Ooooo, Dušan Tadić”, orilo se i protekle subote stadionom Sent Meri. Srpski fudbaler najzaslužniji je što je Sautempton najprijatnije iznenađenje Premijer lige posle osam kola. Mnogi su ga već proglasili za najbolje pojačanje u sezoni. U intervjuu za B92 Tadić je govorio o sjajnim igrama ‘svetaca’, ali i o svojoj karijeri, idolima, počecima i reprezentaciji…

Tadić je iz srpskog fudbala 2010. godine otišao bez velike pompe. U Holandiji je, kao i u Vojvodini, strpljivo gradio karijeru igrajući za Gronigen i Tvente, bez lažnog marketinga koji je u današnjem fudbalu i te kako prisutan. On je govorio samo na terenu, a to je nastavio da radi i od dolaska u Sautempton. Šest asistencija i gol na dosadašnjih osam mečeva Premijer lige, ali i brojni majstorski potezi naterali su navijače Sautemptona, ali i ostale zaljubljenike u fudbal širom sveta da dobro upamte njegovo ime.

Razgovor sa Tadićem morali smo da počnemo od fantastične pobede protiv Sanderlenda (8:0). Ronald Kuman je bio šokiran posle meča sa Sanderlendom. Rekao je da ste bili u prvih 20 minuta u podređenom položaju, a onda ste eksplodirali iako ste prethodno imali reprezentativne obaveze, niste posustajali do kraja. Kako objašnjavaš to što se u subotu dogodilo?

“Danas nam je trener pre treninga pokazao na nekim klipovima kako nismo bili baš u utakmici u prvih 20 minuta. Sanderlend je igrao bolje tih 20 minuta, ali posle tog autogola smo zaigrali mnogo bolje. Jednostavno se otvorilo, igrali smo jako brzo i dali smo na kraju osam golova. Mi inače stvaramo dosta šansi, ali na toj utakmici su sve šanse pretvorene u golove.“

Možda zvuči malo pretenciozno, ali Srbija od Dragana Stojkovića nije imala ofanzivnog veznog fudbalera koji može da napravi razliku protiv bilo kojeg rivala. Čini se da ga je dobila u Tadiću…

“Drago mi je zbog toga. Mi imamo i uvek smo imali veliki talenat. Svi naši igrači poseduju veliki talenat, ali ja mislim da je od talenta još važniji rad. Svaki igrač, čak i ako je mlad, mora da shvati da u današnjem fudbalu moraš pre svega da budeš fizički besprekorno spreman, da si profesionalac u svakom smislu i tek nakon toga možeš da pokažeš svoj kvalitet i svoj talenat. Tako i ja razmišljam. Znam da posedujem veliki talenat, ali nema ništa bez velikog profesionalizma i rada.”

Karijera Dušana Tadića je primer za sve. Nije srljao, pa je po dve sezone proveo i u Groningenu i u Tventeu. Nekada je to bio standar i utabani put do vrhunske karijere, ali sada igrači u želji za slavom i novcem prave velike greške.

“Mislim da su, što se toga tiče, veoma bitni ljudi koji te okružuju. Porodica, prijatelji, menadžer... Sve to je jako bitno. Važno je da imaš normalne ljude oko sebe, koji ti govore svoje iskreno mišljenje. Mislim da ne treba srljati, treba gledati gde ćeš se najbolje osećati, gde ćeš imati šansu da pokažeš svoje kvalitete i gde ćeš na najbolji način doći do izražaja. Tako barem ja razmišljam i za sada sve ide kako treba (smeh).”

Tranzicija iz Eredivizije u Premijer ligu za mnoge je bila veoma teska, ali čini se da je Tadićm kao i Gracijano Pele, prošao bez problema. On kaže da je trener bitan u celoj priči, ali ne i presudan.

“Sigurno je da je i trener bitan, ali i Pele i ja smo profesionalci. Pokušavamo da se prilagodimo što je pre moguće. Neki igrači se nikada ne prilagode na Premijer ligu jer je fizički veoma zahtevna i teška. Verovatno je među najtežim na svetu. Moraš na svakom treningu da daješ maksimum, kao i na utakmici.”

Dva i po meseca u fizički najzahtevnijoj ligi sveta dovoljan je period da se uvidi razlika u odnosu na holandsku Erediviziju.

“Mnogo je jači tempo u odnosu na holandsku ligu. Verovatno je ovde i najjači tempo u celoj Evropi što se tiče fizičke snage. Najzahtevnija je liga. Igrači su mnogo jaki i brzi, mnogo se trči. Što se toga tiče, veoma je teško i zahtevno. Najvažnije je da shvatiš šta trebaš da radiš i onda sve ide kako treba.”

Velike promene u Sautemptonu izazvale su ogromnu pažnju tokom leta. Primenjeni su treneri, otišlo je pet ključnih igrača i činilo se da će ove sezone uslediti pad. Desilo se nešto potpuno suprotno. Sautempton je zaigrao još bolje, što je iznenadilo sve u Engleskoj, pa i u samom klubu sa Sent Merija.

“Sigurno je da je i mene i sve u klubu iznenadio ovakav start sezone. Niko nije ovo očekivao. Novi trener, novi igrači, skroz nova ekipa... Ja mislim da je samo plus što smo se tako brzo prilagodili. Za sada sve ide kako treba i nadamo se da će tako i ostati. Imamo dosta igrača, kupovali smo i pred kraj prelaznog roka dosta bitnih igrača, ali mislim da su u klubu isplanirali sve kako treba tako da je za sada sve dobro.”

Praktično sve ekipe, koje žele da budu ozbiljne u današnjem fudbalu, teže ka tome da igraju takozvani ‘totalni fudbal’. To je u stvari holandska škola u formaciji 4-3-3 sa presingom na protivničkoj polovini. Jasno je da i Sautempton gaji takav stil, s obzirom da je na klupi Holanđanin Ronald Kuman.

“Kuman je super, u svakom smislu. Tu je i da te posavetuje kada treba, gaji dobar stil igre. Želi uvek da dominiramo na terenu, da igramo dobar fudbal. I kao osoba mi odgovara. Ume da bude i strog, ali uglavnom je opušten. Zna da izbalansira, zna kada šta treba da uradi. Pravi je trener i pravi je čovek. Mislim da će u narednih nekoliko godina sigurno trenirati najbolje klubove na svetu.”

Proteklog vikenda srpski fudbaler oduševio je sve sjajnom partijom protiv Sanderlenda. Na popularnoj ‘fantazi’ igrici imao je navijše poena, a konačno je stigao i do prvog gola u Premijer ligi. On kaže da uopšte ne razmišja o statistici, golovima i asistencijama…

“Ne pratim fantazi. Pročitao sam nekoliko puta, poznato mi je to, ali ne znam kako funkcioniše. Ne opterećujem se ni golovima ni asistencijama, samo se prepustim svojoj igri. Najbitnije mi je da sam važan deo tima. Nekada su asistencije, nekada golovi, nekada neki defanzivni zadaci... Želim samo da igram najbolje što mogu i što je u datom trenutku važno za tim. Ja mislim da svaki igrač tako treba da razmišlja. Ne treba se opterećivati nekim brojkama, to nije dobro. Jer, kada si opterećen onda te baš tada neće. Samo trebaš da se prepustiš svojoj igri i onda će sve doći na svoje.”

S obzirom na fantastičan start Sautemptona u Premijer ligi i ambicije kluba su porasle, pa sada kao realnost deluje plasman u Ligu šampiona. Tadić ipak zna koliko će biti teško doći do tog podviga.

“Tek je početak sezone, biće jako teško do toga doći. Ima mnogo dobrih ekipa, svaka utakmica je jako bitna i zahtevna. Bukvalno je svaka utakmica kao neko finale. Ne možeš ni protiv koga da garantuješ da ćeš osvojiti sigurne bodove. Protiv svake ekipe moraš da se pomučiš da bi pobedio. Videćemo kako će se sezona odvijati. Mi baš tako razmišljamo i tako nam je i trener nametnuo. Razmišljamo samo o sledećoj utakmici i to je to. Sada nam je najbitnija utakmica protiv Stouka. Videćemo dokle ćemo dogurati tako, videćemo koliki su nam limiti u ovom trenutku.”

Priču o Sautemptonu sa Dušanom Tadićem nismo mogli da završimo, a da ne spomenemo najveću legendu tog kluba Meta Letisijea. Srpski fudbaler dobro je upoznat sa njegovom zaostavštinom u klubu.

“Jesam, kako nisam”, kaže Tadić na pitanje da li je čuo za Letisijea. “Svuda su njegove fotografije, svi ovde spominju kako je bio najveća legenda. Mnogo su mi pričali o njemu. Upoznao sam ga, dolazio je nekoliko puta na treninge da nas gleda. Video sam i neke njegove golove, stvarno su fenomenalni. Mislim da je svaki gol koji je psotigao bio evrogol. Upoznat sam sa njegovim igračkim danima.”

Garet Bejl, Tio Volkot, Okslejd Čembrlen, Luk Šo, Kalum Čejmbers… To su neki od fantastičnih igrača koji su proteklih godina izlazili iz škole fudbala Sautemptona i to je očigledno strategija kojom klub pokušava da se bori sa znatno bogatijima od sebe.

“Imaju veoma dobru školu fudbala. Verovatno imaju dobre trenere u mlađim kategorijama. Imamo dobar trening centar gde oni mogu da rade i da se razvijaju kao igrači. To je sigurno jedan od razloga, imaju sve uslove neophodne da postanu dobri igrači. Što se tiče nekih novih koji dolaze, pa ima nekoliko stvarno dobrih igrača, ali mislim da je rano pričati o tome. Nikada ne znaš koji će igral eksplodirati, desi se da od igrača od kojeg to najmanje očekuješ eksplodira. Ali baš ima perspektivnih igrača i škola je veoma dobra.”

Na utakmicama Sutemptona vidi se koliko je dobra atmosfera i među igračima, što nam je i Dušan potvrdio. Št se tiče druženja sa srpskim igračima, na 125 kilometara od Sautemptona su mu Nemanja Matić i Branislav Ivanović. Viđaju se, kaže, kada im obaveze dozvole.

“Pa u suštini sam dobar sa svim igračima. Stvarno imamo kvalitetnu grupu ljudi i igrača u ekipi. Svi su super momci, često odemo da popijemo piće ili negde na večeru. Što se tiče naših igrača, video sam se sa Banetom i Nemanjom nekoliko puta. Relativno su mi blizu, pa kada nam obaveze dozvole vidimo se i drago mi je zbog toga.”

Vraćamo se na početak karijere Dušana Tadića. On je krenuo u AIK-u iz rodne Bačke Topole, a malo ljudi zna da su, dok je Tadić počinjao da igra fudbal, u prvom timu bili Nikola Žigić i Savo Pavićević.

“Sećam ih se, kako se ne bih sećao. Ja sam bio klinac, igrao sam u mlađim kategorijama. Sećam se Žige i Sava kako su igrali, lepo je bilo gledati ih. U to vreme je dosta mojih drugara igralo sa njima... Što se tiče kluba iz Bačke Topole, ja se nadam da će dogurati do druge ili teće lige, nadam se da će se podići što više.”

Na pitanje da li je imao idola, kratko i jasno odgovara:

“Imao sam idola. To je bio Zinedin Zidan.”

Iako srpska reprezentacija ne beleži preterano dobre rezultate proteklih godina, teško se može reći da nema sjajne igrače. Ono što je kuriozitet je da niko od četvorice trenutno najboljih srpskih igrača (Ivanović, Matić, Koalrov, Tadić) nije bio ni u Crvenoj zvezdi, ni u Partizanu.

“Zetekli ste me sa tim pitanjem, nisam ni znao to. Mislim da nema nikakvih pravila, i nas četvorica smo igrali u kvalitetnim klubovima. Oni su igrali u OFK Beogradu, Nemanja je bio u Slovačkoj, a ja u Vojvodini. To su takođe veoma kvalitetni klubovi i dobre odskočne daske.”

Neću da te pitam o onom incidentu protiv Albanije, sve je već ispričano. Ono što je moje pitanje oko reprezentacije je šta po tvom mišljenju fali da bi vi zaigrali u skladu sa svojim mogućnostima. Da li vam nedostaje podrška navijača ili nešto drugo?

Reprezentacija je bilo pitanje koje je u trenutku intervjua bilo gorko. Ipak, pokušali smo da izbegnemo razgovor o dešavanjima na utakmici Srbija – Albanija. Zanimalo nas je šta po Dušanovom mišljenju falu nacionalnom timu, obzirom da je kvalitet očigledno prisutan.

“Mislim da nije u pitanju podrška navijača. Svuda te navijači podrže kada ekipa dobro, kvalitetno i ofranzivno. Pogotovo kod nas. Navijači te sigurno neće podržati ako ne igraš dobro, to je teško. Naravno, nama bi značilo kada bi nas i u tim momentima podržali, to bi nam sigurno dalo dodatnu energiju, ali možda je takav naš mentalitet. Ne možemo da prihvatimo neke stvari. Ali dobro, mi pre svega moramo da kupimo navijače dobrim igrama i onda će i oni automastki bolje i navijati. Mislim da bi trebalo da igramo ofanzivno, na gol više i da će to sigurno dati rezultate”.