a dobar rezultat važno je sve. Od klupske organizacije i finansijskih sredstava, preko kvalitetnog igračkog kadra i isto takvog trenera, do navijačke podrške i pobedničke atmosfere.

U Vojvodini, čija se glad za trofejima već meri decenijama, su bili svesni značaja tog pravila, ali problem je bio što im je u prethodnim sezonama od pomenutog uvek nešto nedostajalo.

Prošlog leta su kao da se konačno shvatilo u čemu se grešilo pa je, sa angažovanjem Zorana Milinkovića, prvi put određen realan rezultatski cilj, minimum ispod kojeg se ne sme – povratak na evropsku scenu.

U strateškom smislu time je načinjen ključni zaokret od višestruke koristi. To je Zoranu Milinkoviću i njegovom timu omogućilo da se u sezonu uđe gotovo rasterećeno, lišeno svih imperativa osim jednog – Evropa se podrazumevala. Ako se osim Evrope postigne još nešto super, a ako ne – nikom ništa.

Posle pobede nad Partizanom i činjenice da se vodećim „večitima” prišlo na minus tri boda, predsednik Vojvodine Ratko Butorović, fiksirajući sagovornika svojim urokljivim očima, i dalje uporno ponavlja:

– Borba za titulu? To je rezervisano za Partizan i Zvezdu. Mi se ništa ne pitamo.