Zaista sam tužan što sud mora da arbitrira , ali jedan je Djumi koji će pocepati Ugovor kada ga voljeni klub SMENI.
Nisam kompetentan da pišem sa aspekta činjenica, jer ih ne znam.Mogu da napišem samo na osnovu navijačkog i ljudskog osećanja i nekih poznatih detalja iz štampe ili priča koje sam čuo na stadionu i inim mestima.
Ja nikako ne mogu staviti gospodina Vislavskog i gos~n Šapurića u isti koš, jer su jedno s drugim nespojivi, kao nebo i zemlja.
Kada je počeo fantastični uspon Odbojkaškog kluba Vojvodina, dovođenjem Doroša Lešeka, iz zagrebačke Mladosti, apsolutne odbojkaške institucije u bivšoj SFRJ, u Novi Sad, od strane legendarnog Predsednika OK Vojvodine gospodina Rajka Kijca, Vislavski se pokazao kao dostojni naslednik utemeljivača evropske odbojkaške Vojvodine, potezom kada je preveo Vladimira Bateza i CZ u Vošu i obećao da će u narednih 10 godina Vojvodina biti apsolutni Šampion krnje nam države.Zvučalo je to tako hrabro, ali i nemoguće i utopistički, isto kao kada je Bata Butorović dao, na svojoj predsedničkoj inauguraciji, izjavu o planovima sa FK Vojvodinom za naredni takmičarski period, .
Ostaje mi da napišem podosta o Miroslavu Vislavskom, popularnom Vikiju, a pošto će to biti duža priča, a ja sad imam drugih obaveza, nastaviću u svom novom postu.
O Šapuriću ne bih ništa, jer i ne znam ništa, osim kakav je bio igrač, pa da ne bude u stilu, kako reče Đole Balašević:
,,...šta se ovaj u bluz meša, ma nek se drži svoje snaše,,...
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Presude na štetu Vojvodine
NOVOSADSKI SUPERLIGAŠ SUOČEN S NOVIM BRIGAMA
Ovih dana u Fudbalskom klubu Vojvodina ne brinu brigu samo o finišu jesenje sezone u Meridijan superligi i umesto da se usredsrede na trku za prvo mesto, u kojoj su ravnopravni takmaci sa Partizanom i Crvenom zvezdom, moraju da se bave i drugim pitanjima.
Pre neki dan, istina nezvanično, do klupskih čelnika stigle su vesti da su dva najveća sudska spora koja klub vodi rešena u korist “druge strane”, tačnije u korist Svetozara Šapurića i Miroslava Vislavskog! Naime, svojevremeno je Svetozar Šapurić tužen od strane FK Vojvodina da je pribavio protivpravnu imovinsku korist od blizu pet miliona maraka na osnovu trasfera Damira Stojaka, LJubiše Dunđerskog, Zdravka Drinčića i Saše Miloševskog. Navodno, nedavno je Šapurić oslobođen odgovornosti, a kratkih rukava ostao je klub. To što je u vreme spora na čelu FK Vojvodina bio Živko Šoklovački i što praktično sedam godina Šapurić živi i radi na Kipru, a u tom periodu u Vojvodini se smenjivala bulumenta rukovodećeg kadra, manje je važno.
Odmah zatim doneta je još jedna presuda na štetu kluba. Naime, odmah pošto je smenjen pre pet godina s mesta generalnog direktora kluba Miroslav Vislavski podneo je tužnu protiv FK Vojvodina. Na njenom čelu tada se nalazio Miodrag Kostić, poznati biznismen i mnogi su taj slučaj okarakterisali kao lični obračun Kostića i Vislavskog (čemu je prethodila ostavka trenera Dragoljuba Bekvalca), posle čega je Vislavski s istomišljenicima osnovao “Udruženje za zaštitu i prosperitet FK Vojvodina” i terao svoju priču do konačne presude. A ona, navodno, glasi: FK Vojvodina na ime svih zaostalih dugovanja, računajući nedodeljeni stan i kamate, dužan je Vislavskom oko pet miliona dinara!
- Nismo dobili odluke suda, pa shodno tome ne možemo zvanično ni da reagujemo. U svakom slučaju, kada dobijemo presude reagovaćemo u skladu s interesima FK Vojvodina. Znam samo da su se mnogi kleli u Vojvodinu, a da protiv svog kluba vode sudske sporove. Nisu Šapurić i Vislavski jedini, ima tu još nekoliko bivših prvotimaca – kaže generalni direktor Cvetko Riđošić.
Miroslav Vislavski, nekadašnji uspešni direktor OK Vojvodina i FK Vojvodina, u međuvremenu se afirmisao kao novinar, autor i voditelj emisije “Kontranapad”. Ovih dana dobio je moralnu satisfakciju, ali kako kaže, boji se da će sve ostati na tome:
- Na potezu je FK Vojvodina, ali već imam signale da sadašnje rukovodstvo kluba “nema ništa s tim” i da za potraživanja treba da se obratim Miodragu Kostiću – veli Vislavski.
Poznavajući Ratka Butorovića, koji je sada prvi čovek FK Vojvodina, ova novosadska sudska priča (Šapurić, Vislavski) biće bar isto toliko zanimljiva koliko i borba za titulu.
Dejan wrote:Poznavajući Ratka Butorovića, koji je sada prvi čovek FK Vojvodina, ova novosadska sudska priča (Šapurić, Vislavski) biće bar isto toliko zanimljiva koliko i borba za titulu.
Ovaj S. Savić stvarno zna da iznervira čoveka. Izgleda baš uživa da piše o aferama i potresima u klubu. Davno nije za to imao priliku, pa sad sve preuveličava i priželjkuje dalje komplikacije. Šteta što ne piše uz istu motivaciju kada treba najaviti utakmicu, ili sastaviti neki malo opširniji izveštaj sa iste.
E, ja bih rekao, poznavajući Ratka Butorovića i posebno Vislavskog, da će se ovo vrlo brzo i gospodski rešiti, između njih dvojice, tako da nema potrebe dizati tenzije. Zna se da je pravi sukob bio na liniji Vislavski-Kostić, nažalost preko FKV. Mada, malo je to čudna situacija... Tužiš klub, danas tu sedi jedan čovek, sutra drugi, a klub ničiji. Zar ne bi trebao Kostić direktno da odgovara, on ga je zeznuo, u funkciji direktora FK? Sve je nedefinisano. Sad može Voša da tuži Kostića. Na kraju krajeva, 62. 500 evra i nije neka astronomska cifra...
Pretpostavljam da je Sava hteo da kaže da je, poznavajući Butorovića, siguran da ova dvojica od njega neće izvući ni paru i da će zato biti interesantna igrarija.
021 wrote:
Ovaj S. Savić stvarno zna da iznervira čoveka. Izgleda baš uživa da piše o aferama i potresima u klubu. Davno nije za to imao priliku, pa sad sve preuveličava i priželjkuje dalje komplikacije. Šteta što ne piše uz istu motivaciju kada treba najaviti utakmicu, ili sastaviti neki malo opširniji izveštaj sa iste.
E, ja bih rekao, poznavajući Ratka Butorovića i posebno Vislavskog, da će se ovo vrlo brzo i gospodski rešiti, između njih dvojice, tako da nema potrebe dizati tenzije. Zna se da je pravi sukob bio na liniji Vislavski-Kostić, nažalost preko FKV. Mada, malo je to čudna situacija... Tužiš klub, danas tu sedi jedan čovek, sutra drugi, a klub ničiji. Zar ne bi trebao Kostić direktno da odgovara, on ga je zeznuo, u funkciji direktora FK? Sve je nedefinisano. Sad može Voša da tuži Kostića. Na kraju krajeva, 62. 500 evra i nije neka astronomska cifra...
P.S. Cvetko bolje da ćuti...
021 potpisujem svaku reč, a o sportsko-markentiškom radu Miroslava Vislavskog govore dole izbrani tekstovi bolje nego da to pišem ja (za one koji imaju strpljenja da čitaju):
14. Jan 2001 19:08 (GMT+01:00)
Miroslav Vislavski, generalni direktor Vojvodine, vodi fudbalere na odbojkaški put
Vratiću poštenje!
Uz upornost, pamet i toleranciju, klub može na stare staze slave
NOVI SAD - Miroslav Vislavski, čovek za čije ime su vezani gotovo svi uspesi Odbojkaškog kluba Vojvodina, oprostio se nakon utakmice Vojvodina - Crvena zvezda od kluba u kom je na mestu generalnog direktora proveo devet i po godina. Vislavski prelazi na mesto generalnog direktora Fudbalskog kluba Vojvodina i zato, vreme je za svođenje računa dugogodišnjeg rada u odbojci.
- Za deset godina rada doživeo sam sijaset predivnih trenutaka... Velika iskušenja i probleme s kojima sam se suočavao, ali koje sam sa kolegom Nikolom Marićem i mnogim dobronamernim ljudima u jednom čistom i čestitom sportu kao što je odbojkaški, uglavnom uspešno prebrodio.
To su godine u kojima je odbojka ostvarila "bum", a lučonoša tih uspeha svakako je bila Vojvodina - podseća Vislavski.
Na krilima Vojvodine kreću uzleti jugoslovenske odbojke koji su rezultirali i osvajanjem zlatne olimpijske medalje.
Rastanak bez pehara
Ima li neispunjene odbojkaške želje?
- Sam oproštaj nije po mojoj volji jer vezan je za neosvojeni kup u decembru 2000. godine. Puno truda sam uložio da dobijemo organizaciju finalnog turnira verujući da ćemo kao domaćini sigurno osvojiti trofej. Nažalost, ta želja mi se nije ostvarila i tu "ranu" sigurno nikada neću zalečiti - iskren je Vislavski.
- U svim veličanstvenim pohodima naše reprezentacije učestvovalo je osam, devet ili deset što bivših, što aktuelnih igrača Vojvodine. U tom periodu izgradili smo imidž dobro organizovanog i uspešnog kluba.
Prelazite u FK Vojvodina: kako bi trebalo da izgleda u budućnosti?
- Mnogo drugačije nego u proteklih deset godina. Fudbalski klub dobro pamtim iz sedamdesetih i osamdesetih godina kada sam bio njegov deo radeći kao profesionalac sa statusom volontera. Ali, danas je drugačije... Klub se zatvorio, sam sebi postao dovoljan, isprepletan brojnim problemima, učestalim smenama, promenama vlasti. Daleko je od svojih pristalica, sugrađana, postao je klub u kom su se dešavale i kriminalne radnje. Sad je napravljen rez: angažovani smo Miroslav Tanjga, kao sportski direktor i ja, kao generalni.
Očekuje Vas težak posao...
- Znam da je ispred nas složen zadatak da se vrati poštenje u Vojvodinu. Uz upornost, pamet i toleranciju klub može da dođe na poziciju u kojoj je bio nekada, da se vrati među evropske klubove. Pokušaćemo da Vojvodini udahnemo život jedne gospođe, kakva je bila u prethodnoj Jugoslaviji.
Ukoliko se oslobodimo sujeta, sitnih zajedljivosti, podmetanja i ukoliko ovu priču ozbiljno shvate svi koji su činili ili čine Vojvodinu, za očekivati je boljitak u klubu koji mora da bude član velike trojke. Obećavam samo veliki entuzijazam i rad koji ne zna za predaju... Tako će doći i rezultati - poručuje Miroslav Vislavski.
N. ĆAĆIĆ
OD SKUPŠTINE DO SKUPŠTINE
Raspršena idila
Otvoreni sukob između Miodraga Kostića i Miroslava Vislavskog raspršio nadanja o idealnoj “dobitnoj kombinaciji”, ali se, na sreću navijača Vojvodine, nije odrazio na igru i rezultate tima
Kada je 20. februara ove godine na Skupštini Fudbalskog kluba Vojvodina za predsednika izabran Vujadin Boškov, a potom i izglasano poverenje predsedniku Upravnog odbora Miodragu Kostiću, navijači crveno-belih ponadali su se da će ovaj tandem, uz direktorski dvojac Miroslav Vislavski - Miroslav Tanjga najzad dovesti novosadski prvoligaški fudbalski brod u luku stare slave.
Već posle kiparskih priprema prvog tima bilo je jasno da na relaciji šef stručnog štaba Dragoljub Bekvalac - sportski direktor Tanjga mnogo toga ne štima, ali je za širu javnost ovaj sukob vešto prikrivan. Sezona je izgurana prema očekivanju i Vojvodina je završila na šestom mestu. Leto i nove pripreme nagoveštavali su da su najave o “jurišu na Evropu” više nego realne, naročito posle promocije tima u novosadskom studiju “M”. Ipak, tri remija na startu sezone 2001/2002. u mečevima sa Zetom, Železnikom i Čukaričkim, od čega su dva ostvarena u Novom Sadu, prouzrokovala su ostavku trenera Bekvalca. Ovaj momenat, ispostavilo se kasnije, bio je inicijalna kapisla za burna dešavanja koja su usledila.
Na zajedničkom sastanku s igračima, prvi put je sevnula varnica između nekada dobrih saradnika, a danas ljutih protivnika, Miodraga Kostića i Miroslava Vislavskog. Dvojica bez sumnje uspešnih ljudi, ali različitih koncepcijskih shvatanja u poledu rukovođenja klubom, obelodanila su pred prvotimcima neslaganje u pogledu raspleta situacije sa Bekvalčevom ostavkom.
Na sednici Upravnog odbora 11. septembra, Upravni odbor Fudbalskog kluba Vojvodina izglasao je pod tačkom “razno” nepoverenje Miroslavu Vislavskom, a kako je predsednik Kostić u podužem otvorenom ćaskanju s novinarima potom obrazložio, procena je bila da se “Vislavski odlično pokazao na poslovima marketinške promocije, ali i da evidentno nije u stanju da odgovori obavezama obezbeđivanja materijalnih sredstava.”
Vidno uznemiren Vislavski je napustio prostorije na stadionu, da bi se ubrzo oglasio na organizovanoj konferenciji za novinare u SPC “Vojvodina”. Tom prilikom naglasio je da ga nije povredio čin smene, već način na koji je degradiran, pošto, kako je rekao “nije dobio šansu da kaže bilo šta u svoju odbranu”, a odluku je doneo “nelegitimni Upravni odbor”.
Interesantno je da je prilikom izbora i verifikacije mandata članovima Upravnog odbora na Skupštini 20. februara, mandataru Miodragu Kostiću ostavljena mogućnost da blagovremeno dopuni rukovodstvo trojicom novih članova. U međuvremenu, kooptirao je u sastav Upravnog odbora gospodu Andrejevića, Borovicu, Matijevića i Palkovljevića, čiji su glasovi, prema izjavi Vislavskog, presudili o njegovoj smeni.
Vrlo brzo usledila je serija medijskog prepucavanja sukobljenih strana, pri čemu je svako iznosio “svoju istinu”. Najviše zabune i nejasnoća unelo je pročitano saopštenje koje je navodno poslao predsednik Skupštine Vujadin Boškov, a u kojem se podržavaju odluke Upravnog odbora. Činjenica je da je u telefonskom razgovoru gospodin Boškov izneo sud blizak sadržaju kasnije pročitanog saopštenja, uz ogradu da će o svemu više moći da kaže kada 1. oktobra stigne u Novi Sad. Međutim, vrlo brzo u klupske prostorije stigla je faks poruka u kojoj Vujadin Boškov daje neopozivu ostavku na mesto predsednika Skupštine FK Vovjodina.
Ubrzo su se oglasila i trojica potpredsednika Skupštine Pantelić, Samardžić i Jevtić, ističući da su posle razgovora s Kostićem i Vislavskim postigli džentlmenski sporazum o “zakopavanju ratnih sekira” do sednice Skupštine kluba. Ova zajednička izjava, brzo se ispostavilo, nije imala nikakvu snagu jer su međusobne optužbe nastavljene.
Sve ovo na sreću istinskih zaljubljenika u FK Vojvodinu nije imalo odraza na igre i rezultate prvog tima. Vojvodina je jesen završila na petom mestu sa bodom manje od četvrtoplasiranog Sartida i dva u odnosu na trećeplasirani Obilić, a na čelu sa novim šefom stručnog štaba Slobodanom Pavkovićem izvojevane su pobede u derbijima sa Sartidom, Obilićem i Partizanom.
S. Savić
Velika razočarenja navijača u rezultate Fudbalskog kluba Vojvodine, koja je nije mogla ispuniti obećano – osvojiti treću titulu, uslovilo je da primat na sportskim borilištima za navijače postane odbojka. Red Firm uz svesrdnu pomoc i saradnju odbojkaškog kluba povećava broj svojih pristalica, a najzaslužniji čovek iz kluba što je ta saradnja uspešno i nastavljena je tadašnji generalni direktor Miroslav Vislavski. Te 1996. godine sankcije za naše sportiste više nisu postojale, a OK Vojvodina je to i na najbolji način iskoristila tako što je izborila u dve kvalifikacione utakmice sa mađarskim šampionom učešće u kupu Evropskih šampiona. U Novi Sad tada stizu ekipe iz Evrope, a hala postaje sve vruća i sve manja za sve koji zele da prisustvuju spektaklima. Oko 10.000 gledalaca punilo je tada veliku halu Spens-a, a Red Firm iz utakmice u utakmicu broji sve više članova. Nezaboravna je sigurno utakmica protiv Sislija iz Treviza ( 2:3 ), u to vreme aktuelnog šampiona starog kontinenta, koja je na tribine privukla oko 4.000 Red Firm-ovaca, koji su čitavu utakmicu bez prestanka navijali, a u najvažnijim momentima uspeli su da dignu i čitavu dvoranu na noge. 10.000 navijača je u jednom dahu gromoglasno pevalo i tapšalo. Atmosfera teško ponovljiva i vrlo rado pominjana. Svakako se ne sme zaboraviti ni uzbudljivo finale i peta utakmica protiv ekipe Partizana, koja je privukla oko 3.000 pripadnika Red Firm-a. Te godine OK Vojvodina u svoje vitrine je, na radost svojih brojnih navijača donela pehar za osvojeno treće mesto na fajnl foru u Bolonji. Nakon toga na manjim odbojkaškim utakmicama uvek se pojavljivalo stotinjak navijača, dok je na većim redovno bilo prisutno oko dve hiljade najvatrenijih. ( Red Firm raste sa pobedama ) Slavlje na "Ribarcu"
Odbojkasi Vojvodine su titulu osvojili u tri, a proslavili je u dva cina... Prvi deo feste bio je na samom parketu, nekoliko trenutaka posle osvajanja zavrsnog poena. Kapiten Goran Cato je sampionski pehar primio iz ruku svog generalnog direktora Miroslava Vislavskog. Taj trenutak kao da je bio signal da "Spens" naprosto eksplodira. "Sampioni, sampioni", orilo se iz preko osam hiljada grla.
- Od 1992. godine ovaj pehar neprekidno se nalazi u nasim prostorijama i ne bi bilo bas u redu da ga neko ponese posto bismo morali da menjamo enterijer - u sali rece direktor Vislavski.
"Drugo poluvreme" bilo je, vec po tradiciji, na Ribarskom ostrvu. Bez obzira sto su iz redova Milicionara stizala upozorenja da je rano da se sampanjac stavi na hladjenje, najzasluzniji za sve uspehe Vojvodine u poslednjih desetak godina, "dvojac bez kormilara", Miroslav Vislavski - Nikola Maric, verovao je u svoje igrace, pa se po onome kako je na Ribarcu sve bilo pripremljeno cini da su taj sampanjac stavili na hladjenje mnogo pre pocetka i treceg meca. Pesme, igre i veselja bilo je na pretek, a uz kapljicu vise clanovi i prijatelji kluba, te mnogobrojni navijaci i predstavnici "sedme sile" docekali su prve jutarnje sate.
Ono što bih ja još dodao (pa da smorim do kraja) je sledeće:
Miroslav Vislavski, zajedno sa Nikolom Marićem, stvorio je odbojkašku instituciju od OK Vojvodine, koja je davala u jednom trenutku 10 igrača za reprezentaciju (od 12 pozvanih).Sinoć me je jako obradovalo kad sam video 5 naših fudbalera u repki i pomislih da li je to predznak odbojkaškog, a sada fudbalskog, novosadskog ČUDA
Za uspeh je potrebno najmanje dvoje.Mislim da preslikana formula uspeha tandema Marić -Vislavski je: Butorović-Vislavski.Bata nije u sukobu sa Vislavskim i mogao bi Klub sasvim lepo da funkcioniše.
Kada je Marić ostao sam u OK Vojvodini, OK Vojvodina jeste u vrhu, ali posrće, isto kao i FK Vojvodina.Za šampionsku trku morate imati dve zdrave noge.
Drugo, angažovanjem Vislavskog nestao bi uzrok tužbe i sudsko potraživanje.
Treće, podigli bi markentig na nivo koji FK Vojvodina zaslužuje.
Četvrto, taj obećani famozni stan?Koliko sam ja slušao, kada je Vislavski bio na vrhuncu slave, pozivan je da pređe u Beograd i podigne bg odbojku, odnosno prekine dominaciju Vojvodine.Kao što je poznato, Vislavski se nije preselio u Beograd.
I, peto mislim da Vislavski voli Vojvodinu.Sve njegove emisije odišu takvom emocijom.Ovaj sudski spor dosta mi liči na slučaj Lea Lerinca (traženje arbitraže ).Lea smo vratili, na žalost prekasno, ali važno je da se vratio kući.Za Vislavskog nije kasno, a sa njime, verovatno, bi se vratile svojoj Voši i neke njene Legende.
Iz Izjave Predsednika (za citat ne piše čije su reči, ali pretpostavljam) u Građanskom Listu, nekako mi provejava HAPPYEND
Last edited by Turija on Sun Nov 25, 2007 7:30 pm, edited 1 time in total.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Turija wrote:Za Vislavskog nije kasno, a sa njime, verovatno, bi se vratile svojoj Voši i neke njene Legende.
Apsolutno si u pravu!!!Neverovatno je koliko taj covek ima elana i volje kad je Vosa u pitanju.Jos nesto da vam kazem,na prvu odbojkasku utakmicu Vojvodine,nisam isao zbog njenih dobrih rezultata i dobrih igraca,vec me je povuklo to sto sam u jednom TV prenosu video Vislavskog kako sedi kraj terena sa Vosinim salom i tad sam pozeleo da i ja budem deo te slike.Njegovim prelaskom u FK i minimalnim vremenskim nastupom,smo ipak dobili mnogo,setite se samo casopisa MOJA VOSA i recimo predstavljanja tima za novu sezonu na TVu (direktno).... e upravo je to ono sto nam sad nedostaje jos u borbi za titulu.MARKETING!!! I zato apelujem na Batu,da ako je u stanju,da makar u vidu neke kompezacije za sve Vikijeve muke,smogne snage i vrati Vislavskog u FK Vojvodina!!!!
Slazem se sa vama, ali isto tako mislim da bi prvo iz kluba morao otici cuveni dvojac, kako bi se Viki vratio. Da li vi mislite da bi uz ovaj nas "tandem snova" Viki hteo, ili bolje receno, mogao da osvaruje svoje zamisli?! Vislavski je idealan za poziciju direktora marketinga, i to uz dobru platu, efekat promocije kluba (koja sad funkcionise samo preko navijaca) bi bio nemerljiv!!!
Potpuno se slazem sa "gazdom",sto se tice Vislavskog,on bi bio idealno resenje za recimo direktora marketinga u nasem klubu.Naravno uz njega bih voleo da vidim na mestu direktora svih selekcija Milana Djuricica,popularnog Djumija!Verujem da bi to bio tandem za visoke ciljeve kojima svi tezimo.I jedan mali off,kada se igra sa ofkom?
ssnigd wrote:Ocekivao sam jos jednu cigansku petardu, a oni me kurve izneverise i dadose samo 2 komada i to pred kraj tekme.
Da, vidis! Kako su postali lukavi, sto rece onaj jedan nas politicar (da ne spominjem imena) "nema smisla da kradete i sakom i kapom, ako samo malo kraduckate to nije problem."
I onda Terza lepo moze da izadje pred javnost i kaze kako je prvenstvo svake godine sve regularnije a da ne crveni. Ako takvi uopste i mogu da crvene, jer za tako nesto moras imati savest i moral...
Jedino sto mi mozemo da uradimo u takvoj situaciji je da na Karadjordju sve tucemo sto se usudi da nam izadje na megdan, da na strani ne izgubimo utakmicu do kraja sezone a da timove poput ovih sto su do juce tramvajem isli na gostovanja bez pardona i tu i kod njih ispracamo sa po 3-4 razlike. Da nabijemo toliko ogromnu bodovnu prednost da oni ne mogu dovoljno da nakradu a da se to ne vidi iz aviona pa da i zadnjoj budali postane jasno o cemu se tu radi...
Znam da je tesko i da sam prilicno visoko postavio lestvicu ali ako to ne preskocimo necemo nikada biti sampioni pored ovakvih lopova. Jednostavno ne moze drugacije.
Evo, šta je danas Svetozar Šapurić rekao za Dnevnik:
Svetozar Šapurić je kao član druge šampionske generacije Vojvodine ostavio upečatljiv trag, ali burne godine nailaze njegovim povratkom na direktorsko mesto sredinom devedesetih, u vreme ludog vremena kada se moglo sve i nije se smelo ništa.
I danas je ostala tajna koliko je svog novca u FK Vojvodina uneo Šapurić, ali zato nije tajna da je stvorio sjajan tim, koji je igrao u finalu Kupa Jugoslavije sa Crvenom zvezdom (0:0 u Novom Sadi i 1:0 za Zvezdu u Beogradu), koji je igrao u finalu Intertoto kupa s Verderom ( u Bremenu bilo 1:0 za Verder, a u Novom Sadu 1:1), da bi dobra evropska slika nestala u sledećoj sezoni porazom u Kupu UEFA od Slavije u Pragu ( 2:3), dok je prvi meč zbog posledica bombradovanja morao da bude odigran u Skoplju (0:0).
Izvesno je i to da je Šapurićeva era direktorovanja u Vojvodini ostala upamćena po sjajnim igračima, koji su od 1997. do 1999. godine igrali za crveno-bele. Mijanović, Žilić, LJ. Aleksić, Dragić, Dunđerski, Vasić, Lazetić, Bratić, Ristić, Mrdak, Matijašević, Tanasijević, Vasković, Lerinc, Z. Cilinšek, Stojak, Habi, Šuškavčević, Novaković, Dragaš, Miloševski, M. Aleskić, Jović, Janković, Drinčić, Belić, Bogdanović, Jovanović...činili su čitavu plejadu vrhunskih fudbalera, od kojih su mnogi imali zavidne karijere, a neki popu Stojaka (Napoli), Dunđerskog (Atalanta), Drinčić (Verder), Lazetić (Obilić) ostvarili sjajne transfere.
O Vojvodini sve najlepše
Pomenuti period doneo je i jedinstven štrajk 17 prvotimaca, koji je prouzrokovao velike turbulencije u klubu. Spor je prerastao u aferu, stiglo se i do suda. FK Vojvodina optužio je Šapurića da je oštetio klub za 5,6 miliona maraka prikrivajući stvarne iznose transfera. Državni organi preuzeli su proces a stvar je, kako nezvanično saznajemo, nedavno legla. Šta to u prevodu znači, pokazaće vreme, jer se niko po tom pitanju zvanično ne izjašnjava.
Ni Svetozar Šapurić, koji, ako ne računamo vreme provedeno na direktorskom mestu u FK Vojvodina, živi 14 godina na Kipru, ne želi mnogo da priča o tome.
- Od mene nećete čuti nijednu lošu reč o FK Vojvodina. Taj klub mi je dao sve, afirmaciju, u njemu sam se kao igrač radovao tituli, kao rukovodilac osetio šta znači igranje velikih evropskih mečeva, a sve što se posle dešavalo...Šta da vam kažem? Ludo je vreme bilo, u klubu na vlasti jedna partija, u gradu na vlasti opozicija. Svako je gledao neki svoj interes. Ali, to je za mene odavno završena priča. Ponosim se igračkim kadrom koji sam u to ludo vreme uspeo da oformim i ostavim Vojvodini, i rezultatima, naravno – u dahu izgovara Šapurić.
Na Kipru je ostavio sjajan utisak, gde je otišao posle osvajanja titule s Vojvodinom.
- Igrao sam za Apoel i Anortozis sedam godina i osvojio osam trofeja. Anortozisu sam posle 35 sezona 1995. godine doneo titulu. Tada sam se i vratio u Novi Sad, u Vojvodinu koja je bila u teškoj situaciji. Danas je, koliko čujem, sve drugačije. Radujem se zbog toga što je Vojvodina odlično organizovan klub, koji ima dobre rezultate i bori se za titulu. Prenesite svima u klubu moje iskrene čestitke i divljenje – veli Šapurić.
Na trenerskoj klupi Šapurić se na Kipru oprobao u Apoelu, Olimpijakosu i Etnikosu iz Ahne.
- Sada smo u drugom delu tabele, ali je, ipak, ovo mali klub. Ono na čega sam ponosan je to da sam sa svakim klubom igrao u evropskim takmičenjima. Nije mi prošla godina bez Evrope, i to nije ostalo nezapaženo – ističe naš sagovornik.
Akra novi izazov
A kako na Kipru prolaze naši igrači?
- O meni dovoljno znate, Špoljarić i Gogić su bili reprezentativci Kipra, Vesko Mihajlović je bio idol navijača, a danas nas je sve manje. Nije to slučajno, na Kipru je sve više Južnoamerikanaca čiji ugovori dosežu do 250.000 evra po godini, a igraju odlično. U mom klubu je najviše Srba. Tu su Vukelja, Grkinić, Jovanović, Stjepanović i Đurović, od trenera sa mnom je Vladan Radača koji vežba golmane. Bio je do skora tu i Milan Belić, ali je promenio klub. Igra odlično, drčan je kao i uvek, pravi fajter na terenu – hvali Šapurić omalenog napadača.
Šapuriću je nedavno stigla ponuda iz Katara.
- Dobio sam poziv da preuzmem Akru. Bio sam u Kataru, uverio se da je reč o bogatom klubu, s dobrim strancima, ali i čudnim mentalitetom domaćih igrača. Tamo niko ne oseća strast prema fudbalu. Dođe im igra kao hobi, zabava, jer su svi situirani, leže na nafti. Zakažeš im trening u 15 časova, a oni dođu sat kasnije. Može im se. No, uskoro ću odlučiti, jer, ipak, tu za sebe vidim novi izazov i motiv. Uostalom, radili su tamo i Bora Milutinović i DŽemaludin Mušović, pa zbog čega onda da i ja ne prihvatim ponudu iz Katara – poručio je Svetozar Šapurić, čestitajući svim čitaocima “Dnevnika” božićne i novogodišnje praznike.
S. Savić
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
,
