Baš su mi legle slike na Red Firm forumu sa zvaničnog otvaranja FC Vujadin Boškov.
Ako Vojvodina i dalje bude okružena viđenim ljudima, brzo će prevazići postojeće probleme.
PS Drago mi je što se i Dunđerski našao tu.Čovek još uvek igra.Moglo bi se razmisliti i o tome.Puno bi ovoj ekipi značio njegov kvalitet i iskustvo kad je gusto.
SC "Vujadin Boškov"
Uh,e ovo je ono sto cenim.... sitnice koje zivot znace.Hvala ti Turija na ovom postu,jer mislim da dosta toga govori i da dugo nije bilo jednog ovako kvalitetnog sazetka prethodno vidjenog desavanja ovde na forumu.Svaka cast!!!Turija wrote:Dosta više o nama. A, sad o ,,neposrednim proizvođačima,,:
1.Razočaran sam što je Drugi tim pobedio Prvi tim u modifikovanoj verziji utakmice i što se gotovo nije videla razlika u kvalitetu između njih.Ko ne poznaje prvu postavu, mislio bi da su to crveni, umesto žutih.
2.Razočaran sam dužinom i intenzitetom treninga (s obzirom da je bio četvrtak, a utakmica se igra u nedelju) koji je trajao svega 1 sat i 20 minuta (od toga 15 min lakšeg zagrevanja i 15 min na kraju lakših vežbi snage trbušnjaka i leđnih mišića), iako je odisao dobrom atmosferom.Ne čudi me, sada, zašto naši igrači nemaju snage i koncepcije igre (i zašto je Kosan po Prijateljevom pisanju ulazio u teren), jer svako je igrao kako zna i koliko može u 45 min. varijante simulacije igre od šesnaesterca do šesnaesterca.Zamisao trenera je bila dobra, ali igra je teško tekla, baš onako kako gledamo na stadionu.Okolo, nazad, dodavanje napred na otprilike, pa šta bude.
3.Razočaran sam, barem ovaj put, odrađenim treningom sa golmanima..Igrači se nisu umorili, a golmani još manje.Tu je najjači trening imao Vasić, šutirajući naiznenično njima četvorici (Kahriman, Babalj, Brkić, Jorgić).Drugarstvo između golmana je na nivou i to je dobro.Nije dobro što ne vežbaju ono što slabije rade (istrčavanja, uklizavanja, degažiranja i šta ja znam šta sve još treba) i što Vasić nema pomoćnika.
4.Ne sviđa mi se što se u igri ne poštuje pozicija pojedinog igrača, već ime.Recimo, obratio sam posebnu pažnju na Despota, kojeg svi treneri guraju uz aut liniju, a igrači ga ne zarezuju.Momak se trudi, ,,traži loptu,,, ali slaba si vajda, što bi rekli Srbijanci.Verovatno je sam, tj niko ne stoji iza njega i dokle god kvalitet ne iskristališe postavu, teško ćemo do rezultata.
5.Da ne dužim i ne smaram. Možda, na kraju, zamerka sa kojom se neće mnogi složiti: ne sviđa mi se što Rajevac ne koristi pištaljku da prekine, preokrene i podvikne kad treba.Čovek mi deluje dobar, ali ne sme im popuštati, jer i ovako su, previše i predugo raspušteni. I, uz sve to, slabo obučeni.
Ipak se nadam, da ćemo motivom pobediti umorne i slavljom opijene partizane.
p.s.nadam se da ima ljudi (cija je uloga u klubu velika) koji dolaze na ovaj forum,jer se odavde moze izvuci dosta kvalitetnih primedbi koje mogu biti jako korisne u daljoj buducnosti.
Надам се да ће нам Јан још једном приредити фото ужитак из СЦ Вујадин Бошков!DNEVNIK wrote:Nova zgrada u ponedeljak
Nova upravna zgrada za prvi tim Vojvodine u FC “Vujadin Boškov” biće svečano otvorena u ponedeljak 29. decembra. Potpredsednik zadužen za investicije Mirko Dubroja potvrdio je ovu informaciju, najavivši za tu priliku svečani koktel u 12 časova.
Dosadašnju zgradu ubuduće će koristiti isključivo pionirsko-omladinski pogon, dok se rukovodstvo i prvi tim sele u novo zdanje.
S. S..
Vrlo rado,podbara wrote:Надам се да ће нам Јан још једном приредити фото ужитак из СЦ Вујадин Бошков!DNEVNIK wrote:Nova zgrada u ponedeljak
Nova upravna zgrada za prvi tim Vojvodine u FC “Vujadin Boškov” biće svečano otvorena u ponedeljak 29. decembra. Potpredsednik zadužen za investicije Mirko Dubroja potvrdio je ovu informaciju, najavivši za tu priliku svečani koktel u 12 časova.
Dosadašnju zgradu ubuduće će koristiti isključivo pionirsko-omladinski pogon, dok se rukovodstvo i prvi tim sele u novo zdanje.
S. S..
medjutim u to doba sam jos uvek na poslu, tako da necu biti u mogucnosti.
Pozdrav.
VOŠA ZAUVEK !!!
Da znas,meni je jako cudno da na predstavljanju novog trenera,sede potpredsednici zaduzeni za investivije(Dubroja)i pravna pitanja(Apro)a ni od korova nema jedinog coveka od struke u nasem klubu tj.potpredsednika zaduzenog za sportska pitanja?!021 wrote:Potpredsednik zadužen za INVESTICIJE!?
Možda uskoro promenimo delatnost pa ne budemo više fudbalski klub.
-
dapokalypto
- Posts: 209
- Joined: Mon Jul 14, 2008 10:49 am
GRADJANSKI wrote:Na uobičajenom koktelu Vojvodina će danas, tačno u podne, podvući crtu ispod odlazeće 2008. godine. Koktel će biti održan u novoj, izuzetno atraktivnoj poslovnoj zgradi u kojoj će, od sutra, raditi kompletna administracija novosadskih crveno-belih.
U nov objekat smešten u krugu FC "Vujadin Boškov" u Veterniku uloženo je čak 1,2 miliona evra. Najveći deo tog novca obezbedio je potpredsednik kluba Mirko Dubroja, čija je firma "Karin komerc" izvela i kompletne radove.
Sadašnje prostorije koje su temeljno renovirane pre tri godine, kada je na čelo Vojvodine došao Ratko Butorović, biće u funkciji Omladinske škole.
To će biti i prava prilika da se sumiraju rezultati koji su ostvareni ove jeseni. Mada je na početku sezone najavljena dupla kruna i najviši ciljevi na tri fronta u nacionalnom šampionatu, Lav kupu Srbije i Kupu Uefe, drugo mesto u prvenstvu smatra se uspehom, u kvalifikacijama za Kup Uefe eliminisani su u drugom kolu od izraelskog Hapoela, a iz nacionalnog kupa u osmini finala od beogradskog Hajduka. U nastavku sezone Novosađani ulaze u ravnopravnu prolećnu borbu za titulu s Partizanom i C. zvezdom, s Ljupkom Petrovićem, trećim trenerom u ovoj sezoni. Pre njega na klupi su sedeli Dragoljub Bekvalac i Dragan Radojičić.
DNEVNIK wrote:Upro se svim silama jedan od potpredsednika FK Vojvodina Mirko Dubroja, inače zadužen za investicije, da obećanje ispuni i nameni privede hotelsko-poslovni objekat u FC “Vujadin Boškov” u Veterniku.
Gazili su ga rokovi, prozivali dobronamernici i oni koji to nisu, a svečanost je stigla zajedno s dočekom 2009. godine. Nikad nije kasno kada se prođe kroz cilj. Čeka i Vojvodina treću titulu dve decenije, pa se ne predaje. Možda će baš u novoj dočekati šampionsko slavlje.
Danas u podne, kada se čelnici Vojvodine obrate mnogobrojnim zvanicama na tradicionalnom koktelu u svom kampusu nadomak Novog Sada, biće i zvanično otvorena nova klupska zgrada. Moderan objekat, u koji je prema nekim saznanjima utrošeno oko milion evra, služiće potrebama prvog tima. Onaj dosadašnji kompleks ubuduće će biti na raspolaganju isključivo Vošinim mlađim kategorijama. Zaslužili su, jer je ova škola godinama najbolja u Srbiji i kao na štanc mašini, svake godine iznedri po nekog asa. Ove zime su u žiži javnosti Danijel Aleksić i Dušan Tadić, ali valjda neće baš obojica otići i uskratiti navijače Vojvodine za fudbalska majstorstva?
Od klupskih čelnika, na čelu s predsednikom Vojislavom Gajićem, niko ne očekuje zimske bajke, ali ni prazna obećanja. Nedavno je angažovan trofejni, iskusni stručnjak LJupko Petrović sa zadatkom da Vojvodinu dovede na tron. Polazna osnova je odlična. Uz malo sreće i pameti, eto i titule. S takvim mislima danas će se u Veternik zaputiti prijatelji kluba, navijači, veterani i svi oni čija srca kucaju za Vošu.
Svečanost u FC “Vujadin Boškov” zakazana je za 12 časova.
Ko je bio proveo je zaista prijatnih par sati na prednovogodisnjem koktelu. Gomila poznatog sveta, bivsih igraca svih generacija, trenera, veterana, novinara… Izmedju ostalih bili su Gojko, Lane, Djumi, Ljupko, Rajevac, Todic, Govedarica, Tanjga, kompletno rukovodstvo, kao i jos dosta sedih glava koje su pravile istoriju ovog kluba. Nova zgrada izgleda lepo, ne previse napadno, i naravno u crveno-belim bojama je. Na prizemlju su konferencijska sala i trofejna sala, a na prvom i drugom spratu su sobe, dvokrevetne, moderno opremljene, sa LCD televizorima, nocnim stocicima, kupatilom sa tus-kabinom. Inace, u tu zgradu se sele prvotimci, dok se stari kapaciteti daju na koriscenje omladinskoj skoli. Deljeni su i klupski kalendari za 2009. godinu, a muzika je bila prikladna renomeu “stare dame”. Slika ima dosta, ali ce mi biti potrebno malo vremena da ih upload-ujem, pa vas molim za strpljenje. Nadam se da cu do uvece uspeti da zavrsim sve, a ako i bude sutra – nemojte zameriti. Toliko za sada iz prve ruke.
-
fruskogorac
- Posts: 169
- Joined: Sat Jun 07, 2008 5:38 pm
POSTOVANI DRUGARI,
Evo i mene *Fruskogorca* sa utiscima. Da, bio sam na *koktelu*. Nisam se zaputio sankama poput Deda mraza sa brdovitog Srema. Stigao sam na vreme i to u drustvu dvojice smekera, meni veoma dragih ljudi. Masa ljudi, meni dosta njih poznatih, ali i oni koje nepoznajem. I tako skupili smo se ispred nove zgrade. Prvi utisak, spolja deluje vise nego odlicno. Posmatram, slusam ljude oko sebe. Verujem da ti ljudi koje sam posmatrao, slusao istinski vole NASU VOSU. Napolju je bilo poprilicno hladno, nije stipalo za obraze ali ipak "pingvini su nas napadali". Muzika koja se cula je za respekt, a onda sam se najezio, ne toliko od hladnoce, koliko od dobro poznate pesme engleskih navijaca.
Ispred ulaza u novu zgradu najpre nam je toplu dobrodoslicu pozeleo gospodin Apro, a potom i gospodin Gajic. Verujem da su to bile tople i iskrene reci. Nisam bio medju prvima ali dovoljno dobro sam primetio svecano presecanje vrpce / trake / u kojem je ucestvovao i gospodin Butorovic. I vrpca / traka / presecena, a po nama crveno bele trakice, nesto nalik konfetama. I onda polako nogu pred nogu i ulazi se u novu zgradu. I ovom prilikom, svojom ljubaznoscu i svojim osmehom docekala nas je vveelliikkaaa Sanja Trivic. Odmah, na samom pocetku moram iskreno priznati da nisam obisao celu zgradu. Imao sam mogucnost, ali jednostavno kao po nekoj navici krenuo sam pravo, pa malo levo, malo desno. Na sprat se nisam penjao. Najveci deo vremena sam proveo u prostoriji za koju mislim da je press centar. I necu uvelicavati, samo cu iskreno reci, ljudi, ta sala izgleda fantasticno. Stojim, a oko mene gomila trofeja. Fantastican osecaj. Gde god okrenem glavu svojom pojavom me "pogodi" neki pehar, medalja, zahvalnica ... Ugostiteljsko osoblje na nivou kluba kakav je NASA VOJVODINA. Momci koji su posluzivali picem zaista od mene dobijaju cistu desetku. Ne zato sto sam ja neki cuger, vec jednostavno uvek su bili na pravom mestu, u pravom trenutku. Uzeo sam jedan sok od jagode, a onda pozeleo sa nekim da uspostavim opustenu, spontanu komuniaciju. Moja dva prijatelja sa kojima sam dosao su radili svoj posao, svaki ga radi i vise nego profesionalno. Tako je bilo i danas. I tako pozdravljam neke dobro poznate face sa samo jednom, ali iskrenom recju - Postovanje. Pozdravljam jednog od mojih profesora koji mi je predavao na fakultetu. Odavno mi je bilo poznato da je on vveeelliikiiii navijac NASE VOSE. I posle par reci sa profesorom pocinjem divan sa gospodinom koga se secam jos iz detinjstva. Gospodin - dr Djordje Macvanin. Srdacan, iskren razgovor. U njegovom drustvu je bilo par starijih ljudi. Iza nas su sedeli i opusteno caskali cika Panta / Ilija Pantelic /, cika Zare / Zarko Nikolic /, cika Mika / Mika Radosav / ... Jedan simpaticni gospodin je gospodi koja su sedela stalno nesto smekerski dobacivao u fazonu "Majku mu sta sedite". Na kulturan nacin sam se obratio tom starijem gospodinu da je ljudski red i postovanje da stari sampioni sede i uzivaju. Gospodin se nasmejao. Posle se ispostavilo da sam imao cast da dve - tri reci prozborim sa gospodinom Dobrivojem Trivicem. Veliki AS jugoslovenskog fudbala, gospodin vredan / blaga rec / postovanja. Odlucio sam da se malo procunjam. Usput iskreno stiskam ruku i pozdravljam gospodu Gajica i Buturovica. E onda mi je nekako srce zaigralo. Na metar od mene gospodin Ljupko Petrovic. Pruzam ruku tom coveku, istovremeno sa moje strane i topla dobrodoslica ali i zelja da zdravlje i sreca prate ovog coveka. Seda, ali mudra Petroviceva glava se nasmejala. Neko bi rekao da je on to uradio iz kurtoazije. Kako god da bilo kada sam pruzao ruku tom coveku kroz glavu mi je prosla slika kada je pre dvadeset godina na terenu naseg stadiona bio na rukama, ramenima nas navijaca. Slika kada Ljupko Petrovic iz ruku Tomislava Filipovica /molim moderatore da me isprave u vezi imena tadasnjeg predsednika FSJ - e, ako sam pogresio / prima pehar. Slika kada Ljupko Petrovic sa sampionskom generacijom gostuje u mom, malom mestu ... Sada bi Turija rekao, seta, seta i opet seta ... I dok sam Ljupku Petrovicu iskreno zeleo da ga prati zdravlje i sreca pogledom sam lutao ka peharima, trofejima koji su bili u vitrinama oko nas. Ocekivao sam da cu pogledom "uloviti" onaj veeelliikiii sampionski pehar iz 1989. godine. Iz nekog elementarnog, kucnog vaspitanja pozdravio sam se i krenuo dalje. Laganim koracima sam izasao iz sale i direktno se uputio ka dve devojke koje su delile kalendare. Graciozne, sarmantne, lepe, sa osmehom pruzile su mi kalendar. Iz neznih ruku sam uzeo poklon. A onda mnoga poznata imena iz sveta fudbala. Nije bitan redosled, ali primetio sam Gagu Radojicica, Dzimija Marica, Jovu Sarcevica, Zorana Sarabu, Miroslava Tanjgu, Dejana Govedaricu, Sasu Todica, gospodu Zucu Jankovica, Djordjeta Zutica, ... Nepravedno bi bilo, neljudski i zato moram spomenuti legendarnog Tutu. Nas forumas, s moje strane postovan "Budababa" je bio blize imenima, asovima koje je naveo u svom postu. Prolazeci pored ljudi odlucio sam da izadjem malo na vazduh da pripalim cigaretu. I dok sam dimio imao sam veliku cast da procaskam sa asovima. Sa VELIKIM LJUDIMA i asovima koji su nosili dres NASE VOSE. Najpre, Dejan Govedarica, potom Sasa Todic. Dok sam divanio sa Dejom kroz glavu su mi prolazile slike u kojima je Dejo "leteo" po terenu, kilometri i kilometri pretrcani, pa golovi, pa njegovi nastupi u reprezentaciji. Raspitivao sam se za Veska Mihajlovica i Amira Teljigovica. Vesko je na Kipru jos uvek, Amir je u Petrovgradu - Beckereku - Zrenjaninu. Jos jednom sam dobio potvrdu da je Dejan Govedarica jedna, blaga rec - LJUDINA. Sta reci o Sasi Todicu. Nisu ga slucajno navijaci prozvali Ser Sasa Todic. "Generacija" je ostao jednako isti - skroman, komunikativan, kulturan, svaka rec na mestu. Slozicete se svi sa mojim misljenjem. Kada je Sale otisao unutra u zgradu, zapitao sam se " Zar je moguce da ovakav covek, ovakav sportista nije imao mesta u reprezentaciji ?! ". Steta. Mislim da sam ovim pitanjem koje sam sebi postavio rekao mnogo o Ser Sasi Todicu. Nastavio sam da dimim moj "ronhil" a onda su naisla moja, dva prijatelja. Preneli su mi utiske o gornjem spratu gde nisam bio. Puni su pozitivnih utisaka. Sedamo u auto, pazljivo ih slusam.
Dolazimo do mnogo zakljucaka. Jedan od njih kaze: preduslovi su tu, ovo sto je danas svecano otvoreno ostaje generacijama i generacijama koje dolaze. Danasnja generacija ?! Moze mnogo, mmmmnnooggooooo, usudjujem se da prognoziram i kazem smelo, da ove generacija fudbalera Vojvodine moze da napravi nesto i mnogo vece, vise od same, dugo prizeljkivane titule. Odavno sam postao pobornik teze da spoj iskustva i mladosti / ne samo u sportu, fudbalu / moze doneti samo uspeh i to ogroman uspeh. Ljupkovo iskustvo, Ljupkova mudrost, Ljupkovo znanje ... - Gagina mladost, Gagina energicnost, Gagina zelja da bude jos bolji, jos uspesniji ... Gospodo osetilo se sve to danas na jednom mestu, mestu zvanom SC "Vujadin Boskov".
I zato, danas "napunjen" jos vise pozitivnom energijom, hocu da verujem da dolazi jos LEPSE, jos BOLJE sutra Fudbalskog kluba "Vojvodina".
P.S. Nazalost, ovaj svoj "izvestaj" nisam u mogucnosti da obogatim fotografijama.
P.S. jos jednom: Veeeeelliikii, iskreni pozdrav za Turiju.
Evo i mene *Fruskogorca* sa utiscima. Da, bio sam na *koktelu*. Nisam se zaputio sankama poput Deda mraza sa brdovitog Srema. Stigao sam na vreme i to u drustvu dvojice smekera, meni veoma dragih ljudi. Masa ljudi, meni dosta njih poznatih, ali i oni koje nepoznajem. I tako skupili smo se ispred nove zgrade. Prvi utisak, spolja deluje vise nego odlicno. Posmatram, slusam ljude oko sebe. Verujem da ti ljudi koje sam posmatrao, slusao istinski vole NASU VOSU. Napolju je bilo poprilicno hladno, nije stipalo za obraze ali ipak "pingvini su nas napadali". Muzika koja se cula je za respekt, a onda sam se najezio, ne toliko od hladnoce, koliko od dobro poznate pesme engleskih navijaca.
Ispred ulaza u novu zgradu najpre nam je toplu dobrodoslicu pozeleo gospodin Apro, a potom i gospodin Gajic. Verujem da su to bile tople i iskrene reci. Nisam bio medju prvima ali dovoljno dobro sam primetio svecano presecanje vrpce / trake / u kojem je ucestvovao i gospodin Butorovic. I vrpca / traka / presecena, a po nama crveno bele trakice, nesto nalik konfetama. I onda polako nogu pred nogu i ulazi se u novu zgradu. I ovom prilikom, svojom ljubaznoscu i svojim osmehom docekala nas je vveelliikkaaa Sanja Trivic. Odmah, na samom pocetku moram iskreno priznati da nisam obisao celu zgradu. Imao sam mogucnost, ali jednostavno kao po nekoj navici krenuo sam pravo, pa malo levo, malo desno. Na sprat se nisam penjao. Najveci deo vremena sam proveo u prostoriji za koju mislim da je press centar. I necu uvelicavati, samo cu iskreno reci, ljudi, ta sala izgleda fantasticno. Stojim, a oko mene gomila trofeja. Fantastican osecaj. Gde god okrenem glavu svojom pojavom me "pogodi" neki pehar, medalja, zahvalnica ... Ugostiteljsko osoblje na nivou kluba kakav je NASA VOJVODINA. Momci koji su posluzivali picem zaista od mene dobijaju cistu desetku. Ne zato sto sam ja neki cuger, vec jednostavno uvek su bili na pravom mestu, u pravom trenutku. Uzeo sam jedan sok od jagode, a onda pozeleo sa nekim da uspostavim opustenu, spontanu komuniaciju. Moja dva prijatelja sa kojima sam dosao su radili svoj posao, svaki ga radi i vise nego profesionalno. Tako je bilo i danas. I tako pozdravljam neke dobro poznate face sa samo jednom, ali iskrenom recju - Postovanje. Pozdravljam jednog od mojih profesora koji mi je predavao na fakultetu. Odavno mi je bilo poznato da je on vveeelliikiiii navijac NASE VOSE. I posle par reci sa profesorom pocinjem divan sa gospodinom koga se secam jos iz detinjstva. Gospodin - dr Djordje Macvanin. Srdacan, iskren razgovor. U njegovom drustvu je bilo par starijih ljudi. Iza nas su sedeli i opusteno caskali cika Panta / Ilija Pantelic /, cika Zare / Zarko Nikolic /, cika Mika / Mika Radosav / ... Jedan simpaticni gospodin je gospodi koja su sedela stalno nesto smekerski dobacivao u fazonu "Majku mu sta sedite". Na kulturan nacin sam se obratio tom starijem gospodinu da je ljudski red i postovanje da stari sampioni sede i uzivaju. Gospodin se nasmejao. Posle se ispostavilo da sam imao cast da dve - tri reci prozborim sa gospodinom Dobrivojem Trivicem. Veliki AS jugoslovenskog fudbala, gospodin vredan / blaga rec / postovanja. Odlucio sam da se malo procunjam. Usput iskreno stiskam ruku i pozdravljam gospodu Gajica i Buturovica. E onda mi je nekako srce zaigralo. Na metar od mene gospodin Ljupko Petrovic. Pruzam ruku tom coveku, istovremeno sa moje strane i topla dobrodoslica ali i zelja da zdravlje i sreca prate ovog coveka. Seda, ali mudra Petroviceva glava se nasmejala. Neko bi rekao da je on to uradio iz kurtoazije. Kako god da bilo kada sam pruzao ruku tom coveku kroz glavu mi je prosla slika kada je pre dvadeset godina na terenu naseg stadiona bio na rukama, ramenima nas navijaca. Slika kada Ljupko Petrovic iz ruku Tomislava Filipovica /molim moderatore da me isprave u vezi imena tadasnjeg predsednika FSJ - e, ako sam pogresio / prima pehar. Slika kada Ljupko Petrovic sa sampionskom generacijom gostuje u mom, malom mestu ... Sada bi Turija rekao, seta, seta i opet seta ... I dok sam Ljupku Petrovicu iskreno zeleo da ga prati zdravlje i sreca pogledom sam lutao ka peharima, trofejima koji su bili u vitrinama oko nas. Ocekivao sam da cu pogledom "uloviti" onaj veeelliikiii sampionski pehar iz 1989. godine. Iz nekog elementarnog, kucnog vaspitanja pozdravio sam se i krenuo dalje. Laganim koracima sam izasao iz sale i direktno se uputio ka dve devojke koje su delile kalendare. Graciozne, sarmantne, lepe, sa osmehom pruzile su mi kalendar. Iz neznih ruku sam uzeo poklon. A onda mnoga poznata imena iz sveta fudbala. Nije bitan redosled, ali primetio sam Gagu Radojicica, Dzimija Marica, Jovu Sarcevica, Zorana Sarabu, Miroslava Tanjgu, Dejana Govedaricu, Sasu Todica, gospodu Zucu Jankovica, Djordjeta Zutica, ... Nepravedno bi bilo, neljudski i zato moram spomenuti legendarnog Tutu. Nas forumas, s moje strane postovan "Budababa" je bio blize imenima, asovima koje je naveo u svom postu. Prolazeci pored ljudi odlucio sam da izadjem malo na vazduh da pripalim cigaretu. I dok sam dimio imao sam veliku cast da procaskam sa asovima. Sa VELIKIM LJUDIMA i asovima koji su nosili dres NASE VOSE. Najpre, Dejan Govedarica, potom Sasa Todic. Dok sam divanio sa Dejom kroz glavu su mi prolazile slike u kojima je Dejo "leteo" po terenu, kilometri i kilometri pretrcani, pa golovi, pa njegovi nastupi u reprezentaciji. Raspitivao sam se za Veska Mihajlovica i Amira Teljigovica. Vesko je na Kipru jos uvek, Amir je u Petrovgradu - Beckereku - Zrenjaninu. Jos jednom sam dobio potvrdu da je Dejan Govedarica jedna, blaga rec - LJUDINA. Sta reci o Sasi Todicu. Nisu ga slucajno navijaci prozvali Ser Sasa Todic. "Generacija" je ostao jednako isti - skroman, komunikativan, kulturan, svaka rec na mestu. Slozicete se svi sa mojim misljenjem. Kada je Sale otisao unutra u zgradu, zapitao sam se " Zar je moguce da ovakav covek, ovakav sportista nije imao mesta u reprezentaciji ?! ". Steta. Mislim da sam ovim pitanjem koje sam sebi postavio rekao mnogo o Ser Sasi Todicu. Nastavio sam da dimim moj "ronhil" a onda su naisla moja, dva prijatelja. Preneli su mi utiske o gornjem spratu gde nisam bio. Puni su pozitivnih utisaka. Sedamo u auto, pazljivo ih slusam.
Dolazimo do mnogo zakljucaka. Jedan od njih kaze: preduslovi su tu, ovo sto je danas svecano otvoreno ostaje generacijama i generacijama koje dolaze. Danasnja generacija ?! Moze mnogo, mmmmnnooggooooo, usudjujem se da prognoziram i kazem smelo, da ove generacija fudbalera Vojvodine moze da napravi nesto i mnogo vece, vise od same, dugo prizeljkivane titule. Odavno sam postao pobornik teze da spoj iskustva i mladosti / ne samo u sportu, fudbalu / moze doneti samo uspeh i to ogroman uspeh. Ljupkovo iskustvo, Ljupkova mudrost, Ljupkovo znanje ... - Gagina mladost, Gagina energicnost, Gagina zelja da bude jos bolji, jos uspesniji ... Gospodo osetilo se sve to danas na jednom mestu, mestu zvanom SC "Vujadin Boskov".
I zato, danas "napunjen" jos vise pozitivnom energijom, hocu da verujem da dolazi jos LEPSE, jos BOLJE sutra Fudbalskog kluba "Vojvodina".
P.S. Nazalost, ovaj svoj "izvestaj" nisam u mogucnosti da obogatim fotografijama.
P.S. jos jednom: Veeeeelliikii, iskreni pozdrav za Turiju.