Razbiti staklo, aktivirati alarm ili...

[ssnigd]

To što je Vojvodina u svojoj bogatoj istoriji pobeđivala i takve veličine poput Atletika, Seltika, Verdera, ali i Crvenu zvezdu, Partizan, Dinamo i Hajduk...

Kad smo mi to Verder pobedili, u intertotu - izgubili u Bremenu 1:0 u Novom Sadu 1:1 Ako smo igrali sa njima nekada u davnoj istoriji, ja ne znam, neka onda ko malo bolje poznaje Vosine utakmice u evrokupovima da taj podatak, kad smo mi to pobedili Verder iz Bremena.

[ice]

U pravu si ssnigd,nismo ih nikada pobedili.

[Milan]

Sve sto mi ovde pricamo je jako lepo, ali krajnje je vreme da se u klubu ozbiljnije pozabave ovom temom. To i ne bi trebalo biti tesko, samo je potrebno prvo napraviti strategiju i plan delovanja. I naravno, odrediti coveka koji ce se iskljucivo baviti tim segmentom. Ukoliko sebe dozivljavamo kao veliki klub, PR bi trebao biti razvijen i na najvisem nivou. A mi ga, cini mi se, skoro pa ni nemamo!

[Stoik]

I ljudi rade da bi nesto zaradili. A ovde se svi tretiraju kao belo roblje. Sto manje da ulozis, sto vise da izvuces, a strahopostovanje odrzava red... Sa takvim programom smo i tu gde smo po tom pitanju.

[Buca]

Mislim da je pravo vreme da se aktivira alarm!Ridjosic i Rabrenovic teraju Kacara u Dinamao iako je Gojko 1000 puta ponivio da oce da ostane do leta!Sta su uradili sa Nasticem?Gde je Smiljanic?Stevanovic?Bato metlu u ruke i najuriti ovaj dvojac iz kluba.Na transfer listi 14 igraca.Da necete da dovedete Ramba Petkovica,Bastu,Jovetica,Nadja i kompaniju,ma daj molim te ako vec oces titulu zadrzi ovu ekipu(Kahriman,Nino i Despot eventualno da odu)sredi odnose sa Nasticem takav bek nam treba,odresi malo kesu sigurno ce ti se isplatiti!Evo u petak Novogodisjni koktel i verovatno ce se pricati samo koliko je zgrada sazidano u VB,kako smo pobedili zvezdu 0-3,kako smi igrali finale kupa.a da li ce se spomenuti Indjija,Nastic,stvari koje nestimaju unutar kluba da li ces spomenuti mafijanje Ridjosica i Rabrenovica ili si se samo uklopio u njihov sistem.Sad il nikad!
P.S Cika Tomo ti si spominjao neki intervju sa Batom,sta bi od toga?

[Turija]

Ovih dana čitam tužne, i delom srećne, ljudske sudbine naših današnjih igrača (Kačara, Popovića, Drakulića....) i razmišljam kako ponovo, posle toliko decenija, imamo u igračkom i trenerskom kadru taj ljudski potencijal za novu Titulu.
A, on je najbitniji za klub kakav je Vojvodina.Tj, za klub kojem se neće pomoći na putu uspeha ni lepom rečju, a kamoli nekom podrškom, već će se, maksimalno, svi relevantni faktori potruditi da spreče donošenje najvrednijeg trofeja u Novi Sad.
Danas, najviše iz tog razloga, počinjem da verujem da zaista možemo uzeti šampionat 2007/2008.Naravno, ako budu i ostale strukture kluba iskoristile sadašnji kvalitet predstavljen nam na terenu.Za sada one samo jednim delom (logistike) uspevaju da prate situaciju ,,u proizvodnji,,. Na žalost, još uvek se vuče stari balast i on je kao blato koje se ne može otresti sa kopački.Zato, pored nekih igračkih pojačanja ove zime, mislim da je neophodno uraditi i dodatna pojačanja u strukturi Kluba.Ako su istitnite priče da će pomoći Pokrajina i Grad, jezičak na vagi bi pomerili u pravom smeru.
Ne znam kako vas, ali mene kao navijača Vojvodine, stalno pritiska misao da nam je Klub, za sve ove uspehe jako dužan jednom čoveku i moralno i materijalno.Ono moralno stvar je vaspitanja i karaktera pojedinca i društva ( i, naravno, treba da ostanemo dužani i da se dugo pamti učinjeno), ali materijalno dugovanje me posebno opterećuje.

Zato bih voleo da već jednom prodamo Kahrimana, Pekarića, možda i Despotovića, pa da čoveku vratimo njegovo.Da, onda kroz tu katarazu, sa starim USPEŠNIM Predsednikom, nastavimo pohod ka željenoj tituli.Da igrači koji se na proleće u Vošinom dresu budu borili za najviši plasman u skladu sa zadatkom budu i plaćeni ( ne izvlačeći pare iz džepa pojedinaca). Što bi se reklo: da klub stane na svoje noge.
Voleo bih da Kačar ostane (jer bez njega teško ćemo do Titule), ali ne znam da li je dovoljno para od prodaje gore navedenih ( ako još neko ne pripomogne).E, zbog toga je svima potreban taj NEKO, bio to Grad, Pokrajina ili još neko treći, četvrti, peti....
Najveća novogodišnja sportska želja za 2008 mi je baš ta gore napisana.Daj Bože da se svima nama ona i ostvari.
SREĆNO NAM BILO LETO 2008!

[Turija]

Ovaj topik je i danas vrlo aktuelan, bez obzira na trenutno mesto na tabeli,gde smo na drugoj poziciji sa 15, s mukom i srećom, osvojenih bodova.

Hteo bih da podsetim trenera Bekvalca i upravu, pa i sve nas, na reči jednog od dve najveće Legende Kluba. Mislim da je pravi trenutak za izlazak iz serviranih bajki pojedinaca.I, to baš sa Tozinim rečima iz topika Todor Veselinović-kralj strelaca, jer to je: Vojvodina-Novi Sad.Vrlo je poučno, a retrospektivna priča je divna. Kao što su bili Tozini golovi i igre .

Prvo smo živeli u Karađorđevoj, onda smo se preselili malo dublje u Salajku, tu u Graničarsku 13. Samo tada nije bilo asfalta – u sporednim ulicama zemljani put, a na glavnom putu kaldrma. Sećam se da je bilo mnogo konja. Šteta što ih više nema, bez njih kao da nešto fali. Ostalo kao da se i nije menjalo.

Rivalitet

Trudili smo se da budemo pravi Salajčani. Nikada nikome nismo dozvoljavali da pravi nered. Ako je probleme trebalo rešavati fizički, ni tu nije bilo problema. Uvek smo bez straha branili ono što je naše ali i poštovali ono što je tuđe. To ti je jedan od salajačkih principa – tuđe nećemo, svoje ne damo. S Podbarom, koliko se sećam, odnosi su bili dobri. Pa i OFK "Slavija" je nastao na Podbari, tek se kasnije preselio na Salajku. Malo smo forsirali taj rivalitet dok smo bili deca. Ipak je Temerinska bila linija razgraničenja. Ponekad malo dobacivanja kamenjem, sitne čarke i tako to. Ništa ozbiljno, sve na nivou dečje igre. Ta sitna koškanja nisu bila odraz realnih odnosa. Vladalo je jedno neizmerno poštovanje, koje smo imali jedni prema drugima. U to doba svaki deo Novog Sada bio je kao grad za sebe. Šteta što tako nije ostalo. Ovakav grad danas ostavlja utisak neke zakržljale, nikada formirane metropole.

Mantija

Ima jedan bećarac :"Oj, Salajko, što si tako mala, ti od mene napravi bećara". Nikada nisam bio bećar. Ali fudbal sam uvek smatrao igrom. I to zabavnom igrom jer to nije pozorište ili šta ti ja već znam. Jednom prilikom igrali smo u Gardinovcima. E sada, za njih je igrao i jedan popa, sa sve mantijom. Vidim ja – pop trčkara levo-desno... Ja ga malko sačekam, i onako mu gurnem loptu kroz noge. Joj, samo što nas celo selo nije jurilo. Trebao je popa obući dužu mantiju, tada mu lopta ne bi tako lako prošla.

Poštovanje

Bio sam komunista i ponosan sam na to. Verovatno sam to i ostao u dubini duše. Današnja garnitura političara ne bi trebalo da izmišlja nešto novo. Dovoljno bi im bilo da se uče na Titovoj međunarodnoj politici. Tada smo imali poštovanje celog sveta. A da li je tako i danas? Nisam baš siguran.

Najveće što sam ikada uradio jeste to što sam postao igrač "Vojvodine", kasnije i nacionalne ekipe. Tek posle dolazi sve ostalo – Sampdorija, Beč... Prvi veliki trenerski posao bio je u Bogoti. Sve se to razvilo iz latinoameričke turneje "Radničkog" iz Niša. Šekularac je igrao kao gost u njihovoj ekipi. Njega je znala cela Južna Amerika.

Novac

Ne bih o sebi. Bio sam dobar fudbaler, kažu da sam bio i odličan trener. Ali bio sam i čovek koji je umeo da othrani tuđu decu. Bio je jedan Pera pisar, nažalost nije više među nama, a on je umeo da kaže: "Kad Toza ima novca, i mačke jedu krempite." Zaista je bilo tako. Kome sam mogao da pomognem – pomogao sam. Ne zato da bih stvorio gomilu dužnika ili da bih tako kupio poštovanje, nego zato što nisam mogao da trpim da ja imam a da neko pored mene nema. Nikada nisam mogao da otrpim to da je neko gladan. Za razliku od današnjih igrača, nisam odmah igrao samo za novac. Doduše, bogovski su me plaćali, ali sama igra dugo mi je bila osnovna motivacija. Valjda sam zbog toga aktivno igrao sve do 38. godine.
Disciplina

Uvek sam gajio izrazito poštovanje prema protivniku. Na terenu nikada nikoga nisam udario, a bio sam fudbaler kojeg je bilo teško startovati. Jednostavno sam znao kada mi se neko zaleće s leđa. Šesto čulo, valjda. Samo jednom u karijeri išao sam s lošom namerom. Bilo je to u Osijeku. Jedan igrač je imao zadatak da me markira. Igrali smo na šljaci a od njegovog markiranja ja sav odran i krvav. "Sada je doista", rekô sam sebi. Prišao sam mu s leđa i šutnuo ga u dupe. Kasnije smo obojica bili kažnjeni time što nismo smeli da igramo jednu utakmicu.

U sportu je najvažnija disciplina, rad i plan. Naravno, preduslov je neka mrva talenta. Često sam bio svedok propadanja talenta zbog slabog karaktera. Vrhunski sportista mora da se odrekne svega što se suprotstavlja vrhunskom sportu, shodno tome da prihvata i razvija sve ono što mu je potrebno za razultate. Dok sam bio igrač, ni u "Carigrad" nisam navraćao. Dobro, išao sam ponekad, ali noćni život i davanje golova ne ide.

Mediteran

Kad sam radio u Kolumbiji, stekao sam dobru reputaciju i kao pedagog. Spasavao sam talente sa same ulice. Tamo se dešavalo da igrač dođe na trening toliko pijan da povraća po terenu. Pošaljem ga kući, a sutra na razgovor i buđenje griže savesti. Čak sam pravio i eksperimente. Posmatram trojicu talentovanih i trojicu vrednih. Iz prve grupe jedan a iz druge dvojica postanu igrači. Tako je i u životu. Nema mnogo razlike.

Živeo sam u celom svetu. Svako mesto je lepo na svoj način. Meni je bilo dodatno lepo na svakom meridijanu, između ostalog i zato što sam radio ono što najbolje znam i najviše volim. To je velika životna sreća. U Atini sam već neko vreme. U Grčkoj nisam zaradio penziju, kažu da nisam skupio dovoljan broj nekih bodova. Tamo mi je lepo. Mediteran je to. O povratku u Srbiju razmišljam samo za vreme nekih unutrašnjih borbi. Ponekad, kada se osećam nesigurno, ali to su kratke krize. Ipak, mogao bih nekoliko puta godišnje da navratim s grupom od nekih dvadesetak meni bliskih Grka, čisto da im pokažem kako se ovde živi. Da vide malo kako slave Salajčani.
Strelac

Todor – Toza Veselinović rođen je 22. oktobra 1930. u Novom Sadu. Jedan je od najboljih golgetera u istoriji jugoslovenskog fudbala i svakako najveća fudbalska legenda Novog Sada. Tozu još niko nije pomerio s mesta najboljeg strelca "Vojvodine" svih vremena. Od 1949. do 1962. za Vojvodinu je odigrao 546 utakmica i postigao 586 golova.

Na međunarodnom nivou osvojio je 37 kupova i postigao 28 golova. Igrao je na dva svetska prvenstva – 1954. i 1958, na kojima je postigao tri gola.

Kao trener vodio je "Independiente" iz Kolumbije i "Fenerbahče" iz Turske, s kojim je osvojio osam kupova i dve titule prvaka turske lige.

Bio je selektor jugoslovenske reprezentacije u finalu Evropskog prvenstva 1984. Takođe, bio je poznat i kao trener koji je često menjao igrače. Za dve godine, koliko je bio selektor reprezentacije, promenio je 43 igrača u devet takmičarskih mečeva i još 16 njih u prijateljskim susretima.

Trenutno živi i radi u Atini. Novi Sad posećuje povremeno.