HOĆU I JA KAO KAČAR
Dragomir Vukobratović jedini fudbaler Vojvodine koji trenira u danima odmora
Gojko, s kojim zajedno igram već deset godina, apsolutno je zaslužio sve što
mu se dogodilo ove jeseni. I meni,
i drugima, može da posluži kao primer. Za proleće ću biti apsolutno spreman, kaže povratnik u Novi Sad
Novi Sad – Mada ima svega 19 godina, Dragomir Vukobratović je već osetio i slast i gorčinu profesionalnog fudbala. Jer, sa jedva 17 leta bio je standardni prvotimac Vojvodine kojeg su svi „kovali u zvezde“ da bi, potom, najpre izgubio taj status, a onda i otišao na pozajmicu u Voždovac i bio gotovo – zaboravljen.
Pre otprilike dva meseca, matični klub ga je, međutim, vratio i on je jedini igrač Novosađana koji trenira i ovih, pretprazničnih dana. Za to postoje dva razloga: prvi je rehabilitacija posle povrede prepona, a drugi želja „lala“ da ga što bolje pripreme da posle, gotovo izvesnog, odlaska Gojka Kačara preuzme njegovu ulogu u veznom redu „panonske lake konjice“.
- Najpre želim da kažem da je Gojko, s kojim zajedno igram već deset godina, apsolutno zaslužio sve što mu se dogodilo ove jeseni – počinje razgovor sa „Sport“ omladinski reprezentativac Srbije. – I da baš on, i meni, i drugima, može da posluži kao primer. Jer, i sam je imao krize, ali ih je, snagom volje, savladavao i za to je nagrađen.
A kad je o njegovoj krizi reč, posle već pomenutog velikog uzleta od pre dve godine, Vukobratović na nju gleda sa mirom prilično netipičnim za njegove godine.
- Pošto krize moraju da se dešavaju svakom igraču, možda je dobro što je došla na vreme – kaže, uz osmeh. – No, ne vraćam se više u to vreme, potpuno sam posvećen pripremama za proleće, od kojeg mnogo očekujem i za koje ću, potpuno sam uvrene, biti apsolutno spreman. I psihički, i fizički.
S obzirom na vremenske (ne)prilike, Vukobratović trenutno trenira u sali, ali to, uveren je, neće umanjiti efekte njegovog dodatnog rada.
- Najpre sam vežbao samo u teretani, a sada su tu i naporna istrčavanja, prepone, druge vežbe... U svakom slučaju, u zimske pripreme sa ekipom ući ću spremniji od bilo koga drugog i, naravno, sa ogromnim motivom i još većom željom da se vratim u startnu postavu mog kluba – zaključuje mladi fudbaler Vojvodine.
JESEN U BEOGRADU
HVALA VOŽDOVCU!
- Jesen koju sam proveo u Voždovcu bila mi je veoma korisna, i kao igraču, i kao čoveku. Kad sam bio zdrav, dobijao sam priliku i igrao dobro, a odnos saigrača i ljudi koji vode klub je stvarno prevazišao sva moja očekivanja. Ni jedan grub gest, ni jedna ružna reč, jednostavno fantastično! Jako sam im zahvalan na tome – podvlači daroviti fudbaler.
CVETKO RIĐOŠIĆ
VUČKO NA PRAVOM PUTU
- Od Vukobratovića očekujemo mnogo – ne okoliši direktor „lala“ Cvetko Riđošić. – Njegovo prirodno mesto je pozicija zadnjeg veznog na kojoj je, tokom ove godine, uglavnom igrao Kačar. Naravno da mu to mesto, kao ni jednom drugom fudbaleru uostalom, nije unapred zagarantovana, ali ćemo mu pružiti maksimalne uslove, a na njemu je da se za njega izbori. Lično ne sumnjam da će u tome uspeti, jer je Vučko odličan igrač, ali i vrlo inteligentam momak koji zna šta hoće.
Đ. VUKMIROVIĆ 26.12.2007 21:54:08
Halo Zurnal, ovde Sport!
TUGA SAMO ŠEST PUTA
U godini koja je na izmaku, Vojvodina doživela svega šest poraza
Novi Sad – Nije u godini koja je na izmaku bilo titula, pa ona
sigurno ne može da se označi kao najuspešnija u 93 leta
dugoj istoriji Vojvodine, ali je u njoj novosadski klub doživeo manje poraza nego ikada pre – svega šest.
Da podsetimo, tokom proleća Novosađani su u Meridijan super ligi gorčinu poraza osetili samo protiv Crvene zvezde na Marakani (2:4), a isti rival ih je, ovoga puta na stadionu Partizana, proletos nadvisio i u finalu Lav kupa Srbije (0:2).
I naredni rival koji je, ove godine, slavio protiv „panonske lake konjice“ bio je veliki. Reč je o madridskom Atletiku koji je, u dvomeču u kvalifikacijama za Kup UEFA, dva puta uspešniji – 0:3 i 1:2.
Jedini poraz u jesenjem delu takmičenja u Meridijan super ligi, a peti ove godine, „lale“ su doživele u prvom kolu od, kako se kasnije pokazalo, jesenjeg šampiona Partizana (0:1).
Reč je, dakle, o velikim rivalima koje su Novosađani (sa izuzetkom Atletika), tokom ove godine pobeđivali i kod kuće i u gostima, a jedina prava ovogodišnja „crna tačka“ je poslednji, šesti poraz koji su doživeli jesnas u Inđiji, u šesnaestini Lav kupa Srbije. Tu ih (2:3) je nadvisio istoimeni trećeligaš i eliminisao iz najmasovnije fudbalskog takmičenja u zemlji.
Poređenja radi, u prvoj šampionskoj sezoni (1965/66) Vojvodina je poražena sedam puta - četiri puta u domaćem prvenstvu, jednom u nacionalnom kupu i dva puta u tadašnjem Kupu šampiona, dok je u drugoj u kojoj je postala prvak Jugoslavije (1988/89) je, samo u prvenstvu, doživela deset poraza.
Bilo kako bilo, sve to je „lalama“ ulilo ozbiljno samopouzdanje i učvrstilo nadu da je, ponovo, na pomolu njihovo šampionsko doba, odnosno da još nisu izgubljene sve šanse da ga, uprkos bodovnoj prednosti Partizana i Zvezde titulom krunišu već na proleće.
Đ. VUKMIROVIĆ 27.12.2007 23:52:57
U godini koja je na izmaku, Vojvodina doživela svega šest poraza
Novi Sad – Nije u godini koja je na izmaku bilo titula, pa ona
sigurno ne može da se označi kao najuspešnija u 93 leta
dugoj istoriji Vojvodine, ali je u njoj novosadski klub doživeo manje poraza nego ikada pre – svega šest.
Da podsetimo, tokom proleća Novosađani su u Meridijan super ligi gorčinu poraza osetili samo protiv Crvene zvezde na Marakani (2:4), a isti rival ih je, ovoga puta na stadionu Partizana, proletos nadvisio i u finalu Lav kupa Srbije (0:2).
I naredni rival koji je, ove godine, slavio protiv „panonske lake konjice“ bio je veliki. Reč je o madridskom Atletiku koji je, u dvomeču u kvalifikacijama za Kup UEFA, dva puta uspešniji – 0:3 i 1:2.
Jedini poraz u jesenjem delu takmičenja u Meridijan super ligi, a peti ove godine, „lale“ su doživele u prvom kolu od, kako se kasnije pokazalo, jesenjeg šampiona Partizana (0:1).
Reč je, dakle, o velikim rivalima koje su Novosađani (sa izuzetkom Atletika), tokom ove godine pobeđivali i kod kuće i u gostima, a jedina prava ovogodišnja „crna tačka“ je poslednji, šesti poraz koji su doživeli jesnas u Inđiji, u šesnaestini Lav kupa Srbije. Tu ih (2:3) je nadvisio istoimeni trećeligaš i eliminisao iz najmasovnije fudbalskog takmičenja u zemlji.
Poređenja radi, u prvoj šampionskoj sezoni (1965/66) Vojvodina je poražena sedam puta - četiri puta u domaćem prvenstvu, jednom u nacionalnom kupu i dva puta u tadašnjem Kupu šampiona, dok je u drugoj u kojoj je postala prvak Jugoslavije (1988/89) je, samo u prvenstvu, doživela deset poraza.
Bilo kako bilo, sve to je „lalama“ ulilo ozbiljno samopouzdanje i učvrstilo nadu da je, ponovo, na pomolu njihovo šampionsko doba, odnosno da još nisu izgubljene sve šanse da ga, uprkos bodovnoj prednosti Partizana i Zvezde titulom krunišu već na proleće.
Đ. VUKMIROVIĆ 27.12.2007 23:52:57
Pa sad jel' se racuna kalendarska godina ili fudbalska sezona? Ne treba mesati babe i zabe...Đ. VUKMIROVIĆ 27.12.2007 23:52:57 wrote: U godini koja je na izmaku, Vojvodina doživela svega šest poraza
...
Poređenja radi, u prvoj šampionskoj sezoni (1965/66) Vojvodina je poražena sedam puta - četiri puta u domaćem prvenstvu, jednom u nacionalnom kupu i dva puta u tadašnjem Kupu šampiona, dok je u drugoj u kojoj je postala prvak Jugoslavije (1988/89) je, samo u prvenstvu, doživela deset poraza.
I'm an island, surrounded by a sea of idiots!
OSTAJU KAČAR I DESPOTOVIĆ!
Potpredsednik Vojvodine Mirko Dubroja tvrdi
Neka igrači od nas traže što god hoće, daćemo, samo
da titula stigne u Novi Sad, poručuje Dubroja
Novi Sad – Vojvodina će učiniti sve da, uprkos sjajnim ponudama, zadrži Gojka Kačara i Ranka Despotovića, izjavio je juče, na tradicionalnom novogodišnjem koktelu održanom u FC „Vujadin Boškov“ u Veterniku, potpredsednik novosadskog superligaša Mirko Dubroja.
Šanse da se to zaista dogodi, on je ocenio kao vrlo visoke.
- Mislim da su one, u ovom trenutku, bar 90 odsto – izjavio je Dubroja za naš list.
On se igračima, veteranima kluba, predstavnicima društvenog života Novog Sada i novinarima obratio umesto, zbog lakših zdravstvenih problema, odsutnog predsednika Ratka Butorovića i posebno naglasio da se „stara dama“ srpskog fudbala još nije odrekla šampionskih ambicija već u ovoj sezoni, naprotiv.
- Neka igrači od nas traže što god hoće, daćemo, samo da titula stigne u Novi Sad – poručio je Dubroja. - A „gradskim ocima“ već sada poručujem da se spreme za, tamo negde u junu, jedan dan apsolutne blokade našeg grada. Zbog šampionskog slavlja, naravno.
„Lale“, da podsetimo, za prvoplasiranim Partizanom zaostaju sedam, dok im drugoplasirana Crvena zvezda beži jedan bod. Igrači novosadskog superligaša, inače, imaju slobodno do 15. januara, kada će početi pripreme za prolečni deo sezone.
PREMA AGENCIJI „SKAN“ ZA 2007.
FK VOJVODINA
ISPRED SVIH
Već više od desetinu godina, novosadska Agencija „Skan“ proglašava najuspešnije ličnosti i institucije u svim oblastima društvenog života. Prvi put od kada se to čini, čelna mesta u sportu pripala su fudbalu. FK Vojvodina je, naime, glasovima čak 421 ispitanika ubedljivo iza sebe ostavila do sada neprikosnoveni odbojkaški (158), kao i košarkaški klub (44) istog imena. Među sportistima najviše glasova, 179, dobio je Gojko Kačar, a slede Andrija Gerić (57), Milan Gurović (39) i, što je posebno interesantno, Siniša Mihajlović (24). Očigledno, Novosađani još ne zaboravljaju velikog asa koji je, da podsetimo, u godini koja je na izmaku baš u njihovom gradu priredio spektakularan oproštaj od aktivnog igranja fudbala.
Đ. VUKMIROVIĆ 28.12.2007 21:30:24
Potpredsednik Vojvodine Mirko Dubroja tvrdi
Neka igrači od nas traže što god hoće, daćemo, samo
da titula stigne u Novi Sad, poručuje Dubroja
Novi Sad – Vojvodina će učiniti sve da, uprkos sjajnim ponudama, zadrži Gojka Kačara i Ranka Despotovića, izjavio je juče, na tradicionalnom novogodišnjem koktelu održanom u FC „Vujadin Boškov“ u Veterniku, potpredsednik novosadskog superligaša Mirko Dubroja.
Šanse da se to zaista dogodi, on je ocenio kao vrlo visoke.
- Mislim da su one, u ovom trenutku, bar 90 odsto – izjavio je Dubroja za naš list.
On se igračima, veteranima kluba, predstavnicima društvenog života Novog Sada i novinarima obratio umesto, zbog lakših zdravstvenih problema, odsutnog predsednika Ratka Butorovića i posebno naglasio da se „stara dama“ srpskog fudbala još nije odrekla šampionskih ambicija već u ovoj sezoni, naprotiv.
- Neka igrači od nas traže što god hoće, daćemo, samo da titula stigne u Novi Sad – poručio je Dubroja. - A „gradskim ocima“ već sada poručujem da se spreme za, tamo negde u junu, jedan dan apsolutne blokade našeg grada. Zbog šampionskog slavlja, naravno.
„Lale“, da podsetimo, za prvoplasiranim Partizanom zaostaju sedam, dok im drugoplasirana Crvena zvezda beži jedan bod. Igrači novosadskog superligaša, inače, imaju slobodno do 15. januara, kada će početi pripreme za prolečni deo sezone.
PREMA AGENCIJI „SKAN“ ZA 2007.
FK VOJVODINA
ISPRED SVIH
Već više od desetinu godina, novosadska Agencija „Skan“ proglašava najuspešnije ličnosti i institucije u svim oblastima društvenog života. Prvi put od kada se to čini, čelna mesta u sportu pripala su fudbalu. FK Vojvodina je, naime, glasovima čak 421 ispitanika ubedljivo iza sebe ostavila do sada neprikosnoveni odbojkaški (158), kao i košarkaški klub (44) istog imena. Među sportistima najviše glasova, 179, dobio je Gojko Kačar, a slede Andrija Gerić (57), Milan Gurović (39) i, što je posebno interesantno, Siniša Mihajlović (24). Očigledno, Novosađani još ne zaboravljaju velikog asa koji je, da podsetimo, u godini koja je na izmaku baš u njihovom gradu priredio spektakularan oproštaj od aktivnog igranja fudbala.
Đ. VUKMIROVIĆ 28.12.2007 21:30:24
Ko se danas probudio i uzeo u ruke zurnal imao je bas lepo dobro jutro. Preko cele stranice clanak o promociji zvezdinog kalendara, pa preko cele neke druge stranice clanak o promociji Slavise Jokanovica kao trenera grobara i onda jedan mali clanak o koktelu FK Vojvodine koji je juce odrzan, sa slikom na kojoj je Dragomir Vukobratovic predstavljen kao Nikola Mijailovic . Zatim na drugoj ciganskoj stranici gospodin "ciganski izvestac" najavljuje kako su preogovori sa Vojvodinom oko dolaska Gojka Kacara u pooodmakloj fazi 
i kako je moguce da ce i Ranko put marakane jer je jedini napadac u Srbiji trenutno koji zadovoljava njihove standarde. Ako je i od cigana mnogo je 
. Zatim na drugoj ciganskoj stranici gospodin "ciganski izvestac" najavljuje kako su preogovori sa Vojvodinom oko dolaska Gojka Kacara u pooodmakloj fazi i kako je moguce da ce i Ranko put marakane jer je jedini napadac u Srbiji trenutno koji zadovoljava njihove standarde. Ako je i od cigana mnogo je Gojko Kacar wrote:
Najviše se radujem kada postižem golove titovim blizancima i nadam se da će ih biti još puno u karijeri.
Najviše se radujem kada postižem golove titovim blizancima i nadam se da će ih biti još puno u karijeri.
Ko se danas probudio i uzeo u ruke zurnal imao je bas lepo dobro jutro. Preko cele stranice clanak o promociji zvezdinog kalendara, pa preko cele neke druge stranice clanak o promociji Slavise Jokanovica kao trenera grobara i onda jedan mali clanak o koktelu FK Vojvodine koji je juce odrzan, sa slikom na kojoj je Dragomir Vukobratovic predstavljen kao Nikola Mijailovic . Zatim na drugoj ciganskoj stranici gospodin "ciganski izvestac" najavljuje kako su preogovori sa Vojvodinom oko dolaska Gojka Kacara u pooodmakloj fazi i kako je moguce da ce i Ranko put marakane jer je jedini napadac u Srbiji trenutno koji zadovoljava njihove standarde. Ako je i od cigana mnogo je
. Zatim na drugoj ciganskoj stranici gospodin "ciganski izvestac" najavljuje kako su preogovori sa Vojvodinom oko dolaska Gojka Kacara u pooodmakloj fazi i kako je moguce da ce i Ranko put marakane jer je jedini napadac u Srbiji trenutno koji zadovoljava njihove standarde. Ako je i od cigana mnogo je Gojko Kacar wrote:
Najviše se radujem kada postižem golove titovim blizancima i nadam se da će ih biti još puno u karijeri.
Najviše se radujem kada postižem golove titovim blizancima i nadam se da će ih biti još puno u karijeri.
Iako svi znamo kome treba verovati, niko ne moze da ostane nedodirnut kad procita tako nesto u novinama. Tog gavrilovica ako se ne varam da se tako preziva treba spaliti na lomaci! zurnal je postao zuta stampa, rade isto sto i svet i slicna go**a, privlace masu naslovima koje prave izvlaceci najnebitnijih reci iz konteksta clanka za koji takodje verujem da ga promene da bi mogli da naprave neki tako glupi naslov.
ODANI VOJVODINI!
Ranko Despotović i Gojko Kačar nemaju ništa protiv da ipak ostanu u Novom Sadu
Despotović: Šta god da uradim biće to rezultat dogovora sa Vojvodinom, kojoj ću,
srcem, biti odan celog života
Kačar: Ne bih imao ništa protiv da celog života igram samo za Vojvodinu, naravno, ako za to postoje uslovi
Novi Sad – Posle informacija da obojica gotovo sigurno odlaze, najava potpredsednika Vojvodine Mirka Dubroje da će naš najstariji superligaš učiniti sve da, ipak, zadrži dvojicu najboljih fudbalera, Gojka Kačara i Ranka Despotovića, prilično je iznenadila ne samo novosadsku fudbalsku javnost već, reklo bi se, i dvojicu odličnih fudbalera.
- Najpre, prijatno je čuti tako nešto, jer je to potvrda da sam se mom sadašnjem klubu igrama odužio na pravi način i da se to ceni – ne krije Despotović. – Ipak, konkretnijih razgovora na tu temu još nije bilo, ali su sve opcije otvorene. I moj eventualni odlazak i moj eventualni odlazak biće rezultat dogovora sa Vojvodinom, kojoj ću, srcem, biti odan celog života.
Novopečeni reprezentativac je, da podsetimo, na meti više evropskih klubova od kojih je, do sada, najviše inicijative pokazivao švajcarski Bazel. Eventualna operacionalizacija te inicijative očekuje se posle novogodišnjih praznika.
Na drugoj strani, za Kačara, koji je, po mnogima, bio ne samo najbolji igrač Vojvodine, već i najbolji fudbaler Super lige Srbije protekle jeseni, interesovanje je još veće. Kao najozbiljniji pretendenti do sada su pominjana dva moskovska kluba – Dinamo i CSKA.
- Mogu samo da ponovim ono što sam već izjavio za „Sport“: Ako odem, super, ako ostanem super – komentariše momak koji je, kao i Despotović, jesenas debitovao i u A reprezentaciji Srbije. – I da, kako sam uvek naglašavao, ne bih imao ništa protiv ni da celog života igram samo za Vojvodinu, naravno, ako za to postoje odgovarajući finansijski uslovi.
Bilo kako bilo, nije nemoguće da i Kačar i Despotović na proleće budu u špicu napada „lala“. To bi sigurno obradovalo zaljubljenike „stare dame“ srpskog fudbala, a zabrinulo odbrane ostalih superligaša, ali bi takmičenje u elitnoj srpskoj fudbalskoj diviziji, svakako, učinilo zanimljivijim i neizvesnijim.
Ranko Despotović i Gojko Kačar nemaju ništa protiv da ipak ostanu u Novom Sadu
Despotović: Šta god da uradim biće to rezultat dogovora sa Vojvodinom, kojoj ću,
srcem, biti odan celog života
Kačar: Ne bih imao ništa protiv da celog života igram samo za Vojvodinu, naravno, ako za to postoje uslovi
Novi Sad – Posle informacija da obojica gotovo sigurno odlaze, najava potpredsednika Vojvodine Mirka Dubroje da će naš najstariji superligaš učiniti sve da, ipak, zadrži dvojicu najboljih fudbalera, Gojka Kačara i Ranka Despotovića, prilično je iznenadila ne samo novosadsku fudbalsku javnost već, reklo bi se, i dvojicu odličnih fudbalera.
- Najpre, prijatno je čuti tako nešto, jer je to potvrda da sam se mom sadašnjem klubu igrama odužio na pravi način i da se to ceni – ne krije Despotović. – Ipak, konkretnijih razgovora na tu temu još nije bilo, ali su sve opcije otvorene. I moj eventualni odlazak i moj eventualni odlazak biće rezultat dogovora sa Vojvodinom, kojoj ću, srcem, biti odan celog života.
Novopečeni reprezentativac je, da podsetimo, na meti više evropskih klubova od kojih je, do sada, najviše inicijative pokazivao švajcarski Bazel. Eventualna operacionalizacija te inicijative očekuje se posle novogodišnjih praznika.
Na drugoj strani, za Kačara, koji je, po mnogima, bio ne samo najbolji igrač Vojvodine, već i najbolji fudbaler Super lige Srbije protekle jeseni, interesovanje je još veće. Kao najozbiljniji pretendenti do sada su pominjana dva moskovska kluba – Dinamo i CSKA.
- Mogu samo da ponovim ono što sam već izjavio za „Sport“: Ako odem, super, ako ostanem super – komentariše momak koji je, kao i Despotović, jesenas debitovao i u A reprezentaciji Srbije. – I da, kako sam uvek naglašavao, ne bih imao ništa protiv ni da celog života igram samo za Vojvodinu, naravno, ako za to postoje odgovarajući finansijski uslovi.
Bilo kako bilo, nije nemoguće da i Kačar i Despotović na proleće budu u špicu napada „lala“. To bi sigurno obradovalo zaljubljenike „stare dame“ srpskog fudbala, a zabrinulo odbrane ostalih superligaša, ali bi takmičenje u elitnoj srpskoj fudbalskoj diviziji, svakako, učinilo zanimljivijim i neizvesnijim.
Željko Brkić jedan je od nas!!!
FUDBAL ME UBIO I OŽIVEO
Karijeru igraèa Vojvodine Aleksandra Popoviæa
obeležili burni dani, veliki lomovi i teške odluke
Kao izbeglica iz Vukovara, iako desetogodišnjak, sam
doneo odluku da poène da trenira. Put ga iz Novog Sada vodio u Zvezdu, Austriju, Sloveniju... sve do trenutka dok nije rekao zbogom fudbalu. Povratak na nagovor Ratka Butoroviæa
U „obiènom“ životu deluje veoma odmereno i sasvim nenametljivo. Iako ima svega 24 godine, kao da nema baš nikakvu potrebu da bude u prvom planu. I na fudbalskom terenu je spreman da se, u svakom trenutku, podredi kolektivu, ali se tu, više nego oèigledno, transformiše u istrajnog i nepokolebljivog borca bez mane i straha.
Aleksandar Popoviæ je, bez sumnje, jedan od fudbalera koji su obeležili uspehe Vojvodine u godini koja je na izmaku. Ta godina je, meðutim, bila i prekretnica u karijeri sjanog veznog igraèa koju je obeležilo šest velikih odluka.
Sve je doneo sam i ni zbog jedne se, veli, ne kaje.
-Kada smo se otac Zdravko, majka Mira, sestra Jelena i ja, posle rasutosti zbog rata u rodnom Vukovaru, 1993. konaèno ponovo okupili u Novom Sadu, molio sam oca da me upiše u neku školu fudbala. Oprhvan poslovima i brigom kako da se ponovo skuæimo, nije za to imao vremena. Bilo mi je nepunih deset godina, sam sam otišao u školu Mike Radosava i upisao se. Roditelji, naravno, nisu imali ništa protiv – opisuje prvu veliku odluku u svom životu.
Druga æe uslediti èetiri leta kasnije. Na Zlatiboru ga je, meðu mnoštvom loptom opèinjenih klinaca, zapazio tadašnji direktor Omladinske škole Crvene zvezde Miroslav Pavloviæ i pozvao da doðe u naš najtrofejniji klub.
-Razmisli kao odrastao èovek i sam donesi odluku, ja ne želim da me, kasnije, optužuješ da sam te na bilo šta naterao, ali kakva god ona da bude na podršku porodice uvek možeš da raèunaš, rekao mi je otac kada sam mu preneo Pavikin poziv. Nisam se mnogo kolebao i odluèio sam da odem na „Marakanu“.
U naredne èetiri godine, bio je nezamenjiv i u Zvezdinom, i u dresu pionirske, kadetske i omladinske reprezentacije, u generaciji u kojoj su, još, bili i Vladimir Stojkoviæ, Milan Stepanov, Dejan Milovanoviæ, Danko Lazoviæ, Marko Peroviæ, Mirko Vuèiniæ... A onda je usledila Popoviæeva treæa velika odluka.
-Napunio sam 18 godina i, kao i veæina Zvezdinih klinaca, otišao na kaljenje u Jedinstvo iz Uba. Posle pola godine, shvatio sam da to nije rešenje i zatražio razgovor sa sportskim direktorom Dušanom Saviæem. Bio je više nego korektan, ali nije mogao da mi obeæa ništa konkretno. To se, realno, nije moglo ni oèekivati, jer je Zvezda imala „strašnu“ ekipu u kojoj su, uz ostale, bili Dragoslav Jevriæ, Nemnja Vidiæ, Goran Bunjevèeviæ, Goran Druliæ, Marjan Markoviæ, Branko Jeliæ... Odluèio sam da odem.
Sve se to zbivalo 2002, da bi usledila trogodišnja, baš nevesela epizoda u Austriji i Sloveniji. Klagenfurt, za koji je najpre nastupao, se iz Prve preselio u Drugu austrijsku ligu, ali je tada stigla dobra ponuda ljubljanske Olimpije u kojoj je Robert Prosineèki upravo završavao karijeru.
-Najavili su me, glamurozno, kao njegovog naslednika. I sve je bilo lepo, naroèito kad je trener postao Milivoj Braèun. Klub je, meðutim, 2005. ušao u ozbiljne finansijske probleme i, najzad, bankrotirao. Iako je presuda slovenaèkog suda išla meni u korist, nisam imao od koga da naplatim 33.000 evra, koliko su mi ostali dužni.
S tim gorkim iskustvom i posle osam godina izbivanja, doneo je èetvrtu veliku odluku - vratiæe se kuæi, u Novi Sad. Potpisao je ugovor sa Vojvodinom, tokom proleæa 2006. odigrao par utakmica, ali su onda krenule povrede, ugovor mu je istekao, a niko mu nije nudio novi... Sa samo 23 godine, rešio je da fudbalu, definitivno, kaže zbogom.
Ta, peta velika odluka mu je, veli, bila najteža. Ipak, deo energije je odmah preusmerio na školovanje i diplomirao na novosadskom Fakultetu za sport i turizam. Istovremeno je, tek koliko da se sasvim ne opusti, o svom trošku i za svoju dušu, angažovao kondicionog trenera Aleksandra Jankoviæa i s njim, gotovo svakodnevno trenirao na atletskoj stazi stadiona „Karaðorðe“, èesto u isto vreme kada su na zelenom tepihu vežbali njegovi dojuèerašnji saigraèi.
Bili su to, priznaje, èesto vrlo teški trenuci, sve dok mu, jednog dana, nije prišao predsednik „lala“ Ratko Butoroviæ koji je, neki mesec ranije, preuzeo voðenje kluba.
-Što ti treniraš sam, što ne radiš sa ekipom? Gde ima mesta za 30 igraèa, biæe i za 31 – rekao mu je, ne okolišeæi.
Odluka da prihvati taj poziv i da se, ipak, vrati fudbalu, šesta velika odluka njegove karijere, bila mu je, naravno, najlakša. Nastavak je, manje-više, poznat. S kraja jeseni 2006. je u preporoðenoj Vojvodine, i sam preporoðen, èvrsto zaposeo poziciju u veznom redu, a tokom ove 2007. bio jedan od njenih najboljih igraèa. Bez njega je, i u godini koja dolazi, jaku Vojvodinu teško zamisliti.
ŠEST VELIKIH ODLUKA
1993.
Upis u Školu fudbala Radivoja – Mike Radosava
1997.
Prelazak u omladinski pogon Crvene zvezde
2002.
Odlazak iz Crvene zvezde u Austriju
2005.
Povratak u Novi Sad i potpis ugovora sa Vojvodinom
2006.
Odluka o „definitivnom“ napuštanju fudbala
2006.
Povratak i konaèna afirmacija u dresu Vojvodine
Ðorðe VUKMIROVIÆ 30.12.2007 21:06:52
Preuzmi ga Pope
Karijeru igraèa Vojvodine Aleksandra Popoviæa
obeležili burni dani, veliki lomovi i teške odluke
Kao izbeglica iz Vukovara, iako desetogodišnjak, sam
doneo odluku da poène da trenira. Put ga iz Novog Sada vodio u Zvezdu, Austriju, Sloveniju... sve do trenutka dok nije rekao zbogom fudbalu. Povratak na nagovor Ratka Butoroviæa
U „obiènom“ životu deluje veoma odmereno i sasvim nenametljivo. Iako ima svega 24 godine, kao da nema baš nikakvu potrebu da bude u prvom planu. I na fudbalskom terenu je spreman da se, u svakom trenutku, podredi kolektivu, ali se tu, više nego oèigledno, transformiše u istrajnog i nepokolebljivog borca bez mane i straha.
Aleksandar Popoviæ je, bez sumnje, jedan od fudbalera koji su obeležili uspehe Vojvodine u godini koja je na izmaku. Ta godina je, meðutim, bila i prekretnica u karijeri sjanog veznog igraèa koju je obeležilo šest velikih odluka.
Sve je doneo sam i ni zbog jedne se, veli, ne kaje.
-Kada smo se otac Zdravko, majka Mira, sestra Jelena i ja, posle rasutosti zbog rata u rodnom Vukovaru, 1993. konaèno ponovo okupili u Novom Sadu, molio sam oca da me upiše u neku školu fudbala. Oprhvan poslovima i brigom kako da se ponovo skuæimo, nije za to imao vremena. Bilo mi je nepunih deset godina, sam sam otišao u školu Mike Radosava i upisao se. Roditelji, naravno, nisu imali ništa protiv – opisuje prvu veliku odluku u svom životu.
Druga æe uslediti èetiri leta kasnije. Na Zlatiboru ga je, meðu mnoštvom loptom opèinjenih klinaca, zapazio tadašnji direktor Omladinske škole Crvene zvezde Miroslav Pavloviæ i pozvao da doðe u naš najtrofejniji klub.
-Razmisli kao odrastao èovek i sam donesi odluku, ja ne želim da me, kasnije, optužuješ da sam te na bilo šta naterao, ali kakva god ona da bude na podršku porodice uvek možeš da raèunaš, rekao mi je otac kada sam mu preneo Pavikin poziv. Nisam se mnogo kolebao i odluèio sam da odem na „Marakanu“.
U naredne èetiri godine, bio je nezamenjiv i u Zvezdinom, i u dresu pionirske, kadetske i omladinske reprezentacije, u generaciji u kojoj su, još, bili i Vladimir Stojkoviæ, Milan Stepanov, Dejan Milovanoviæ, Danko Lazoviæ, Marko Peroviæ, Mirko Vuèiniæ... A onda je usledila Popoviæeva treæa velika odluka.
-Napunio sam 18 godina i, kao i veæina Zvezdinih klinaca, otišao na kaljenje u Jedinstvo iz Uba. Posle pola godine, shvatio sam da to nije rešenje i zatražio razgovor sa sportskim direktorom Dušanom Saviæem. Bio je više nego korektan, ali nije mogao da mi obeæa ništa konkretno. To se, realno, nije moglo ni oèekivati, jer je Zvezda imala „strašnu“ ekipu u kojoj su, uz ostale, bili Dragoslav Jevriæ, Nemnja Vidiæ, Goran Bunjevèeviæ, Goran Druliæ, Marjan Markoviæ, Branko Jeliæ... Odluèio sam da odem.
Sve se to zbivalo 2002, da bi usledila trogodišnja, baš nevesela epizoda u Austriji i Sloveniji. Klagenfurt, za koji je najpre nastupao, se iz Prve preselio u Drugu austrijsku ligu, ali je tada stigla dobra ponuda ljubljanske Olimpije u kojoj je Robert Prosineèki upravo završavao karijeru.
-Najavili su me, glamurozno, kao njegovog naslednika. I sve je bilo lepo, naroèito kad je trener postao Milivoj Braèun. Klub je, meðutim, 2005. ušao u ozbiljne finansijske probleme i, najzad, bankrotirao. Iako je presuda slovenaèkog suda išla meni u korist, nisam imao od koga da naplatim 33.000 evra, koliko su mi ostali dužni.
S tim gorkim iskustvom i posle osam godina izbivanja, doneo je èetvrtu veliku odluku - vratiæe se kuæi, u Novi Sad. Potpisao je ugovor sa Vojvodinom, tokom proleæa 2006. odigrao par utakmica, ali su onda krenule povrede, ugovor mu je istekao, a niko mu nije nudio novi... Sa samo 23 godine, rešio je da fudbalu, definitivno, kaže zbogom.
Ta, peta velika odluka mu je, veli, bila najteža. Ipak, deo energije je odmah preusmerio na školovanje i diplomirao na novosadskom Fakultetu za sport i turizam. Istovremeno je, tek koliko da se sasvim ne opusti, o svom trošku i za svoju dušu, angažovao kondicionog trenera Aleksandra Jankoviæa i s njim, gotovo svakodnevno trenirao na atletskoj stazi stadiona „Karaðorðe“, èesto u isto vreme kada su na zelenom tepihu vežbali njegovi dojuèerašnji saigraèi.
Bili su to, priznaje, èesto vrlo teški trenuci, sve dok mu, jednog dana, nije prišao predsednik „lala“ Ratko Butoroviæ koji je, neki mesec ranije, preuzeo voðenje kluba.
-Što ti treniraš sam, što ne radiš sa ekipom? Gde ima mesta za 30 igraèa, biæe i za 31 – rekao mu je, ne okolišeæi.
Odluka da prihvati taj poziv i da se, ipak, vrati fudbalu, šesta velika odluka njegove karijere, bila mu je, naravno, najlakša. Nastavak je, manje-više, poznat. S kraja jeseni 2006. je u preporoðenoj Vojvodine, i sam preporoðen, èvrsto zaposeo poziciju u veznom redu, a tokom ove 2007. bio jedan od njenih najboljih igraèa. Bez njega je, i u godini koja dolazi, jaku Vojvodinu teško zamisliti.
ŠEST VELIKIH ODLUKA
1993.
Upis u Školu fudbala Radivoja – Mike Radosava
1997.
Prelazak u omladinski pogon Crvene zvezde
2002.
Odlazak iz Crvene zvezde u Austriju
2005.
Povratak u Novi Sad i potpis ugovora sa Vojvodinom
2006.
Odluka o „definitivnom“ napuštanju fudbala
2006.
Povratak i konaèna afirmacija u dresu Vojvodine
Ðorðe VUKMIROVIÆ 30.12.2007 21:06:52
Preuzmi ga Pope
Željko Brkić jedan je od nas!!!
PRVO VOŠA PA ONDA BELI SVET
Mladići Vojvodine ne opterećuju se interesovanjem Barselone i Mančestera
Najdarovitiji izdanci lala na svetske ponude gledaju kao na fantaziju, a
želja im je da prvo osvoje srce Ivice Brzića.
Ko ne bi u Barselonu ili Mančester, ne kriju Goran i Danijel
Novi Sad – Sjajno zvuči, al` da se mi najpre nametnemo u Vojvodini, pa ćemo onda razmišljati o velikom, šarenom svetu, rečenica je u koju bi se, u najkraćem, moglo zgusnuti reagovanje Gorana Smiljanića (17) i Danijela Aleksića (16) na informacije da su za njih zainteresovani Barselona i Mančester junajted.
Dva velika evropska kluba su, kako je Sport juče pisao, pokazala interesovanje da već sada obezbede pravo na eventualno angažovanje Smiljanića i Aleksića, iako bi oni, u naredne dve godine, nastavili da igraju za Vojvodinu.
- To zvuči ne lepo, zvuči fantastično – ne krije Smiljanić kojeg smo zatekli u rodnom sremskom selu Krčedin, u pripremama za jednočasovni futing pored Dunava, koji, svakodnevno, upražnjava uprkos januarskoj studeni. – Ipak, ne opterećujem se time baš ni malo. Imam samo jedan cilj, a to je da se ovog proleća nametnem treneru Ivici Brziću i dobijem priliku da igram za prvi tim Vojvodine.
Smiljanić je, inače, napadač koji uglavnom deluje po desnom boku i standardni je omladinski reprezentativac Srbije. Skauti Barse su ga, prvi put, zapazili pre godinu i po, na jednom turniru u Grčkoj, da bi ga, otprilike u isto ovo vreme prošle godine, pozvali i u svoj kamp.
Otprilike isto toliko traje i interesovanje Mančestera za Aleksića, takođe napadača, ali levaka sa, za njegovih 16 godina, gotovo neverovatnim i fizičkim, i igračkim predispozicijama. Štaviše, dogovor o njegovom odlasku u Englesku je, pre nešto više od godinu dana, bio gotovo postignut, ali su njegovi roditelji, u poslednjem trenutku, ipako dlučili da ostane u Vojvodini.
- Bilo je rano da idem i i nije mi žao, bez obzira što ne verujem da na svetu postoji fudbaler koji ne bi boleo da obuče dres Mančestera – iskren je takođe omladinski reprezentativac Srbije koji dane zimskog odmora provodi u Novom Sadu, uz redovne odlaske u teretanu – Želim da se najpre potvrdim u Vojvodini. Ako vredim, otići ću, za to nikada nije kasno.
GOJKO KAČAR O CSKA
KRASIĆ I JA BOLjE ZVUČI
Gde će biti nova fudbalska destinacija reprezentativca Gojka Kačara još je neizvesno. Spekulacije se, i dalje, kreću od Crvene zvezde do najbogatijih ruskih klubova.
- To o Zvezdi sam i sam saznao iz novina – kaže momak koji se u Novi Sad, sa Zlatibora gde je proveo novogodišnje praznike, vratio juče. – Verujte mi da ništa sem toga ne znam.
Što se, pak, eventualnog odlaska u Moskvu tiče, izvesno je da su na adresu Vojvodine stigle dve ponude, od Dinama i od CSKA. Prva je, kako je juče za naš list izjavio predsednik lala Ratko Butorović, već stavljena ad akta, a druga je i mladom asu svakako zanimljivija.
- Naravno, jer CSKA je ove godine igrao Ligu šampiona i mogućnost afirmacije je daleko veća, a tamo je i moj bivši saigrač iz Vojvodine i reprezentacije i odličan prijatelj Miloš Krasić – objašnjava Kačar.
Pojedinosti ponude armejaca, ali i drugih klubova, su još poslovna tajna Vojvodine, a konačnu reč o njima bi, ovih dana, trebalo da kaže Upravni odbor našeg najstarijeg superligaša.
RABRENOVIĆ O TRANSFERIMA
NI BLIZU REALIZACIJE
Jedan od najzaposlenijih ljudi u Vojvodini ovih dana je tehnički direktor Radisav Rabrenović koji radi i na transferima igrača, i na organizaciji priprema.
- Imamo zaista puno kontakata i razgovora i oko odlaska Kačara, Pekarića, Despotovića i još nekih naših igrača, ali i oko dovođenja pojačanja. Ništa od toga, međutim, još nije ni blizu realizacije – tvrdi Rabrenović.
Ipak, lale će, dodaje on, pokušati da najkasnije do 15-16. januara potpuno raščiste kadrovsku situaciju.
- To je poslednji rok da predamo zahtev za vize za putnike na Maltu koja je, ovih dana, ušla u takozvani Šengenski režim, a stalo nam je, naravno, da 21. januara tamo krenu svi igrači na koje ćemo da računamo za prolećni deo prvenstva – objašnjava tehniko novosadskog superligaša.
Đ. VUKMIROVIĆ 04.01.2008 20:05:36
Mladići Vojvodine ne opterećuju se interesovanjem Barselone i Mančestera
Najdarovitiji izdanci lala na svetske ponude gledaju kao na fantaziju, a
želja im je da prvo osvoje srce Ivice Brzića.
Ko ne bi u Barselonu ili Mančester, ne kriju Goran i Danijel
Novi Sad – Sjajno zvuči, al` da se mi najpre nametnemo u Vojvodini, pa ćemo onda razmišljati o velikom, šarenom svetu, rečenica je u koju bi se, u najkraćem, moglo zgusnuti reagovanje Gorana Smiljanića (17) i Danijela Aleksića (16) na informacije da su za njih zainteresovani Barselona i Mančester junajted.
Dva velika evropska kluba su, kako je Sport juče pisao, pokazala interesovanje da već sada obezbede pravo na eventualno angažovanje Smiljanića i Aleksića, iako bi oni, u naredne dve godine, nastavili da igraju za Vojvodinu.
- To zvuči ne lepo, zvuči fantastično – ne krije Smiljanić kojeg smo zatekli u rodnom sremskom selu Krčedin, u pripremama za jednočasovni futing pored Dunava, koji, svakodnevno, upražnjava uprkos januarskoj studeni. – Ipak, ne opterećujem se time baš ni malo. Imam samo jedan cilj, a to je da se ovog proleća nametnem treneru Ivici Brziću i dobijem priliku da igram za prvi tim Vojvodine.
Smiljanić je, inače, napadač koji uglavnom deluje po desnom boku i standardni je omladinski reprezentativac Srbije. Skauti Barse su ga, prvi put, zapazili pre godinu i po, na jednom turniru u Grčkoj, da bi ga, otprilike u isto ovo vreme prošle godine, pozvali i u svoj kamp.
Otprilike isto toliko traje i interesovanje Mančestera za Aleksića, takođe napadača, ali levaka sa, za njegovih 16 godina, gotovo neverovatnim i fizičkim, i igračkim predispozicijama. Štaviše, dogovor o njegovom odlasku u Englesku je, pre nešto više od godinu dana, bio gotovo postignut, ali su njegovi roditelji, u poslednjem trenutku, ipako dlučili da ostane u Vojvodini.
- Bilo je rano da idem i i nije mi žao, bez obzira što ne verujem da na svetu postoji fudbaler koji ne bi boleo da obuče dres Mančestera – iskren je takođe omladinski reprezentativac Srbije koji dane zimskog odmora provodi u Novom Sadu, uz redovne odlaske u teretanu – Želim da se najpre potvrdim u Vojvodini. Ako vredim, otići ću, za to nikada nije kasno.
GOJKO KAČAR O CSKA
KRASIĆ I JA BOLjE ZVUČI
Gde će biti nova fudbalska destinacija reprezentativca Gojka Kačara još je neizvesno. Spekulacije se, i dalje, kreću od Crvene zvezde do najbogatijih ruskih klubova.
- To o Zvezdi sam i sam saznao iz novina – kaže momak koji se u Novi Sad, sa Zlatibora gde je proveo novogodišnje praznike, vratio juče. – Verujte mi da ništa sem toga ne znam.
Što se, pak, eventualnog odlaska u Moskvu tiče, izvesno je da su na adresu Vojvodine stigle dve ponude, od Dinama i od CSKA. Prva je, kako je juče za naš list izjavio predsednik lala Ratko Butorović, već stavljena ad akta, a druga je i mladom asu svakako zanimljivija.
- Naravno, jer CSKA je ove godine igrao Ligu šampiona i mogućnost afirmacije je daleko veća, a tamo je i moj bivši saigrač iz Vojvodine i reprezentacije i odličan prijatelj Miloš Krasić – objašnjava Kačar.
Pojedinosti ponude armejaca, ali i drugih klubova, su još poslovna tajna Vojvodine, a konačnu reč o njima bi, ovih dana, trebalo da kaže Upravni odbor našeg najstarijeg superligaša.
RABRENOVIĆ O TRANSFERIMA
NI BLIZU REALIZACIJE
Jedan od najzaposlenijih ljudi u Vojvodini ovih dana je tehnički direktor Radisav Rabrenović koji radi i na transferima igrača, i na organizaciji priprema.
- Imamo zaista puno kontakata i razgovora i oko odlaska Kačara, Pekarića, Despotovića i još nekih naših igrača, ali i oko dovođenja pojačanja. Ništa od toga, međutim, još nije ni blizu realizacije – tvrdi Rabrenović.
Ipak, lale će, dodaje on, pokušati da najkasnije do 15-16. januara potpuno raščiste kadrovsku situaciju.
- To je poslednji rok da predamo zahtev za vize za putnike na Maltu koja je, ovih dana, ušla u takozvani Šengenski režim, a stalo nam je, naravno, da 21. januara tamo krenu svi igrači na koje ćemo da računamo za prolećni deo prvenstva – objašnjava tehniko novosadskog superligaša.
Đ. VUKMIROVIĆ 04.01.2008 20:05:36
Željko Brkić jedan je od nas!!!
TANDEM ŠINjIKA: PEKARIĆ-ĐORĐEVIĆ
Kapitena Vojvodine dele detalji do ugovora sa ruskim klubom
Pekarić će se, ako ne bude dramatičnih obrta, za dan-dva
pridružiti bivšem defanzivcu Crvene zvezde.
U ekipi iz Jaroslavlja i Aleksandar Petrović, doskorašnji napadač Hajduka iz Kule
Novi Sad – Ako ne bude nekih dramatičnih obrta, kapiten Vojvodine Nino Pekarić (25) bi, već za dan-dva, mogao da postane član novog ruskog premijerligaša Šinjika. Potpisivanje uguvora je na pomolu, a Pekarić bi, tako, postao treći Srbin u klubu koji se, posle jedne sezone provedene u drugoligaškom jatu, ekspresno vratio u prvu fudbalsku diviziju Rusije.
- Koliko je meni poznato, za Šinjik igraju i Slavoljub Đorđević, bivši štoper Crvene zvezde i reprezentativac, odnosno Aleksandar Petrović, do prošle jeseni napadač Hajduka iz Kule – otkriva Pekarić zemljačko društvo u kojem bi, uskoro, mogao da se nađe.
Do konačnog dogovora sa Rusima je, prema njegovim rečima, ostalo još vrlo malo. Reč je, inače, o klubu koji je, na kraju pretprošle sezone, ispao iz Premijer lige, da bi se kroz Drugu praktično prošetao i, sa preko 90 osvojenih bodova, ponovo ušao u ruskog elitno fudbalsko društvo.
- To je ono što i ja znam o klubu iz Jaroslavlja, grada sa preko 600.000 stanovnika na obali Volge – potvrđuje bivši omladinski i mladi reprezentativac. – A kakve su ambicije Šinjika u sezoni koja u Rusiji startuje početkom marta ću, naravno, ako dogovore uspešno privedemo kraju, saznati na licu mesta.
U narednih par dana se očekuje i raščišćavanje situacije oko još nekolicine vodećih igrača Vojvodine koji su, kao i Pekarić, od kluba dobili „zeleno svetlo“ za odlazak. Najbliži tome su golman Damir Kahriman i napadač Ranko Despotović. Za usluge prvog je, kako je „Sport“ juče pisao, zainteresovana Konja iz Turske, inače šestoplasirana ekipa elitne lige te zemlje, dok je drugi u završnici pregovora sa nemačkim klubovima.
Najzad, na listi fudbalera koje bi „stara dama“ srpskog fudbala, već od ove zime, volela da vidi u svojim redovima su bivši napadač Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, štoper čačanskog Borca Boban Dmitrović, vezista Bežanije Vladimir Vukajlović, desni bek Hajduka iz Kule Savo Pavićević, kao i napadač tog kluba Jovan Radivojević.
GOJKO KAČAR
REALNIJE, OSTAJEM!
Prva zvezda prelaznog roka koji je upravo počeo, Gojko Kačar, uprkos mnoštvu ponuda koje su, prethodnih sedmica, punile novinske stupce, još ne zna da li će već ove zime napustiti Novi Sad.
- Mada je sve otvoreno, a samim tim i moguće, u ovom trenutku mi se nekako čini realnijim da ću da ostanem, nego da ću odem – kaže najbolji fudbaler Vojvodine. - Ne bih, verujte mi, zbog toga bio naročito nesrećan.
Prema nezvaničnim informacijama, Novosađani su, posle izgleda definitivnog odbijanja ponude Dinama, ovih dana na „doradu“ u Moskvu vratili i ponudu tamošnjeg CSKA. „Armejci“ su, navodno, za Kačara „lalama“ ponudili dva miliona evra odmah i još 15 odsto od njegovog narednog transfera, ali to nije prihvaćeno.
RATKO BUTOROVIĆ
RADIMO – URAGANSKI!
- U ovom trenutku nijedan od poslova vezanih za prelazni rok, odnosno definisanje konačnog spiska igrača sa kojim ćemo ući u prolećni deo sezone, nije priveden kraju, ali radimo mnogo, bukvalno uraganski – kaže za naš list predsednik „lala“ Ratko Butorović. – U svakom slučaju, sve će biti jasnije već za dan-dva, jer želimo da do 15. januara, za kada je zakazana prozivka, imamo potpuno čistu situaciju.
Kapitena Vojvodine dele detalji do ugovora sa ruskim klubom
Pekarić će se, ako ne bude dramatičnih obrta, za dan-dva
pridružiti bivšem defanzivcu Crvene zvezde.
U ekipi iz Jaroslavlja i Aleksandar Petrović, doskorašnji napadač Hajduka iz Kule
Novi Sad – Ako ne bude nekih dramatičnih obrta, kapiten Vojvodine Nino Pekarić (25) bi, već za dan-dva, mogao da postane član novog ruskog premijerligaša Šinjika. Potpisivanje uguvora je na pomolu, a Pekarić bi, tako, postao treći Srbin u klubu koji se, posle jedne sezone provedene u drugoligaškom jatu, ekspresno vratio u prvu fudbalsku diviziju Rusije.
- Koliko je meni poznato, za Šinjik igraju i Slavoljub Đorđević, bivši štoper Crvene zvezde i reprezentativac, odnosno Aleksandar Petrović, do prošle jeseni napadač Hajduka iz Kule – otkriva Pekarić zemljačko društvo u kojem bi, uskoro, mogao da se nađe.
Do konačnog dogovora sa Rusima je, prema njegovim rečima, ostalo još vrlo malo. Reč je, inače, o klubu koji je, na kraju pretprošle sezone, ispao iz Premijer lige, da bi se kroz Drugu praktično prošetao i, sa preko 90 osvojenih bodova, ponovo ušao u ruskog elitno fudbalsko društvo.
- To je ono što i ja znam o klubu iz Jaroslavlja, grada sa preko 600.000 stanovnika na obali Volge – potvrđuje bivši omladinski i mladi reprezentativac. – A kakve su ambicije Šinjika u sezoni koja u Rusiji startuje početkom marta ću, naravno, ako dogovore uspešno privedemo kraju, saznati na licu mesta.
U narednih par dana se očekuje i raščišćavanje situacije oko još nekolicine vodećih igrača Vojvodine koji su, kao i Pekarić, od kluba dobili „zeleno svetlo“ za odlazak. Najbliži tome su golman Damir Kahriman i napadač Ranko Despotović. Za usluge prvog je, kako je „Sport“ juče pisao, zainteresovana Konja iz Turske, inače šestoplasirana ekipa elitne lige te zemlje, dok je drugi u završnici pregovora sa nemačkim klubovima.
Najzad, na listi fudbalera koje bi „stara dama“ srpskog fudbala, već od ove zime, volela da vidi u svojim redovima su bivši napadač Crvene zvezde Mihajlo Pjanović, štoper čačanskog Borca Boban Dmitrović, vezista Bežanije Vladimir Vukajlović, desni bek Hajduka iz Kule Savo Pavićević, kao i napadač tog kluba Jovan Radivojević.
GOJKO KAČAR
REALNIJE, OSTAJEM!
Prva zvezda prelaznog roka koji je upravo počeo, Gojko Kačar, uprkos mnoštvu ponuda koje su, prethodnih sedmica, punile novinske stupce, još ne zna da li će već ove zime napustiti Novi Sad.
- Mada je sve otvoreno, a samim tim i moguće, u ovom trenutku mi se nekako čini realnijim da ću da ostanem, nego da ću odem – kaže najbolji fudbaler Vojvodine. - Ne bih, verujte mi, zbog toga bio naročito nesrećan.
Prema nezvaničnim informacijama, Novosađani su, posle izgleda definitivnog odbijanja ponude Dinama, ovih dana na „doradu“ u Moskvu vratili i ponudu tamošnjeg CSKA. „Armejci“ su, navodno, za Kačara „lalama“ ponudili dva miliona evra odmah i još 15 odsto od njegovog narednog transfera, ali to nije prihvaćeno.
RATKO BUTOROVIĆ
RADIMO – URAGANSKI!
- U ovom trenutku nijedan od poslova vezanih za prelazni rok, odnosno definisanje konačnog spiska igrača sa kojim ćemo ući u prolećni deo sezone, nije priveden kraju, ali radimo mnogo, bukvalno uraganski – kaže za naš list predsednik „lala“ Ratko Butorović. – U svakom slučaju, sve će biti jasnije već za dan-dva, jer želimo da do 15. januara, za kada je zakazana prozivka, imamo potpuno čistu situaciju.
KOLE: DMITROVIĆ SAMO NAŠ!
Generalni sponzor Borca ne pušta najboljeg igrača u Novi Sad
Čačak – Boban Dmitrović, najbolji fudbaler Borca, ne krije da je
razgovarao sa čelnicima Vojvodine oko eventualnog prelaska u Novi Sad.
- Pričali smo u dva navrata – kaže Dmitrović za “Sport”. - Rukovodstvo Vojvodine ima velike ambicije u nastavku prvenstva, cilj je – titula!
Bivši reprezentativac je, dodaje, pričao na tu temu i sa generalnim sponzorom čačanskog superligaša Milenkom Kostićem.
- Kole mi je, na korektan način, jasno rekao da od odlaska nema ništa!
Dakle, ostajete kraj Morave, da okončate karijeru u Borcu?
- To je želja generalnog sponzora, a moram da priznam da nemam ništa protiv. Da odigram do kraja sezone, pa ćemo videti – zaključio je Dmitrović.
Da će tako biti potvrđuje i sam Kostić:
- Boban ostaje u Borcu. Kad se završi sezona, sešćemo ponovo i razgovarati. Do tada je Dmitrović naš štoper!
Generalni sponzor Borca ne pušta najboljeg igrača u Novi Sad
Čačak – Boban Dmitrović, najbolji fudbaler Borca, ne krije da je
razgovarao sa čelnicima Vojvodine oko eventualnog prelaska u Novi Sad.
- Pričali smo u dva navrata – kaže Dmitrović za “Sport”. - Rukovodstvo Vojvodine ima velike ambicije u nastavku prvenstva, cilj je – titula!
Bivši reprezentativac je, dodaje, pričao na tu temu i sa generalnim sponzorom čačanskog superligaša Milenkom Kostićem.
- Kole mi je, na korektan način, jasno rekao da od odlaska nema ništa!
Dakle, ostajete kraj Morave, da okončate karijeru u Borcu?
- To je želja generalnog sponzora, a moram da priznam da nemam ništa protiv. Da odigram do kraja sezone, pa ćemo videti – zaključio je Dmitrović.
Da će tako biti potvrđuje i sam Kostić:
- Boban ostaje u Borcu. Kad se završi sezona, sešćemo ponovo i razgovarati. Do tada je Dmitrović naš štoper!