reko 100 utakmica u omiljenom crveno-belom dresu, nekoliko sa kapitenskom trakom. Uvek borben, požrtvovan, i na 3:0 i na 0:3 za njega nije bilo izgubljene lopte. Trenirao je pod mnoštvom trenera, seljen na razne pozicije u timu, stoički podnosio sve zarad „stare dame“. Davao je golove Partizanu, Zvezdi, Atletiko Madridu... Pogađate, radi se o Vladimiru Buaču, momku koga i danas navijači Vojvodine koriste kao sinonim za beskompromisnog borca. Za Bukija smo slučajno saznali da je u Novom Sadu i brže-bolje kontaktirali ga sa željom da napravimo kratak intervju. Naravno, pristao je odmah, sa zadovoljstvom se setivši kako je već imao prilike da odgovara na pitanja forumaša na istom sajtu. Kada smo zaseli, jedno od prvih pitanja je bilo da nam potvrdi ono što je već, među prvima, izjavio kada je bio izvestan njegov odlazak iz Voše – kako nikada neće zaigrati za jedan od dva beogradska „večita rivala“. „Naravno“, sa smeškom odgovara, baš kao i onomad.

FKV.COM: Čitaoce sajta najviše interesuje, kako je tekao tvoj fudbalski put po odlasku iz Novog Sada?

VB: Kao što znate, karijeru sam nastavio u Olimpiku iz Nima, francuskom drugoligašu, gde su me izuzetno dobro prihvatili. Tamo sam imao društvo saigrača iz Vojvodine, Miodraga Stošića, što mi je puno značilo na početku ugovora. Atmosfera u ekipi je bila odlična, bio sam u dobrim odnosima sa svima, od predsednika, preko saigrača, pa do navijača. Non-stop su me saigrači zvali na neka druženja, roštilje, kartanje, izlaske, i mogu slobodno reći da sam po lepom zapamtio taj period. Zaista, proveo sam lepih godinu i po dana tamo, mada ostaje žal što me je splet nesrećnih okolnosti sprečio da pokažem više na terenu.

FKV.COM: Po statistikama vidimo da si odigrao 16 utakmica te sezone za prvi tim. Gde je zapelo?

VB: Teško je reći, došao sam relativno nepripremljen tamo i to je glavni razlog, mada deo uloge u svemu tome je imao i trener, koji je imao dosta čudan način rada, barem za moje pojmove. Treninzi su bili nekako mekani, više relaksacioni, nego oni ubitačni, koji te i održavaju u top formi. Ja sam navikao da na terenu „grizem“, dajem sve od sebe svih 90 minuta, a ovde sam imao utisak da mi forma konstantno pada. Kada sam konačno prevladao to sve, imao sam jedan niz od 4-5 dobrih utakmica, čak bio i izabran u tim kola. Tada je došla prvenstvena pauza, a u nastavku sam imao tu nesreću da povredim primicač i pauziram desetak dana. Kako je tim tada igrao u ritmu sreda-subota, za taj period pauze sam propustio nekoliko utakmica, tim je imao dobre rezultate, iskristalisalo se prvih jedanaest i posle sam retko dobijao šansu.

FKV.COM: Šta bi izdvojio iz Francuske, koji je najjači utisak?

VB: Pa recimo to što se zna red, za tih godinu i po dana nijednom se nije desilo da nismo bili isplaćeni na vreme. Plata je uvek „legla“ između prvog i petog u mesecu, nikada se nije desilo da zakasni. Kada sam svojim saigračima govorio da je to kašnjenje kod nas praktično normalna stvar, mislili su da ih „farbam“. Pitaju me: „Šta, kao, ti odradiš posao a plata kasni mesec-dva? Ma daj...“ Njima je to nepojmljivo. Da ne pričam koliko je uređeno zdravstvo i ostale sfere života, to je milina. Usput, naučio sam francuski dosta dobro, mogu da se sporazumevam na njemu i to mi je još jedan plus odatle.

FKV.COM: Koji je tvoj trenutni status?

VB: Raskinuo sam ugovor sa Nimom i trenutno treniram sa ekipom Proletera iz Novog Sada, mada radim i samostalno. Održavam formu i spremam se za leto, čekajući novu sezonu i neku dobru inostranu ponudu.

FKV.COM: Ima li nešto u najavi?

VB: Ima nekih kontakata, preko mog menadžera, ali ne bih izlazio unapred sa detaljima.

FKV.COM: Da li ti imaš neke posebne želje?

VB: Želja mi je da odem u klub koji igra u nekoj stabilnoj ligi, i da tamo imam priliku da igram. Nisam megaloman, sasvim bih bio zadovoljan sa ligama poput austrijske, švajcarske, belgijske... Čuo sam da je i u Kini sada sasvim dobar fudbal, a uz to i dobro plaćen. Ne bi bilo loše kada bi otišao u, recimo, Šangaj ili neki manji grad. Mada, tamo manji grad ima par miliona stanovnika (smeh). Videćemo... Generalno, voleo bih da izbegnem istočnu Evropu, tamo je malo prljaviji način rada i odnos prema igračima.

FKV.COM: Eventualni povratak u srpski fudbal?

VB: Iskreno, to mi nije jedna od opcija. Želja mi je, kao što rekoh, dobar inostrani ugovor kojim bi rešio egzistenciju, a sebe u srpskom fudbalu ne vidim ni nakon završetka igračke karijere. Zasitio sam se domaćeg fudbala, zvali su me pre koji dan da gledam „derbi“, nisam otišao.

FKV.COM: A Vojvodina?

VB: Vojvodina je skroz druga priča. Pravim paralelu sa Nimom i razmišljam kako se tamo ipak igra za novac, a u Voši za mnogo više od toga. Tamo nije bilo šanse da povređen izađem na teren, dok sam u Vojvodini često igrao pod blokadama, stisao zube u interesu kluba koji volim i za koga navijam. Tu sam proveo najlepše godine i svakako ću gledati da pogledam koju utakmicu dok sam ovde. Pogotovo što čujem da Voša sada igra odličan fudbal, da je u seriji. To me i ne čudi, s obzirom da je dosta tih dobrih klinaca upalo u prvi tim: Meda, Vuk, Katai, Boba Novaković... Kada se tu pridodaju ovi iskusni, poput Brke, Lazetića, Merebašvilija, Brane Ilića, dobija se tim koji može da pobedi svakoga i koji je zreo da uzme neki trofej.

FKV.COM: Da se vratimo malo u prošlost i period koji si proveo u Vojvodini. Dosta dugo ste se „tražili“, klub je promenio dosta trenera, puno igrača je prošlo kroz njega...

VB: Da, bile su to dobre generacije, igrali su Stepanov, Kizito, Stošić, Vukelja, Marko Jovanović, Milutinović, Popović, Tadić... Nismo bili loši, pogotovo ona generacija što je dogurala do finala kupa 2007. godine.

FKV.COM: Kad si već spomenuo... Šta je bio uzrok tako lošem izdanju u toj utakmici, svi smo bili ubeđeni da Voša uzima kup te sezone?

VB: Ne znam ni sam šta nas je snašlo, baš smo loše odigrali taj meč. Sećam se da smo samo par dana ranije igrali isto u Beogradu protiv Zvezde, trener je tada isterao neki kombinovani tim, a ja sam bio u njemu. Zatim sam par dana posle igrao u finalu i bio sam baš jako umoran, mada sam se trudio svojski. Ali, ništa nam nije išlo od noge, ceo tim je podbacio. Možda je i važnost utakmice uticala na nas, jer Zvezda svake godine ima takve mečeve za titulu i kup, plus utakmice u Evropi, a mi smo prvi put došli u situaciju da igramo jedan tako važan meč. Psihologija, valjda... To nikada neću prežaliti.

FKV.COM: Kog trenera koji te je vodio u Vojvodini bi izdvojio?

VB: Dosta njih me je treniralo i od svakog naučiš po nešto. Đuričić, Marić, Rajevac, Brzić, Ljupko Petrović, Bekvalac, Radojičić... Ipak, od svih njih, najjači utisak na mene je ostavio Rajevac. Neverovatno je koliko je on u stvari skroman čovek, povučen, nenametljiv, a sa druge strane zaista dobar trener koji ima rezultate iza sebe. Pored toga, ima džentlmenski odnos i gaji poštovanje prema igračima, i kad izađeš na teren gledaš da mu to na neki način vratiš i da se boriš, između ostalog, i za njega. Sećam se da je jednom prilikom dobio od Stare Garde neku sliku na poklon i da je posle zaplakao. Veliki emotivac i veliki čovek.

FKV.COM: Koji ti je najdraži gol u crveno-belom dresu i po čemu posebno pamtiš svoj boravak u Novom Sadu?

VB: Najdraži su mi golovi koje sam dao Partizanu i Zvezdi, protiv njih sam uvek bio motivisan, jer znam koliko je navijačima značilo kada igramo protiv njih. Što se tih „specijalnih“ prilika tiče, svakako pamtim gostovanje u Madridu protiv Atletika. Kada ideš da igraš protiv jednog tako velikog kluba u najdražem dresu – to je nešto posebno. Doduše, nismo se baš proslavili tamo, ali opet je lepa uspomena.

FKV.COM: I ti si igrao na toj utakmici, kakvi su utisci iz ove perspektive?

VB: Tamo niko od nas nije igrao (smeh). Oni su pleli na terenu, a mi trčali u svom tom haosu. Rasturili su nas skroz, sećam se da je Aguero maltene svakom od nas proturio loptu kroz noge. Bili su za klasu bolji i rezultat na kraju je sve rekao. Još smo i dobro prošli, jer je Milutinović dobio crveni karton. A, interesantno je da mu je Drakulić pre utakmice to i predvideo. Kada je Rajevac počeo da čita 11 igrača koji će izači na teren, Milutinović nije ni sanjao da će on biti među njima. Kada je pročitao njegovo ime, ovaj je prebledeo, jer je inače bio veliki tremaroš. „Ajao, kako ću ja...“, kukao je. A Drakulić mu mrtav ’ladan kaže: „Ma ti ćeš dobiti crveni“. I tako je i bilo.

FKV.COM: U revanšu ste ipak pokazali da možete da im parirate, tvoj gol je probudio nadu?

VB: Da, tu smo odigrali dosta bolje. Još kad smo postigli taj gol, sećam se da ja uzimam loptu i, kao, žurim na centar. U fazonu, sad ćemo da vam pokažemo. Mada, da je ona Despotova što je u drugom poluvremenu fijuknula pored gola ušla, možda bi i bilo drame. Posle su oni malo pojačali i prelomili utakmicu. U svakom slučaju, lepo iskustvo.

FKV.COM: Sa kim si se najviše družio u tim generacijama?

VB: Družio sam se sa svima, stvarno smo bili dobro povezani i imali finu atmosferu. Recimo da sam sa Stoletom i Popom provodio najviše vremena, ali sam i sa ostatkom tima bio u odličnim odnosima. Najzanimljivije mi je ipak bilo da provodim vreme sa Kizitom. Kakve je taj čovek provale imao... A sve onako, mrtav ozbiljan. Voleo je da „baroniše“, ali ga je bilo milina slušati. Ne znam tačno sa kim smo sedeli posle jedne utakmice, a Kiza meni kaže: „Ej Buki, zvao me 50 cent preko Skajpa, pita kako smo igrali sa Kulom...“ Pa je tvrdio da je u Ugandi video zmiju sa tri glave, šta da ti kažem, samo da ga slušaš i da se smeješ.

FKV.COM: Rekao si nam otprilike šta planiraš dalje u fudbalu, a u životu?

VB: Dao sam se malo u ugostitelje, baš ovih dana treba da otvorim neki mali restoran, nešto što sam video u Francuskoj, a ovde kod nas ne postoji. Mislim da će imati dobru prođu, meni lično se jako dopada, a verujem da će i Novosađanima.

FKV.COM: Da li ćeš naći vremena da ispratiš Vojvodinu u finalu kupa?

VB: Svakako! To ne želim da propustim, nadam se da ćemo konačno uzeti i taj trofej. U stvari, ubeđen sam, ja sam uvek u životu bio optimista, a ovo je nešto što bi nam svima puno značilo.

FKV.COM: Vlado, hvala ti što si odvojio vreme za naš sajt. Sve najbolje u daljoj karijeri i životu!

VB: Bilo mi je zadovoljstvo, hvala i vama, i takođe sve najbolje.