Intervju / Sead Halilagić

Osloboditi se viška poteza i na tačno mesto uputiti loptu, nije ništa drugačije od oslobađanja viška reči iz stihova i njihovo uklapanje na pravo mesto u pesmi03.04.2011. 19:16

Sead Halilagić(14)
Pesnik u kopačkama...
Pesnik u kopačkama...
K

ocić, Savić, Sabo, Halilagić, Bjegović, Jezdimirović, Šaula, Vukotić, Dragićević, Govedarica, Radojičić, Gluščević, Šaraba, Miljković, Šćepanović, Samardžić, Grujić, Dragić, Ožegović, Barac i Pantelić (sada sportski direktor).

Ovaj tim, predvođen Miloradom Kosanovićem, doneo je u Novi Sad poslednju titulu – onu jesenjeg prvaka, u sezoni 1994/1995. Iako i tu, kao i sve potonje, okončasmo (u najboljem slučaju) na trećem mestu tabele, sa ponosom ističemo ove igrače i njihove partije u dresu Vojvodine.

Kada smo kontaktirali Seada Halilagića za kratak intervju, On se istinski obradovao, gotovo ne verujući da je i dalje u našem sećanju. Ovim želimo da ga potpuno razuverimo u to, jer ko se od nas ne bi, sa ponosom, pohvalio time, kakav je dugokosi stameni half, gospodskog ponašanja na terenu i van njega, stajao u srcu naše odbrane! Postigao je po jedan gol obema Topčiderskim ekipama, a malo je falilo, da u Novi Sad, 1997. godine, donese prvi trofej pobednika Kupa! Zato će se ove godine, beskrajno radovati kada momci u crveno-belom, to konačno i učine.

Sećanja radi, evo i Seadovog fudbalskog puta, uz napomenu da je svuda, gde god je igrao, bio omiljen, kao istinski komadant odbrane.

Rođen je u Novom Pazaru 4. februara 1972 godine. Nakon što je započeo (za prvi tim debitovao u sezoni 1988/89) karijeru u matičnom FK Novom Pazaru, ona je išla sledećim putem: Željezničar, Vojvodina (1993-1997, trenirali ga Milorad Kosanović, Josif Ilić, Vladimir Savić, Đoko Hadžijevski i Ljupko Petrović), Istanbulspor, Bešiktaš (između ostalih, trenirali ga Nevio Skala i Krištof Daum), Slavia (Sofija), Adanaspor (okončao karijeru 2003). Igrajući za Istanbulspor i Bešiktaš, u periodu 1997-2002, redovno je biran u idealnu postavu prvenstva Turske svake godine, 1998. godine je po izboru medija bio “Igrač sezone“, a u sezoni 2000/2001 je sa Bešiktašem igrao najelitnije evropsko takmičenje (Ligu Šampiona).

O svojoj karijeri kaže: “Ne znam kada sam tačno počeo da igram fudbal, ali sam 1983. godine prvi put zvanično registrovan za FK Novi Pazar. Od tada sam ozbiljno prionuo na rad, ne bih li se domogao “zvezda“. Početkom 2003. godine mojim bezuspešnim nastojanjima došao je kraj. Sada edukujem sebe, kako bih mogao obučavati druge, da na putu do “zvezda“ naprave što manje pogrešnih koraka“.

Baš tako. Nije o fudbalu prestao da promišlja nakon okončanja karijere. Temeljno je radio na svom usavršavanju, te sada poseduje dve trenerske licence: TFF – “A“ Lisans Futbol Antronoru (stečena u Turskoj, kurs završio 2005.), i The FA – UEFA “B“ Award For Senior Professional Players (stečena u Engleskoj, kurs završio 2006.). Odmah, u sezoni 2006/2007 bio i šef stručnog štaba N. Pazara, ali je u martu 2007, podneo ostavku, zbog, kako je smatrao, neprofesionalnog odnosa igrača prema radu na treningu, i njihovog nedoličnog ponašanja van terena! Nije, naš Sead, mogao da pojmi da radi sa onima koji nisu bili skloni onome u šta je čvrsto verovao, i kakav je i sam bio – predan radu i obavezama, te kao što rekosmo, gospodskog ponašanja!

Nakon toga, 2008. godine u svom Novom Pazaru osnovao je “Ofis za razvoj fudbalske igre”. Svoj rad, taj Ofis bazira na pretpostavkama kako i u kojem pravcu će napredovati fudbalska igra, jer tvrdi da je nauka odavno postala neizbežan konsultant fudbala. “Ako na ovaj način koncipiran Ofis za 15 godina ne preraste u Institut za fudbal, onda ništa nismo uradili”, jasan je Sead.

U julu 2009.-e, Sead je svoje trenersko učenje krunisao time što je stekao UEFA "A" Licencu (The FA Coaching Licence UEFA A AWARD, takođe u Engleskoj). I ovime je pokazao kako, u poslu koji je trenutno pred njim, ide "do kraja"!

Vrlo je jasan i po pitanju toga kako poima magičnu igru na zelenom pravougaoniku: “Fudbal je sportska igra koju posmatram kao strategijsko nadmetanje dva protivnika, a cilj je postići gol više. Za pobedu je potreban kolektivni duh pojedinaca u timu“. To je upravo ono, što smo konačno dočekali da i današnja FK Vojvodina ima – ovoprolećni rezultati (i sjajan niz pobeda) govore tome u prilog.

Koliko mu znače Novi Sad i FK Vojvodina, Sead je istakao i u intervjuu za SOS Kanal, 2006. godine:
“Novi sad je uvek za mene bio interesantan grad. Imam puno interesantnih sećanja odande, čak se u zadnje vreme često nađem u Novom Sadu. Pored fudbalskih, imam i sećanja koja me vežu za drugare koje tamo imam. Ono što je interesantno, je da sam ja u Novom Sadu i FK Vojvodini, praktično naučio da igram fudbal, jer sam to tada shvatao kao obrazovanje u Visokoj školi. Kada sam kasnije u Turskoj počeo da igram ozbiljniji fudbal, shvatio sam da je to obrazovanje bilo jako dobro“.

To je Sead kao fudbalski umetnik. Možda niste znali da je On, istinski umetnik i u drugim oblastima. Naime, Sead je svojim delovanjem na drugim poljima (pisanje, film, fotografija), u potpunosti razbio predrasude da fudbalerima intelekt nije jača strana, i da nisu vični pisanju i peru.

Pisac je poezije i proze. Iza sebe ima objavljenu knjigu kratkih priča “Sa obala Tune“, te dve knjige poezije “Sazrevanje“ i “Ples“ (što je četvrto dopunjeno izdanje “Sazrevanja“). Šta više, u maju 1995. godine, u novosadskom klubu “Trema“, održana je promocija drugog dopunjenog izdanja “Sazrevanja“, što je samo dokaz da Sead nikada nije zaboravio naš Novi Sad.

Godine 2007.-e, u Novom Pazaru, je prikazan i film “Odbrojavanje“ (takođe potaknut pesmama iz “Sazrevanja“), za koji je Sead napisao kompletan scenario i u kome igra glavnu ulogu. Nezadovoljan tehničkom obradom filma, autor je odlučio da uradi novu verziju. Prvobitna je bila urađena još 2002. godine i film je bio prikazan 2003. godine na jubilarnom 50. Jugoslovenskom Festivalu dokumentarnog i kratkometražnog filma u Beogradu, a takođe i na XII Međunarodnom filmskom festivalu u Moskvi “Zlatni vitez“, gde mu je dodeljena diploma za umetnički kvalitet.

Takođe se, uspešno, bavi i fotografijom, te je iza sebe, ostavio niz sjajnih dela, nastala kohabitacijom njegovog oka i objektiva fotoaparata!

Otkud ova interesovanja i kakvu korelaciju imaju sa fudbalom, govori sam Sead:

“Da pišem sam počeo kada više nisam imao kud; stih mi je pružio utočište. Trebalo mi je dosta godina da shvatim da je “uzvišena stvar“ bila samo moja psihoterapija“.

“Jednostavnost i preciznost su nešto što je zajedničko fudbalu i poeziji. Osloboditi se viška poteza i na tačno mesto uputiti loptu, nije ništa drugačije od oslobađanja viška reči iz stihova i njihovo uklapanje na pravo mesto u pesmi“.

Nije ni čudo što mu je nadimak “Konan lirske duše“. Veliki zaljubljenik u “The Doors“-e i “Azru“ (tačnije Morisona i Štulića), kao i vožnje motorom, govorio je kako je uvek voleo igrače sa dugom kosom – idoli mu behu Mario Kempes, Šurjak iz Hajduka, te Rud Gulit. Bio je prvi fudbaler koji je vezivao kosu trakom (oko glave) u Turskoj, a po tome je i kod nas bio prepoznatljiv.

O njemu najbolje svedoče ove reči (dnevni list “Danas“, novembar 2009. godine):

“Kada su svojevremeno, po mnogima, najboljeg svetskog fudbalera svih vremena Brazilca Pelea pitali šta je to fudbal, on je rekao - umetnost. Definitivno, nisu svi fudbaleri umetnici. Oni kojima je i suparnička publika bila naklonjena, oni kojima je aplaudirala, svakako jesu. Tom vrstom priznanja Halilagić je bezbroj puta bio počastvovan. Umetnik na terenu, ali i van njega. Fudbaleri po završetku karijere pišu biografije ili o njima nastaju monografije. On je iskoračio van svih klišea vezanih za fudbalere. Piše pesme i snima filmove. Nema dileme, kao fudbaler bio je umetnik i jedan od retkih umetnika u fudbalu”.

Šta Sead kaže za nas, uz VELIKU ZAHVALNOST što nam je odgovorio na postavljena pitanja, te nam beše čast, da se izrazgovaramo sa njim. Ostaje nada da ćemo to jednom, uraditi i lično, kada bude posetio Novi Sad i posmatrao utakmicu naše Vojvodine!!!


fkv.com: Kakve Vas uspomene vežu za Vojvodinu i Novi Sad?

Sead: Boravak u Novom Sadu je jedan od lepših perioda u mom životu. Pored poznanstva sa saigračima, stekao sam i nekoliko prijateljstava koja i danas traju.


fkv.com: Da li ste u kontaku sa bivšim saigračima?

Sead: Od bivših saigrača u kontaktu sam sa Samardžićem, Dragićem, Bajčetićem, Govedaricom, Barcem...


fkv.com: Najlepši i najtužniji momenat koje ste doživeli u Vojvodini?

Sead: Najlepši trenuci u Vojvodini su mi bili oni kada smo 1997. igrali finale kupa protiv Crvene zvezde i kada sam na prvoj utakmici u Novom Sadu (0:0) po svim medijskim izveštajima proglašen za igrača utakmice. Najteže mi je bilo kad smo 1995. godine od Partizana izgubili na svom terenu 1:3 i time izgubili korak na putu ka tituli prvaka, iako smo na polusezoni bili prvi (jesenji prvaci) sa prednošću od nekoliko bodova.


fkv.com: Koji je trener najviše uticao na vaš razvoj u Vojvodini?

Sead: Nesumnjivo najviše Milorad Kosanović, ali je i Ljupko Petrović imao dosta uticaja na moj fudbalski razvoj.


fkv.com: Zašto Vaša generacija nije osvojila bar jedan trofej?

Sead: U sezoni 1994/95. godine imali smo ozbiljan tim koji je mogao osvojiti titulu. Kako se približavao kraj prvenstvu, odnosi u timu su se poremetili i između igrača je nestalo homogenosti koja nas je do tada krasila.


fkv.com: Najdraži gol koji ste postigli u Vojvodini?

Sead: Na utakmici protiv Rada u Beogradu, na mom debiju u dresu Vojvodine, sam udarcem glavom postigao gol koji mi je najdraži, iako sam kasnije zabio po jedan i Crvenoj zvezdi i Partizanu.


fkv.com: Da li pratite šta se dešava sa Vojvodinom poslednjih godina?

Sead: S vremena na vreme pratim rezultate. Kad navratim u Novi Sad, odem i do stadiona i pogledam po koju utakmicu. Uglavnom imam uvid šta se u klubu dešava.


Kako je Seadov moto – “Igrajte fudbal – pišite poeziju“, ostaje da FK Vojvodina, po istom, ove godine “ispiše“ pobedničku pesmu nakon osvajanja Kupa, pa da to svi zajedno, mi navijači i bivši igrači, proslavimo onako kako dolikuje. Nema sumnje da će Sead biti sa nama, te da će se, gde god da se u tom trenutku nalazi, radovati uspehu, koji na žalost, njegova generacija, nije uspela da ostvari. Za to će biti potrebno da igrači koji danas nose dres “Stare dame“, budu ono što je i Sead – beskompromisni borci koji teže boljem i uzvišenijem! To je recept, kome niti jedan sastojak ne nedostaje, a koji će biti preduslov sjajnog “glavnog jela“!!!

Vesti
Filip Malbašić igrač sezone 2016/2017

Jedan rođeni Beograđanin, koji je u januaru 2016. godine „zadužio” dres naše Vojvodine, ove sezone je, po svim fudbalskim parametrima stekao naslov najboljeg u polovično crveno-belom dresu. Najviše datih golova sa jedne, te titula „Igrača...

Press
Turska ipak najbolja opcija, Stanisavljević u Asterasu

U svetlu aktuelnih geopolitičkih zbivanja, a posebno posle obaranja ruskog vojnog aviona od strane turske armije, bilo je neizvesno gde će fudbaleri Vojvodine odraditi zimske pripreme. Već godinama unazad Novosađani su kraj januara i početak februara provodili na obalama...

Lista strelaca
Mihajlović7
Malbašić6
Subotić6
Kojašević5
Owusu Bempah3
Jovančić2
Avramovski1
Cebara1
Jovanović1

Igrač sezone
Jovančić24
Rockov23
Kojašević11
Malbašić7
Planić7
Veselinović7
Mihajlović4
Vukasović4
Lakićević2
da Silva Alves2

Sećanja
Stevan NeštickiNedosanjan san
Stevan Nešticki

Tragična smrt koja ga je zadesila nakon odlične igre za mladu reprezentaciju Jugoslavije protiv ČSSR u Novom Sadu (2:0) na kojoj je bio kapiten našeg tima, prekinula je njegove fudbalske snove...