a Vojvodinom na pripreme u Tursku, odmah u Jermeniju, pa potom u Izrael...Putovanje Darka Lovrića, samo u ovoj godini, izgleda upravo ovako. Ono što je najvažnije, to je da je ovaj odlični fudbaler, i pre svega čovek, našao mesto i klub u kome stoji baš tamo gde treba – ispred golmana svoje ekipe. I to redovno, iz kola u kolo...

Rođen u Šidu 24. novembra 1980. godine, Darko je i počeo da igra fudbal u mlađim kategorijama šidskog Radničkog, da bi potom, sa 18 godina i došao u FK Vojvodinu, samo što tada odgovorni ljudi nisu “imali oko“ za njegove kvalitete i posle šest meseci se seli u Beograd, gde nastupa za Zvezdaru, Železnik, jedno vreme se vraća u Srem i igra za istoimeni klub iz Sremske Mitrovice, potom za novobeogradski Radnički, Voždovac i Bežaniju. Potom se vraća u Novi Sad, i na njegovu, ali i našu sreću, ponovo oblači najdraži crveno-beli dres. Za Vojvodinu je poslednji meč odigrao 13. decembra 2009. godine, u Kruševcu (poraženi smo 2:0, Darko je proveo na terenu prvo poluvreme).

U Antaliji je “zapao“ za oko čelnicima jermenskog Banantsa, za koji je odigrao prolećni deo sezone, da bi nakon povratka u Novi Sad, stigao poziv iz zemlje na Bliskom istoku. Trebalo je da igra za Makabi Petah Tikvu, ali je vrlo brzo promenio i klub i grad, te sada nastupe i bodove skuplja u dresu Hapoela iz Aškelona.

Sam grad Aškelon, formiran je na mestu istoimene luke (najveća u Kanaanu – područje zapadno od Jordana i Mrtvog mora pre doseljavanja prvih Izraelaca), koja je postojala još u Bronzano doba, a moderan grad utemeljen je tek 1950. godine, posle okončanja arapsko-izraelskog rata i činjenice da su izraelske snage okupirale arapsko selo al-Madžal (nalazilo se baš na mestu podizanja današnjeg grada), početkom novembra 1948. godine, nakon čega je arapsko stanovništvo bilo primorano da se povuče zajedno sa egipatskom vojskom u pojas Gaze, pa je po “Izraelskom nacionalnom planu“ iz 1949. godine, koji je baš Madžal odredio kao lokaciju za regionalni urbani centar, došlo do naseljavanja Izraelaca u arapske domove. Veruje se da je u Aškelonu rođen Herod Veliki, kralj Judeje iz prvog veka pre Hrista, koji se pominje i u Jevanđelima, a takođe je ovo mesto bilo poprište velike bitke Krstaša i egipatskih fatimida 1099. godine, čime je i okončan I krstaški rat. U toku III, 1191. godine, razorio ga je Saladin, a bio je predmet stalnih sukoba Krstaša i muslimana. Ne tako davno, marta 2008. godine, Aškelon je pretrpeo bombardovanje Hamasa iz pojasa Gaze. Danas je to moderan univerzitetski grad, u kome se nalazi najveće svetsko postrojenje za desolinizaciju vode.

U njemu, kao domaćin, utakmice igra Hapoel (retko se koji klub u ovoj zemlji ne zove Hapoel ili Makabi), koji trenutno zauzima, posle 7 odigranih kola, sedmu poziciju na tabeli, sa 10 osvojenih bodova. Već polako, ekipa postaje “majstor“ za nerešeni ishod, jer ukupno beleže skor od četiri neodlučena meča, uz dve pobede i samo jedan poraz, i to 2. kolu od favorita Hapoela iz Tel Aviva. Poslednji meč odigrali su, naravno, nerešeno 2:2, na gostovanju prvoplasiranoj Hapoel Ironi Kirjat Šmoni. Iz dosada viđenog, cilj (opstanak) ne bi trebalo da bude problem za Darka i njegove saigrače.

Klub je osnovan 1955. godine, igra na “Sala stadium“-u, kapaciteta 10.000 mesta, a nastupa u plavim dresovima. Prošlu sezonu je okončao kao drugoplasirani tim druge lige, što mu je i donelo promociju u najelitnije društvo (zanimljivo je da je pomenuta Kirjat Šmona bila prva u istom rangu, a sada vodi i na prvoligaškoj lestvici i to bez poraza), te je jasan cilj da se prevashodno izbori opstanak, kako bi i naredne sezone, Aškelonci gledali prvoligaški fudbal. Pored Darka, u klubu su trenutno, od stranaca, i dva fudbalera iz Gane, te jedan reprezentativni drug našeg Merebašvilija. Ranije je kroz isti prodefilovalo mnogo Argentinaca, koji se i smatraju najzaslužnijim za uspehe kluba – pobednici 2. Lige 1997, pobednci 3. Lige 2005, osvajanje Toto kupa u konkurenciji drugoligaša 1985, i u konkurenciji trećeligaša 2002, 2003 i 2005. godine.

Današnji trener Gaj Azouri, koji je ove godine preuzeo vođenje ekipe, bio je 1999. godine suspendovan na dve godine zabrane bavljenja fudbalom, jer je kao kondicioni trener Makabija iz Tel Aviva, dao igraču zabranjeni suplement na bazi efedrina. Kasnije je bio pomoćni trener u nekoliko klubova i to Holanđaninu Ton Kanenu i Francuzu (sada selektoru Izraela) Luisu Fernandezu, od kojih je “učio zanat“, a najveći uspeh, u samostalnoj karijeri, je imao sa Omladincima Beitara, sa kojima je 2007. godine uzeo i kup i prvenstvo, a naredne odbranio trofej u ligi.


Darko nam se javio iz Izraela i još jednom pokazao ko je i šta je. Odgovarajući na naša pitanja, lepo smo se “izdivanili“ sa njim, te mu se od srca zahvaljujemo na vremenu koje nam je posvetio, kao i na činjenici da je uvek spreman da izađe u susret onima kojima je FK Vojvodina u srcu, baš kao što je i njemu.

fkv.com - Kako si se snašao u novom klubu?

Lovre - Posle nekih neočekivanih stvari koje su mi se desile u prvom klubu za koji sam trebao da potpišem u Izraelu, a to je Makabi Petah Tikva, moram reći da sam u sadašnjem klubu Hapoel Aškelonu prezadovoljan prijemom, kako ljudi iz uprave, tako i saigrača, a posebno navijača, koji su me odlično prihvatili. Sve ide kako treba, a nadam se da će potrajati.

fkv.com - Iako smo te očekivali u drugom klubu, što je čak bilo i najavljeno, potpisao si za Hapoel. Kako je došlo do takvog velikog obrta?

Lovre - Kao što sam već rekao, između kluba u kojem sam trebao da nastavim karijeru i sa kojim sam proveo punih mesec dana na pripremama u Austriji, a potom nastavio u Izraelu (Makabi Petah Tikva), pre svega njegove uprave i trenera, sa jedne strane, i mog menadžera sa druge, došlo je do nekih nesuglasica, tako da sam procenio da je za mene bolje da potražim novu sredinu. Birajući Hapoel Aškelon, nisam pogrešio, pa je sve ispalo baš kako sam i očekivao kada sam dolazio u Izrael. Okrećem se igrama u Hapoelu, kao da Makabija nije ni bilo.

fkv.com - Kakav je tvoj lični, a kakav plan kluba za ovu sezonu?

Lovre - Kao i svakom igraču koji dođe u novi klub i želi da se dokaže, moj cilj je da se ovim ljudima predstavim u što boljem svetlu, igram što je bolje moguće i pomognem klubu u ostvarenju cilja, a to je opstanak u Izraelskoj Premijer ligi. Za sad sve teče po planu.

fkv.com - Iako ti je ovo druga pečalba, da li ti nedostaju Novi Sad i FK Vojvodina?

Lovre - Novi Sad je grad koji mnogo volim i uvek se lepo osećam kada dođem i posetim rodbinu i prijatelje koji žive u njemu, a što se tiče klubu, mogu samo da kažem da sam jako srećan što sam bio igrač VOJVODINE - kluba koji će večno ostati u mom srcu.

fkv.com - Da li uspevaš da pratiš rezultate i igre Vojvodine i sa kojim bivšim saigračima si ostao u kontaktu?

Lovre - Naravno da kao bivši igrač, i sada veliki navijač, pratim sva dešavanja vezana za klub, a za to najviše mogu biti zahvalan vama koji uređujete ovaj Sajt, jer na njemu postoje sve informacije, gde svako od nas ko voli Vojvodinu, može da pročita kakva su dešavanja u klubu. Sa mnogim igračima, iz generacije u kojoj sam igrao, sam ostao u kontaktu i redovno se čujem, pre svih sa Brkom, Karanom, Pajom, Vuletom i Medom.

fkv.com - Da li često posećuješ naš Sajt i Forum?

Lovre - Verujte mi da svakodnevno posetim i pregledam Sajt i sve što se nalazi na njemu. Već sam rekao da veliku zahvalnost, svi mi koji smo na neki način deo kluba, dugujemo vama, jer se maksimalno trudite da sve informacije vezane za klub postavite na ovom mestu. Bez ikakvog preterivanja – svaka vam čast!

fkv.com - Kakva je razlika između srpskog i izraelskog fudbala?

Lovre - Razlika izmedju igranja u Srbiji i Izraelu je ta što ovde ljudi mnogo više posećuju utakmice, jer svaki prosečan meč prati između 5.000 i 6.000 gledalaca, pa je samim tim i lepši osećaj za svakog igrača na terenu, kada te bodri toliko ljudi sa tribina. Druga stvar je što se sve utakmice igraju u večernjem terminu, a to je opet jedan motiv više za svakog igrača. Kad se već igra u takvoj atmosferi, koja pogoduje i mnogobrojnim navijačima, ali i nama na terenu, automatski je i bolja naša predstava na njemu.

Na kraju ovog “dopisivanja”, Lovre je još dodao:

“Još jednom vam se zahvaljujem što pratite mene, kao i sve bivše igrače koji su igrali u Vojvodini. Lep je osećaj kada čitam rubriku “CRVENO BELA PLANETA”, gde pišete o svima nama i želite iz nedelje u nedelju da pružamo što bolje partije i naravno uvek dobro zdravlje. Ono što bih ja poželeo je da Vojvodina ove godine osvoji barem jedan od trofeja, jer kao klub sa tolikom tradicijom i takvim uslovima, to sigurno zaslužuje. Veliki pozdrav od mene za sve navijače i simpatizere FK Vojvodine, a kada trofej bude osvojen, ja ću se radovati sa vama.”


Ostaće zabeleženo da je Darko uvek prvi dolazio i poslednji odlazio sa svakog treninga u SC “Vujadin Boškov“ u Veterniku, da nikada nije skrivao da je Vojvodina klub koji voli, te da je uvek “imao petlje“ da se jedini javno izvini navijačima za lošu predstavu (kako svoju, tako i čitavog tima), što je i više nego dovoljno, da i On ostane u našem sećanju, pa i srcu.

Zato Darko - Hvala Ti na svemu što si uradio dok si bio član naše Vojvodine, kao i na tome što te još uvek interesuje šta se sa njom dešava. Kada osvojimo trofej, pozivamo te da budeš, kako dolikuje, među nama koji ćemo to proslavljati. JET TI I JESI JEDAN OD NAS…