Ne mogu da verujem da se sve ovo može dogoditi u Novom Sadu sa jednom šampionskom ekipom.
Ugasiti klub, bez trunke odgovornosti i savesti, sa takvim momcima kao što su Marjanac, Radišić i ostali igrači Vojvodine, a da niko ne trepne u Gradu, kao da se to događa tamo negde daleko, nekom drugom.Da, gospođa ćerka, dozvoli da se zatre druga najveća ljubav svog pokojnog oca, već u prvoj godini posle njegove smrti.Kao da će RK Vojvodina dovesti u dubiozu Univereksport, gradski budžet i Lončara.Posle 57 godina sahraniti Klub, bez jedne suze i istinskog pokušaja pronalaženja rešenja je neshvatljivo običnom čoveku.
…,,Dođite po dokumente u ponedeljak i slobodni ste igrači,,.Alal vera, menadžerska.
Svaka čast igračima što nisu otišli u Bačku Palanku, pa da sakriju bruku rukovodstva.Bore se svom snagom i ljubavlju da sačuvaju Vošu.Inače, oni mogu brzo i lako naći novi klub, ali neće da dozvole sebi da budu grobari RK Vojvodine.Nije novac, sve u životu.Više novca ne znači i više sreće, ali oni opijeni njime to teško shvataju.
Nema nam spasa, al nećemo propasti.Nadam se.
Bila jednom jedna Voša...
Bila jednom jedna Voša...
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Novi obrti...
Neverovatni su obrti u Rukometnom klubu Vojvodina. U subotu Novosađani nisu otišli na utakmicu sa Sintelonom i sportski direktor Branislav Strajnić i trener Predrag Petljanski kazali su igračima da u ponedeljak dođu po ispisnice. Uz to, Petljanski je tada naglasio da je to definitivan kraj za njega u klubu. Nisu igrači uslišili ni molbe direktora lige da odu u Bačku Palanku, pošto im niko nije dao ni dinara.
Međutim, juče se dogodilo, opet, nešto novo. Bivši direktor Vojvodine Univereksport Milan Dumnić razgovarao je sa dr Zoranom Miloševićem, članom Gradskog veća zaduženog za sport. Takođe, ni jedan igrač nije dobio ispisnicu, a onaj ko je traži mora da plati obeštećenje, ili da ide na dvojnu registraciju u neki drugi klub. Uveliko se priča da bi Vojvodina danas trebalo da dobije novog vlasnika (predsednika). U međuvremenu i Petljanski je povukao sve što je rekao i ostao trener. Obrazložio je to time što želi da Vojvodina stane na noge, ali i tome dodao da delom oseća ličnu krivicu zbog ovih događanja. Milan Dumnić naglasio je da postoji pokušaj da se nađu ljudi koji će pomoći da klub opstane i u takmičenju i da kolektiv treba da preda Miloš Lončar, koji nije našao ni jednog sponzora. Borislav Perović došao je u Novi Sad da pomogne i kako je naglasio na to su spremni i u RS Srbije.
Dr Zoran Milošević, pak, podsetio je neke ljude iz Vojvodine na ono što im je rekao.
- Kod mene su bili četvorica igrača i trener, a ne bilo ko od rukovodilaca - rekao je Milošević. - Obećali smo im pomoć za njihove akcije, ali mi ne možemo da formiramo klupski budžet. Oni su jedini rukometni kolektiv u Vojvodini koji nema mlađe uzraste. Zbog toga su, između ostalog i došli u krizu.
Milošević je dodao da ne želi da profitira ni na čijim suzama.
- Koncept je bio da se pomogne Vojvodini ako igra utakmice na međunarodnoj sceni. Takođe, obećao sam sada pomoć od 500.000 dinara, ali samo ako se klub takmiči. Odmah ćemo dati 300.000 dinara, a ostatak kasnije. Ponuda i dalje ostaje, samo me čudi što ovaj klub nikada nije osnovao rukometnu školu - napomenuo je dr Zoran Milošević.
Neverovatni su obrti u Rukometnom klubu Vojvodina. U subotu Novosađani nisu otišli na utakmicu sa Sintelonom i sportski direktor Branislav Strajnić i trener Predrag Petljanski kazali su igračima da u ponedeljak dođu po ispisnice. Uz to, Petljanski je tada naglasio da je to definitivan kraj za njega u klubu. Nisu igrači uslišili ni molbe direktora lige da odu u Bačku Palanku, pošto im niko nije dao ni dinara.
Međutim, juče se dogodilo, opet, nešto novo. Bivši direktor Vojvodine Univereksport Milan Dumnić razgovarao je sa dr Zoranom Miloševićem, članom Gradskog veća zaduženog za sport. Takođe, ni jedan igrač nije dobio ispisnicu, a onaj ko je traži mora da plati obeštećenje, ili da ide na dvojnu registraciju u neki drugi klub. Uveliko se priča da bi Vojvodina danas trebalo da dobije novog vlasnika (predsednika). U međuvremenu i Petljanski je povukao sve što je rekao i ostao trener. Obrazložio je to time što želi da Vojvodina stane na noge, ali i tome dodao da delom oseća ličnu krivicu zbog ovih događanja. Milan Dumnić naglasio je da postoji pokušaj da se nađu ljudi koji će pomoći da klub opstane i u takmičenju i da kolektiv treba da preda Miloš Lončar, koji nije našao ni jednog sponzora. Borislav Perović došao je u Novi Sad da pomogne i kako je naglasio na to su spremni i u RS Srbije.
Dr Zoran Milošević, pak, podsetio je neke ljude iz Vojvodine na ono što im je rekao.
- Kod mene su bili četvorica igrača i trener, a ne bilo ko od rukovodilaca - rekao je Milošević. - Obećali smo im pomoć za njihove akcije, ali mi ne možemo da formiramo klupski budžet. Oni su jedini rukometni kolektiv u Vojvodini koji nema mlađe uzraste. Zbog toga su, između ostalog i došli u krizu.
Milošević je dodao da ne želi da profitira ni na čijim suzama.
- Koncept je bio da se pomogne Vojvodini ako igra utakmice na međunarodnoj sceni. Takođe, obećao sam sada pomoć od 500.000 dinara, ali samo ako se klub takmiči. Odmah ćemo dati 300.000 dinara, a ostatak kasnije. Ponuda i dalje ostaje, samo me čudi što ovaj klub nikada nije osnovao rukometnu školu - napomenuo je dr Zoran Milošević.
Mi smo VOJVODINA, a ko ste vi?
Ne znam šta je od svega ovog bilo, ali obrta nema.ogi wrote:Novi obrti...
Dr Zoran Milošević, pak, podsetio je neke ljude iz Vojvodine na ono što im je rekao.
- Kod mene su bili četvorica igrača i trener, a ne bilo ko od rukovodilaca - rekao je Milošević. - Obećali smo im pomoć za njihove akcije, ali mi ne možemo da formiramo klupski budžet. Oni su jedini rukometni kolektiv u Vojvodini koji nema mlađe uzraste. Zbog toga su, između ostalog i došli u krizu.
Milošević je dodao da ne želi da profitira ni na čijim suzama.
- Koncept je bio da se pomogne Vojvodini ako igra utakmice na međunarodnoj sceni. Takođe, obećao sam sada pomoć od 500.000 dinara, ali samo ako se klub takmiči. Odmah ćemo dati 300.000 dinara, a ostatak kasnije. Ponuda i dalje ostaje, samo me čudi što ovaj klub nikada nije osnovao rukometnu školu - napomenuo je dr Zoran Milošević.
Jedan po jedan igrač napušta Vojvodinu: Marjanac u Partizan Sinalko (verovatno subotička veza), Jovanović u Proleter Zrenjanin, Radišić u Kać...Sve su to momci kojima je žao što napuštaju Vošu i svaki je pognutim pogledom pravdao odlazak. što samo govori da su voleli klub u kojem su igrali.Igračka karijera je kratka, a šanse za Vošu više nema.
I, mi sada možemo formirati tu najvažniju rukometnu školu, da bi Grad podržao Klub.I tako, sa svakim klubom u Novom Sadu daleko bi dogurali.Bili bi prvaci na svim školskim prvenstvima svima na diku.Zamislimo tako sutra Košarkaški klub Vojvodina, Odbojkaški Klub Vojvodina...
OK propisi, ali da do katastrofe ne dođe.A, kad ona dođe, onda se spasava kako mora, da bude bez žrtava.
Uh, zamislite sve ovo u slučaju FK Vojvodine.A, bili smo na ivici provalije, bez obzira na najbolju školu.Odmah se setim FK Proletera.Teško da ikad može Proleter biti Banat, a Voša Bačka.Zbog generacija ne bi se smelo tako razmišljati.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov