Slazem se sa prvom konstatacijom ali o drugoj bi moglo da se diskutuje.podbara wrote: Ajde onda zarad starih dobrih vremena da damo Dzimiju i Sauli mali kredit i da se svi zajedno ponadamo da je ovo samo pocetak renesanse novosadskog prvoligasa!
Mislim da je ovaj trenerski dvojac izvukao maksimum iz ove ekipe a njihov rad cemo tek moci da vidimo na prolece!
Maric i Saula - treneri za visok plasman?
Re: Svi ste upravu
Zabranili ste forum,ali nije prestalo da se pise!?
Samo da kazem Prijatelju da ja nikada Vosu nisam poredio ni sa jednim nasim ili sa bilo kojim drugim evropskim klubom.Ja ne zelim da Vosa igra kao Celzi,ne zelim da Vosa igra kao Barsa.... zelim FK Vojvodinu,jedinstvenu,unikatnu,prepoznatljivu (nazalost,i sad smo prepoznatljivi,ali kao najvece p*cke u ligi)... Nikada nisam rekao da moramo da "ubijamo" od lepote,stikli,driblinga.... zna se sta ja zelim: zelim normalan tim u kome igraci imaju profesionalan odnos,zelim tim ciji su igraci u stanju stvoriti minimum 5 tacnih pasova u jednoj akciji,zelim tim koji ima muda na terenu,zelim tim koji napada sa bokova,zelim vitezove u timu.... zelim tim koji ce da se bori,ciji ce igraci imati minimum 15 uklizavanja za vreme meca,minimum 6-7 suteva sa distance,minimum 3-4 stopostotne sanse.... i na kraju,zelim tim koji ce igrati fudbal i u svako doba dana i noci biti bolji od raznih Boraca,Dvorana,Bijelopoljaca,Crvenokamenih,tim koji ce napadati i Partizan i Zvezdu.... koji ce se otvoreno nadigravati sa OFKom,Vozdovcem i Zetom (jer su te ekipe stvorene za nadigravanje),tim kome je bod sa Smederevom ili Kulom u NSu malo.... razumete li me???
Mislim da je to zaista izvodljivo u ovakvoj ligi.... i uopste ne priznajem tezu da je ovaj tim dao maximum... Taj tim je na Marakani pokazao da zna i ume.... Todica proglasavamo kraljem prve lige,Pekaric je za nase uslove iznad kvaliteta,autoritet imamo (sto se drugih timova tice) u Stepanovu i Vukelji.... dakle,sto bi iskusni kovac rekao:"ima tu materijala,za jedan dobar mac,dostojan takvog viteza (kao sto je u ovom slucaju FK Vojvodina)".
Treba samo imati muda i prvo ocistiti kukolj u ekipi,zatim treba imati smisla za fudbalsku igru,i usaditi taj smisao igracima.... i na kraju opet dolazimo do muda... treba ih imati i napasti svakog protivnika,pokazati drskost,gordost,u nekim slucajevima i inat..... ali,kome ja ovo pisem?Prijatelju,Podbari,Turiji.... ma.mi bi bar uklizavali na terenu,ako vec nemamo znanje za nesto vise....
E sad Prijatelju i ostali,i ako bi uporedjivali Vosu sa nekom od ekipa... ustvari,ne da je uporedjujemo,vec ajd da nadjemo ekipu koja bi bila zvezda vodilja Vosi ka putu oporavka.... Ja tu zvezdu vidim u ekipi AZ iz Alkmara.... Njihova liga je dosta slicna nasoj,imaju i oni dva-tri jaka tima,ostalo buranija.... a mi hvala bogu imamo toliko bivsih igraca iz Holandije,samo treba uspostaviti kontakt sa ekipom AZa i poslati nase trenere 2-3 nedelje na usavrsavanje u Alkmar.... nije sramota uciti od boljih.... a kako se u AZu shvata fudbal,mozemo i sami videti posredstvom TV ekrana.... Pogledajte malo,od kakvih se igraca sastoji njihov tim,a kakve rezultate postizu.... ali,ako slabije pratite holandski fudbal,pokusajte utisati ton i pogoditi da li je AZ gost ili domacin.... eeeee,u tome je caka....
Ne mozemo imati igrace kao Celzi ili Barsa,ali mozemo imati srce kao svi koji imaju veze sa klubom iz Alkmara....
p.s.Prijatelju,zaboravio si jednu bitnu stvar..... iako ne volim engleski fudbal i retko kada ga pratim,ipak su mecevi Celzija puni zustrine,srcanosti,sansi,uklizavanja,borbe za svaku loptu.... a to bas i nema mnogo veze sa fudbalskim znanjem.
Mislim da je to zaista izvodljivo u ovakvoj ligi.... i uopste ne priznajem tezu da je ovaj tim dao maximum... Taj tim je na Marakani pokazao da zna i ume.... Todica proglasavamo kraljem prve lige,Pekaric je za nase uslove iznad kvaliteta,autoritet imamo (sto se drugih timova tice) u Stepanovu i Vukelji.... dakle,sto bi iskusni kovac rekao:"ima tu materijala,za jedan dobar mac,dostojan takvog viteza (kao sto je u ovom slucaju FK Vojvodina)".
Treba samo imati muda i prvo ocistiti kukolj u ekipi,zatim treba imati smisla za fudbalsku igru,i usaditi taj smisao igracima.... i na kraju opet dolazimo do muda... treba ih imati i napasti svakog protivnika,pokazati drskost,gordost,u nekim slucajevima i inat..... ali,kome ja ovo pisem?Prijatelju,Podbari,Turiji.... ma.mi bi bar uklizavali na terenu,ako vec nemamo znanje za nesto vise....
E sad Prijatelju i ostali,i ako bi uporedjivali Vosu sa nekom od ekipa... ustvari,ne da je uporedjujemo,vec ajd da nadjemo ekipu koja bi bila zvezda vodilja Vosi ka putu oporavka.... Ja tu zvezdu vidim u ekipi AZ iz Alkmara.... Njihova liga je dosta slicna nasoj,imaju i oni dva-tri jaka tima,ostalo buranija.... a mi hvala bogu imamo toliko bivsih igraca iz Holandije,samo treba uspostaviti kontakt sa ekipom AZa i poslati nase trenere 2-3 nedelje na usavrsavanje u Alkmar.... nije sramota uciti od boljih.... a kako se u AZu shvata fudbal,mozemo i sami videti posredstvom TV ekrana.... Pogledajte malo,od kakvih se igraca sastoji njihov tim,a kakve rezultate postizu.... ali,ako slabije pratite holandski fudbal,pokusajte utisati ton i pogoditi da li je AZ gost ili domacin.... eeeee,u tome je caka....
Ne mozemo imati igrace kao Celzi ili Barsa,ali mozemo imati srce kao svi koji imaju veze sa klubom iz Alkmara....
p.s.Prijatelju,zaboravio si jednu bitnu stvar..... iako ne volim engleski fudbal i retko kada ga pratim,ipak su mecevi Celzija puni zustrine,srcanosti,sansi,uklizavanja,borbe za svaku loptu.... a to bas i nema mnogo veze sa fudbalskim znanjem.
Vojo,mislim da ne postoji nijedan covek sa foruma a i sire koji ne bi pozeleo i voleo sto i ti.Ali ne lipsi magarce do zelene trave.Mnogo sitnih kockica treba sklapati godinama da bi ekipa imali i igru i uspeh.Sto se tice htenja,zelje za nadigravanjem,uklizavanjem,nadam se da ce se to promeniti odlaskom tkz.zvezda kluba koji su svojim losim primerom oducavali mlade od toga.Nije ni cudo sto svi vise volimo Pekarica od Stepanova.Pa covek je vise u uklizavanju i skoku nego na nogama.Ali trenutno je malo takvih kod nas.Uostalom,prolece nije daleko pa ce mo videti kako ce biti.Daj boze da bude jos bolje i da svi budemo mnogo zadovoljniji.Max,ako je ko protivnik ikakvog i bilo cijeg velicanja,ja sam i uopste ne velicam Dzimija vec sam samo cestitao na bodovnom saldu koji moramo priznati odavno nije bio ovakav.Pozdrav.p.s.Vojo mene izuzmi iz uklizavanja,nisam vise za to
Mislim da se varas ovaj put,u pitanju su sve cisti startovi,na loptu.... nemam nameru da te povredimPRIJATELJ wrote:Pozdrav.p.s.Vojo mene izuzmi iz uklizavanja,nisam vise za to
Samo si mi nekako najdrazi ovde,pa se zato tebi najcesce obracam.... ne shvataj bas toliko licno.... A ako ti bas smeta,editovacu sve umesto "Prijatelju" u Podbara,Djumi ili Turija.... 
Evo prilike za dvojac Šaula - Džimi da iselektiraju igrače po njihovom mišljenju i da urade pripreme po njihovoj volji,samo se nadam da posle zimskih priprema neće biti žalbe trenera na igrače kao što je to bio slučaj kada je Džimi došao na mesto šefa struke,a odnosi se na primedbu da niko od njih nije mogao da naduva spirometar.Kao da su momci skupljali snagu tokom prvenstva,a ne na pripremama.
Ima sigurno dosta toga da se spomene,ali prevashodno bih se osvrnuo na igru.Viđenje jednog od vas izlagača na igru je gotovo istovetna sa onim pokazanim na terenu,zapravo svodi se na uništavanje igre u svrhu dobrih rezultata i žao mi je pre svega što uz odličnu seriju od 8 utakmica bez poraza nije viđeno makar minimalan broj poteza koji bi znali da razgale srca navijača,a takođe mi je žao što je destruktivan odnos pogotovo prema Pavloviću,a videćemo kako će stvari stojati i sa Kačarom.
Ima sigurno dosta toga da se spomene,ali prevashodno bih se osvrnuo na igru.Viđenje jednog od vas izlagača na igru je gotovo istovetna sa onim pokazanim na terenu,zapravo svodi se na uništavanje igre u svrhu dobrih rezultata i žao mi je pre svega što uz odličnu seriju od 8 utakmica bez poraza nije viđeno makar minimalan broj poteza koji bi znali da razgale srca navijača,a takođe mi je žao što je destruktivan odnos pogotovo prema Pavloviću,a videćemo kako će stvari stojati i sa Kačarom.
ZORAN MARIĆ O JESENJEM UČINKU VOJVODINE
U jučerašnjem broju jesenji učinak FK Vojvodina ocenio je generalni direktor Cvetko Riđošić. O stoj temi, ali s naglaskom na zbivanja na terenu, razgovarali smo sa šefom stručnog štaba novosadskog superligaša, Zoranom Marićem.
- Došao sam u Vojvodinu 18. avgusta, kada je ekipa bila bez bodova posle dva prvenstvena poraza. Nezavisno od toga, bio sam jasan isključivo u dva uslova. Prvi je da mi je bitno i da sam izaberem s kim ću sarađivati. Pored toga, želeo sam da preuzmem zadovoljne igrače, prema kojima su ispunjene klupske obaveze. To mi je naročito bilo važno, jer sam u Španiji pola godine trenirao Kompostelu čiji prvotimci nisu dobili ni dinar, a teško je bilo šta zahtevati od nekoga prema kome obaveze nisu ispunjene. Što se Gorana Šaule, Miroslava Ćurčića i Dragana Vasića tiče, bili smo na istoj talasnoj dužini i znao sam da će mi to mnogo pomoći. Pored njih, istakao bih lekara dr Vukosava, masere i sve prateće službe u FC “Vujadin Boškov” - rekao je trener crveno-belih.
Marićevim dolaskom stigle su i pobede. Šest bodova osvojenih u mečevima s Radom i Obilićem bile su prekretnica za uspešnu jesen.
- Taj početak za mene je izuzetno bitan i smatram ga podjednako ključnim za celokupan utisak, kao i bodove osvojene u poslednjoj utakmici s Dvoranima - istakao je Marić. - Nisam imao vremena da bilo šta menjam, pa ni sistem, u prvim mečevima. Rezultat mi je bio važniji od svega, u nadi da ćemo s pozitivnim skorom dočekati pauzu. Tako je i bilo, a mogućnosti igrača počeo sam da saznajem ozbiljno tek u četvrtoj sedmici rada. Znate, jedno je gledati igrača u utakmici, a drugo je trenirati s njim.
Najbolje protiv romantičara
Sa Zoranom Marićem prekinuta je i desetogodišnja pauza, koliko se čekalo na pobedu u meču sa Crvenom zvezdom.
- Koliko god ta pobeda bila značajna za klub, za navijače, pa i za Novi Sad, meni kao treneru donela je tri boda identično važna kao i u ostalim mečevima u kojima smo trijumfovali. Iskreno, meč s ekipom iz Banatskog Dvora bio mi je podjednako težak kao treneru. Najbolju partiju, pak, odigrali smo protiv OFK Beograda. Tu smo se dugo povijali, da bismo u finišu potpuno slomili rivala, stvorili tri šanse i postigli značajan gol - rekao je Marić.
Pojačanja
Vojvodina neće moći mnogo da bira ove zime. Dovešće uglavnom mlađe igrače, ali možda stigne i neko zvučnije ime?
- Voleo bih najviše Nenada Milijaša iz Zemuna. Takav igrač nam nedostaje. U špicu ćemo, takođe, morati da tražimo rešenja. Nameće se Buač. Ako je tačno da će Zvezda dati odrešene ruke Stojanoviću, ne bismo smeli tek tako da ga propustimo. Zanimljiv je i Filipović s Detelinare - otkriva deo planova Marić.
Odgovornost
Jedina jesenja mrlja je eliminacija iz Kupa Srbije i Crne Gore od Crvene Stijene.
-Tada sam još eksperimentisao. Nema sumnje, Vojvodina to sebi ne sme da dopusti. Zato kompletnu odgovornost preuzimam na sebe - rekao je Marić.
Kolektivna igra Vojvodine ove jeseni došla je do punog izražaja.
- Drago mi je tbog toga što sam uspeo da ubedim igrače da sami sebi mogu najviše da pomognu. Tada će profitirati i klub. Ubrzo smo stvorili sjajnu radnu atmosferu, a fudbaleri su davali maksimum kako na treninzima, tako i na utakmicama. Ipak, ako bih morao da se izjašnjavam preciznije, onda je igra odbrambenog reda bila za svaku pohvalu. Čak se usuđujem da kažem da Todić, Mandić, Stepanov, Pekarić, Stošić i Nastić čine najbolji odbrambeni bedem u državi - istakao je šef struke Novosađana.
U finišu se osetio umor. Posle serije od osam mečeva bez poraza, usledila su dva posrnuća, od Voždovca i u Čačku.
- Imali smo naporno takmičenje. Mi nikoga nismo rasturili. Uvek smo morali maksimalno da se potrošimo da bismo pobedili i otuda čak pet trijumfa od 1:0. Navikli smo se, međutim, da nam bude teško, da trpimo, da gubimo bod ili dva u samom finišu. Ne znam kako bismo se ponašali da smo češće morali da jurimo rezultat? Uglavnom smo ispuštali pobede ili remije u poslednjim minutima susreta - podsetio je Marić.
Proleće još teže
Prelazni rok doneće mnoge promene u ekipi Vojvodine. Marić je toga potpuno svestan.
- Poštujem potrebu kluba da prodajom najboljih igrača popuni kasu. Osvojili smo 28 bodova i nadam se da će nam ta zaliha biti dovoljna da mirno uigravamo novu ekipu za još teže proleće. Još kada sam došao, rekao sam da je sve iznad desetog mesta za Vojvodinu uspeh. Zato ovo šesto mesto doživljavam kao fantastičan rezultat. Ako pogledamo učinak, jasno je da ćemo najlakše preboleti promene u zadnjoj liniji. Naravno, Stepanov će nam mnogo nedostajati, jer se radi o vrhunskom, potpuno sazrelom igraču. U početku je oscilirao u formi, ali posle nekoliko razgovora u njemu smo dobili glavni oslonac. Vezni red je bio najmlađi. Biće iskusniji za polusezonu i samo možemo da ga osvežimo angažovanjem novih igrača. Što se napadača tiče, preostaje mi da se nadam da klub, ipak, neće prodati i Vukelju i Jovanovića. A kada je Todić u pitanju, žao bi mi bilo da ode. Mislim da bi klub, ako se potrudi, mogao lako da ga zadrži - naglasio je Marić.
Sava Savić
U jučerašnjem broju jesenji učinak FK Vojvodina ocenio je generalni direktor Cvetko Riđošić. O stoj temi, ali s naglaskom na zbivanja na terenu, razgovarali smo sa šefom stručnog štaba novosadskog superligaša, Zoranom Marićem.
- Došao sam u Vojvodinu 18. avgusta, kada je ekipa bila bez bodova posle dva prvenstvena poraza. Nezavisno od toga, bio sam jasan isključivo u dva uslova. Prvi je da mi je bitno i da sam izaberem s kim ću sarađivati. Pored toga, želeo sam da preuzmem zadovoljne igrače, prema kojima su ispunjene klupske obaveze. To mi je naročito bilo važno, jer sam u Španiji pola godine trenirao Kompostelu čiji prvotimci nisu dobili ni dinar, a teško je bilo šta zahtevati od nekoga prema kome obaveze nisu ispunjene. Što se Gorana Šaule, Miroslava Ćurčića i Dragana Vasića tiče, bili smo na istoj talasnoj dužini i znao sam da će mi to mnogo pomoći. Pored njih, istakao bih lekara dr Vukosava, masere i sve prateće službe u FC “Vujadin Boškov” - rekao je trener crveno-belih.
Marićevim dolaskom stigle su i pobede. Šest bodova osvojenih u mečevima s Radom i Obilićem bile su prekretnica za uspešnu jesen.
- Taj početak za mene je izuzetno bitan i smatram ga podjednako ključnim za celokupan utisak, kao i bodove osvojene u poslednjoj utakmici s Dvoranima - istakao je Marić. - Nisam imao vremena da bilo šta menjam, pa ni sistem, u prvim mečevima. Rezultat mi je bio važniji od svega, u nadi da ćemo s pozitivnim skorom dočekati pauzu. Tako je i bilo, a mogućnosti igrača počeo sam da saznajem ozbiljno tek u četvrtoj sedmici rada. Znate, jedno je gledati igrača u utakmici, a drugo je trenirati s njim.
Najbolje protiv romantičara
Sa Zoranom Marićem prekinuta je i desetogodišnja pauza, koliko se čekalo na pobedu u meču sa Crvenom zvezdom.
- Koliko god ta pobeda bila značajna za klub, za navijače, pa i za Novi Sad, meni kao treneru donela je tri boda identično važna kao i u ostalim mečevima u kojima smo trijumfovali. Iskreno, meč s ekipom iz Banatskog Dvora bio mi je podjednako težak kao treneru. Najbolju partiju, pak, odigrali smo protiv OFK Beograda. Tu smo se dugo povijali, da bismo u finišu potpuno slomili rivala, stvorili tri šanse i postigli značajan gol - rekao je Marić.
Pojačanja
Vojvodina neće moći mnogo da bira ove zime. Dovešće uglavnom mlađe igrače, ali možda stigne i neko zvučnije ime?
- Voleo bih najviše Nenada Milijaša iz Zemuna. Takav igrač nam nedostaje. U špicu ćemo, takođe, morati da tražimo rešenja. Nameće se Buač. Ako je tačno da će Zvezda dati odrešene ruke Stojanoviću, ne bismo smeli tek tako da ga propustimo. Zanimljiv je i Filipović s Detelinare - otkriva deo planova Marić.
Odgovornost
Jedina jesenja mrlja je eliminacija iz Kupa Srbije i Crne Gore od Crvene Stijene.
-Tada sam još eksperimentisao. Nema sumnje, Vojvodina to sebi ne sme da dopusti. Zato kompletnu odgovornost preuzimam na sebe - rekao je Marić.
Kolektivna igra Vojvodine ove jeseni došla je do punog izražaja.
- Drago mi je tbog toga što sam uspeo da ubedim igrače da sami sebi mogu najviše da pomognu. Tada će profitirati i klub. Ubrzo smo stvorili sjajnu radnu atmosferu, a fudbaleri su davali maksimum kako na treninzima, tako i na utakmicama. Ipak, ako bih morao da se izjašnjavam preciznije, onda je igra odbrambenog reda bila za svaku pohvalu. Čak se usuđujem da kažem da Todić, Mandić, Stepanov, Pekarić, Stošić i Nastić čine najbolji odbrambeni bedem u državi - istakao je šef struke Novosađana.
U finišu se osetio umor. Posle serije od osam mečeva bez poraza, usledila su dva posrnuća, od Voždovca i u Čačku.
- Imali smo naporno takmičenje. Mi nikoga nismo rasturili. Uvek smo morali maksimalno da se potrošimo da bismo pobedili i otuda čak pet trijumfa od 1:0. Navikli smo se, međutim, da nam bude teško, da trpimo, da gubimo bod ili dva u samom finišu. Ne znam kako bismo se ponašali da smo češće morali da jurimo rezultat? Uglavnom smo ispuštali pobede ili remije u poslednjim minutima susreta - podsetio je Marić.
Proleće još teže
Prelazni rok doneće mnoge promene u ekipi Vojvodine. Marić je toga potpuno svestan.
- Poštujem potrebu kluba da prodajom najboljih igrača popuni kasu. Osvojili smo 28 bodova i nadam se da će nam ta zaliha biti dovoljna da mirno uigravamo novu ekipu za još teže proleće. Još kada sam došao, rekao sam da je sve iznad desetog mesta za Vojvodinu uspeh. Zato ovo šesto mesto doživljavam kao fantastičan rezultat. Ako pogledamo učinak, jasno je da ćemo najlakše preboleti promene u zadnjoj liniji. Naravno, Stepanov će nam mnogo nedostajati, jer se radi o vrhunskom, potpuno sazrelom igraču. U početku je oscilirao u formi, ali posle nekoliko razgovora u njemu smo dobili glavni oslonac. Vezni red je bio najmlađi. Biće iskusniji za polusezonu i samo možemo da ga osvežimo angažovanjem novih igrača. Što se napadača tiče, preostaje mi da se nadam da klub, ipak, neće prodati i Vukelju i Jovanovića. A kada je Todić u pitanju, žao bi mi bilo da ode. Mislim da bi klub, ako se potrudi, mogao lako da ga zadrži - naglasio je Marić.
Sava Savić
Šta je sad preostalo da kažem, osim da se sa gore iznesenim slažem.
Zadovoljan sam brojem osvojenih bodova, mada je Voja u pravu kad kaže da je to u ovakvoj Ligi za Vojvodinu malo.Ali, Vojo, nažalost, odavno današnja Vojvodina nije ta o kojoj mi pričamo.Samo jedan deo na nju malo liči.To je njena odbrana u sastavu kakvom je naveo u izjavi za štampu Zoran Marić, ali ne i sproveo na mnogo utakmica.Navedeni sastav:Todić, Nastić, Mandić, Pekarić, Stepanov, Stošić jeste najbolja odbrana u Ligi i to pokazuje broj primljenih golova. Istina je da smo na papiru drugi (OFK je primio 1 manje) ali smo objektivno prvi.Nastić se našao u izjavi, ali ne uvek i na terenu, jer su neki tamo napred popunili jedanaestoricu, tako da je morao često na klupu.Kad smo već kod klupe, onda sam nezadovoljan što na njoj nisam viđao Kovačevića, Čolića, Tadića, Đurovića.Što su na njoj često puta do kraja utakmice ostajali Despotović, Đurić, Buač, dok su se pojedinci šećkali terenom 90+ minuta.
E, sad dolazimo ma onu drugu polovinu sastava koju opet treba podeliti na dva nejednaka dela da bi se objasnilo zašto smo stali na 28 bodova.
Prvi deo je vezni red Vukobratović (Kačar), Milutinović (Pavlović) Dobrić, Kizito koji je solidan, ali ne za rejting Vojvodine.Mladi Dobrić je odlično startovao, ali je kasnije gubio dah. Ili sam ja možda previše trazio ya pocetak.Odigrao je momak solidno, međutim nije imao očekivanu uzlaznu liniju.Ono što je nesporno pokazao je da zna da igra fudbal i da na proleće, verovatno, može ispuniti očekivanja.
Kako je Dobrić padao, uzdizao se Milutinović.
Vukobratović nagovestio potencijal, dok Kačar osim borbenosti nije pokazao neki tehnički napredak.Kanda ga dosta zbunjuje taj ulazak sa klupe, ali mislim da je ta odluka Marića OK, jer mi se čini da je Vukobratović za toliko jači da počne utakmicu.
Pavlović?Pokvario je moj proletošnji početni utisak.Razlog vidim u njegovoj velikoj ličnoj i porodičnoj tragediji.Tu mora da prođe vreme i treba biti strpljiv.Nažalost, nenadoknadivi gubitak ostaviće trag na nagoveštenu sjajnu karijeru.
Za kraj naše veze: Kizito. Najbolji igrač po ocenama na Forumu.Realno je to i tako, ali ako se malo dublje zagrebe, zato smo tu gde smo.U jednoj gotovo neobaveznoj, nonšalantnoj igri koristeći urođenu brzinu i okretnost sa lakoćom stiže do najistaknutijeg Vošinog igrača.Zašto?Zato što nijedan Vojvodinin igrač nije u stanju da pobegne protivniku ni u jedan na jedan, da iz trka od 5 puta 2 puta upotrebljivo centrira ili šutne na gol.Da oduzme iz isto toliko puta loptu bez faula, da stigne protivnika kad je korak iza njega i da pređe protivničkog igrača kada sam kontroliše loptu.Doda loptu svom saigraču, ili je sam zadrži da ga moraju faulirati.
I šta tek posle ovog da kažem o onoj preostaloj dvojici, koje ne volem ni da spomenem.Zbog njih smo dali samo 15 golova i promašili najmanje toliko, a zbog neotvaranja upropastili bar 2 put više potencijalno dobrih napada.Zbog njih smo od 12 primljenih primili bar pola golova, jer nisu učestvovali u defanzivnim zadacima.Zato bi mi najradosnija novogodišnja sportska čestitka bila naslov u novinama: Napadački tandem Vojvodine promenio klubske boje.
Pa, da vidimo, najzad, koliko stvarno vrede Despotović, Buač, Đurović, Kovačević ili neko koga još nismo gledali u novosadskom crveno belom dresu.
Zadovoljan sam brojem osvojenih bodova, mada je Voja u pravu kad kaže da je to u ovakvoj Ligi za Vojvodinu malo.Ali, Vojo, nažalost, odavno današnja Vojvodina nije ta o kojoj mi pričamo.Samo jedan deo na nju malo liči.To je njena odbrana u sastavu kakvom je naveo u izjavi za štampu Zoran Marić, ali ne i sproveo na mnogo utakmica.Navedeni sastav:Todić, Nastić, Mandić, Pekarić, Stepanov, Stošić jeste najbolja odbrana u Ligi i to pokazuje broj primljenih golova. Istina je da smo na papiru drugi (OFK je primio 1 manje) ali smo objektivno prvi.Nastić se našao u izjavi, ali ne uvek i na terenu, jer su neki tamo napred popunili jedanaestoricu, tako da je morao često na klupu.Kad smo već kod klupe, onda sam nezadovoljan što na njoj nisam viđao Kovačevića, Čolića, Tadića, Đurovića.Što su na njoj često puta do kraja utakmice ostajali Despotović, Đurić, Buač, dok su se pojedinci šećkali terenom 90+ minuta.
E, sad dolazimo ma onu drugu polovinu sastava koju opet treba podeliti na dva nejednaka dela da bi se objasnilo zašto smo stali na 28 bodova.
Prvi deo je vezni red Vukobratović (Kačar), Milutinović (Pavlović) Dobrić, Kizito koji je solidan, ali ne za rejting Vojvodine.Mladi Dobrić je odlično startovao, ali je kasnije gubio dah. Ili sam ja možda previše trazio ya pocetak.Odigrao je momak solidno, međutim nije imao očekivanu uzlaznu liniju.Ono što je nesporno pokazao je da zna da igra fudbal i da na proleće, verovatno, može ispuniti očekivanja.
Kako je Dobrić padao, uzdizao se Milutinović.
Vukobratović nagovestio potencijal, dok Kačar osim borbenosti nije pokazao neki tehnički napredak.Kanda ga dosta zbunjuje taj ulazak sa klupe, ali mislim da je ta odluka Marića OK, jer mi se čini da je Vukobratović za toliko jači da počne utakmicu.
Pavlović?Pokvario je moj proletošnji početni utisak.Razlog vidim u njegovoj velikoj ličnoj i porodičnoj tragediji.Tu mora da prođe vreme i treba biti strpljiv.Nažalost, nenadoknadivi gubitak ostaviće trag na nagoveštenu sjajnu karijeru.
Za kraj naše veze: Kizito. Najbolji igrač po ocenama na Forumu.Realno je to i tako, ali ako se malo dublje zagrebe, zato smo tu gde smo.U jednoj gotovo neobaveznoj, nonšalantnoj igri koristeći urođenu brzinu i okretnost sa lakoćom stiže do najistaknutijeg Vošinog igrača.Zašto?Zato što nijedan Vojvodinin igrač nije u stanju da pobegne protivniku ni u jedan na jedan, da iz trka od 5 puta 2 puta upotrebljivo centrira ili šutne na gol.Da oduzme iz isto toliko puta loptu bez faula, da stigne protivnika kad je korak iza njega i da pređe protivničkog igrača kada sam kontroliše loptu.Doda loptu svom saigraču, ili je sam zadrži da ga moraju faulirati.
I šta tek posle ovog da kažem o onoj preostaloj dvojici, koje ne volem ni da spomenem.Zbog njih smo dali samo 15 golova i promašili najmanje toliko, a zbog neotvaranja upropastili bar 2 put više potencijalno dobrih napada.Zbog njih smo od 12 primljenih primili bar pola golova, jer nisu učestvovali u defanzivnim zadacima.Zato bi mi najradosnija novogodišnja sportska čestitka bila naslov u novinama: Napadački tandem Vojvodine promenio klubske boje.
Pa, da vidimo, najzad, koliko stvarno vrede Despotović, Buač, Đurović, Kovačević ili neko koga još nismo gledali u novosadskom crveno belom dresu.
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Zanimljivo je samo uporediti ponasanje i izliv emocija Radovana Dabica posle ulaska u finalni mec i posle osvojenog kupa u odbojci,sa recimo ponasanjem nasih trenera u fudbalu....
Vosa u odbojci ima sve moguce,smena generacija je bila tako ostra da niko vise nije ni video Vosu kao kandidata za neki od trofeja... i na kraju,nije li se svako kod 13:7 za Zvezdu u polufinalu pomirio sa porazom i to da nista ne prigovori momcima u crveno-belim dresovima.....
Znaci,Dabic je mogao mirne duse da izgubi mec i niko mu ni rec ne bi prigovorio.... ali,kako nas narod kaze,ima boga... znao je koje su Dabiceve zelje,video je kolika je tu ljubav ulozena u Vosu i koliko se zivi za Vosinu pobedu.... zato ga je i nagradio....
To je pravi putokaz za sve nase trenere!!!!!
Vosa u odbojci ima sve moguce,smena generacija je bila tako ostra da niko vise nije ni video Vosu kao kandidata za neki od trofeja... i na kraju,nije li se svako kod 13:7 za Zvezdu u polufinalu pomirio sa porazom i to da nista ne prigovori momcima u crveno-belim dresovima.....
Znaci,Dabic je mogao mirne duse da izgubi mec i niko mu ni rec ne bi prigovorio.... ali,kako nas narod kaze,ima boga... znao je koje su Dabiceve zelje,video je kolika je tu ljubav ulozena u Vosu i koliko se zivi za Vosinu pobedu.... zato ga je i nagradio....
To je pravi putokaz za sve nase trenere!!!!!
V-novosti...
Dobri igrači su
izazov za trenera
S.BAJIĆ, 3. januar 2006
FUDBALSKU jesen razvedrio je hit igrom njegove Vojvodine. Proleće će, sasvim izvesno, obeležiti novim kreacijama za više navijača na tribinama. Zoran Marić, trener za renesansu igre našeg najstarijeg prvoligaša, potvrdio je da je stručnjak za svaki respekt. Jer, od kako je posle katastrofalnog početka, preuzeo ekipu, Novosađani su znali samo za dobre igre i uz sve to, za zimnicu obezbedili 28 bodova. Posle starta sezone ispod svake kritike, kraj prošle godine bio je rezrevisan za čestitke. Njegovom zaslugom.
- Na klupu sam seo 18. avgusta, uz saznanje da je Uprava obezbedila sve uslove za nesmetan rad. To je bilo najvažnije, da možemo da radimo mirno i da ja kao trener mogu da imam zahteve prema igračima. To pričam na osnovu iskustva u Komposteli, gde šest meseci nismo dobijali platu, što je bilo katastrofalno za sve u klubu - kaže Marić na početku razgovora.- Sve ostalo bilo je na meni i mojim saradnicima.
Marić mnogo polaže na saradnju sa članovima stručnog štaba. Svakodnevni, konstruktivni razgovori korak su više u radu.
- Osnova je ozbiljna razmena mišljenja. Nisam od onih koji misle da znaju sve. Dobro je čuti razne stavove, ali opet na kraju ja odlučujem i odgovaram. Kada je reč o igračima, od njih zahtevam da pored zajedničkog, imaju i lični cilj. Ambicije su mnogo važne, pa makar one bile i “prodati se dobro”. Veoma brzo su usvojili taj sistem i naši treninzi su primili takmičarski karakter.
Ne krije Marić da je u igri njegove ekipe bilo oscilacija, ali je ispred toga ipak zapaženija činjenica da je Vojvodina tokom jeseni imala ritam "overen" rezultatima.
- Naporno je bilo, posebno pred kraj kada su svi bili “potrošeni”. Nismo superiorno pobeđivali već smo na svakoj utakmici morali mnogo da radimo kako bi kruna došla u finišu. Dali smo malo golova, ali smo imali veliki učinak. Prvi i osnovni kriterijum svega je rezultat, nezavisno od nivoa igre, jer ovo je profesionalni fudbal. Na nekim utakmicama smo se branili, jer smo bili primorani na to, a sa druge strane, neke utakmice rešili su naši “špicevi” potezom.
Marić naglašava da izuzetno poštuje zahtevne igrače, one koji imaju visoku ambiciju i želju da pokažu dokle će stići u fudbalu.
- To je izazov za trenera. Međutim, osnovni kriterijumi se moraju poštovati u interesu kolektiva. Zadovoljan sam učinkom svih igrača i ekipe, jer su dali sve od sebe. U pobedi ili porazu, uvek se videlo šta je moja ekipa htela na terenu i kako se ponašala, a to je rukopis trenera. Moji igrači veruju da rad i poštovanje obaveza donosi rezultat i nije im teško da se troše. Svaka ekipa zavisi od kvaliteta pojedinaca i kolektiv se oslanja na individualna rešenja. Tako su igrači upućeni jedni na druge i stiču samopuzdanje.
- To je zasluga rezultata i u tom slučaju igrači prihvataju sve što trener zahteva. Igra zna da nagradi, ne uvek , ali kada si strpljiv, radan i uveren, uspeh ne izostaje - zaključio je Marić.
PREPODNEVNI RAD
ZORAN Marić je uveo nov režim treninga, jednom dnevno u prepodnevnim časovima.
- Tako rade svi u Evropi, jer organizam je tada najspremniji da primi i podnese napore. Takođe, to daje prostor igračima da organizuju život. Ujutro, oko pola devet već smo svi u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov”, pijemo kafu razgovaramo, a problema s kašnjenjem nema. Kapiten izvodi ekipu na teren u 10 časova i radimo. Svi fudbaleri su to usvojili i na žele da se vrate na stari sistem - kaže Marić.
Dobri igrači su
izazov za trenera
S.BAJIĆ, 3. januar 2006
FUDBALSKU jesen razvedrio je hit igrom njegove Vojvodine. Proleće će, sasvim izvesno, obeležiti novim kreacijama za više navijača na tribinama. Zoran Marić, trener za renesansu igre našeg najstarijeg prvoligaša, potvrdio je da je stručnjak za svaki respekt. Jer, od kako je posle katastrofalnog početka, preuzeo ekipu, Novosađani su znali samo za dobre igre i uz sve to, za zimnicu obezbedili 28 bodova. Posle starta sezone ispod svake kritike, kraj prošle godine bio je rezrevisan za čestitke. Njegovom zaslugom.
- Na klupu sam seo 18. avgusta, uz saznanje da je Uprava obezbedila sve uslove za nesmetan rad. To je bilo najvažnije, da možemo da radimo mirno i da ja kao trener mogu da imam zahteve prema igračima. To pričam na osnovu iskustva u Komposteli, gde šest meseci nismo dobijali platu, što je bilo katastrofalno za sve u klubu - kaže Marić na početku razgovora.- Sve ostalo bilo je na meni i mojim saradnicima.
Marić mnogo polaže na saradnju sa članovima stručnog štaba. Svakodnevni, konstruktivni razgovori korak su više u radu.
- Osnova je ozbiljna razmena mišljenja. Nisam od onih koji misle da znaju sve. Dobro je čuti razne stavove, ali opet na kraju ja odlučujem i odgovaram. Kada je reč o igračima, od njih zahtevam da pored zajedničkog, imaju i lični cilj. Ambicije su mnogo važne, pa makar one bile i “prodati se dobro”. Veoma brzo su usvojili taj sistem i naši treninzi su primili takmičarski karakter.
Ne krije Marić da je u igri njegove ekipe bilo oscilacija, ali je ispred toga ipak zapaženija činjenica da je Vojvodina tokom jeseni imala ritam "overen" rezultatima.
- Naporno je bilo, posebno pred kraj kada su svi bili “potrošeni”. Nismo superiorno pobeđivali već smo na svakoj utakmici morali mnogo da radimo kako bi kruna došla u finišu. Dali smo malo golova, ali smo imali veliki učinak. Prvi i osnovni kriterijum svega je rezultat, nezavisno od nivoa igre, jer ovo je profesionalni fudbal. Na nekim utakmicama smo se branili, jer smo bili primorani na to, a sa druge strane, neke utakmice rešili su naši “špicevi” potezom.
Marić naglašava da izuzetno poštuje zahtevne igrače, one koji imaju visoku ambiciju i želju da pokažu dokle će stići u fudbalu.
- To je izazov za trenera. Međutim, osnovni kriterijumi se moraju poštovati u interesu kolektiva. Zadovoljan sam učinkom svih igrača i ekipe, jer su dali sve od sebe. U pobedi ili porazu, uvek se videlo šta je moja ekipa htela na terenu i kako se ponašala, a to je rukopis trenera. Moji igrači veruju da rad i poštovanje obaveza donosi rezultat i nije im teško da se troše. Svaka ekipa zavisi od kvaliteta pojedinaca i kolektiv se oslanja na individualna rešenja. Tako su igrači upućeni jedni na druge i stiču samopuzdanje.
- To je zasluga rezultata i u tom slučaju igrači prihvataju sve što trener zahteva. Igra zna da nagradi, ne uvek , ali kada si strpljiv, radan i uveren, uspeh ne izostaje - zaključio je Marić.
PREPODNEVNI RAD
ZORAN Marić je uveo nov režim treninga, jednom dnevno u prepodnevnim časovima.
- Tako rade svi u Evropi, jer organizam je tada najspremniji da primi i podnese napore. Takođe, to daje prostor igračima da organizuju život. Ujutro, oko pola devet već smo svi u Fudbalskom centru “Vujadin Boškov”, pijemo kafu razgovaramo, a problema s kašnjenjem nema. Kapiten izvodi ekipu na teren u 10 časova i radimo. Svi fudbaleri su to usvojili i na žele da se vrate na stari sistem - kaže Marić.
