Зукић: Све зависи од нас на „Чика Дачи”
Дејан Зукић, капитен Војводине, брзо се усмерио на полуфинале купа.
Два пуна месеца трајала је серија непобедивости Војводине на домаћим теренима, па су се навијачи новосадског клуба понадали да неће бити прекинута ни у Бачкој Тополи. У размаку од само седам дана, црвено-бели су два пута одмерили снаге са одличним тимом ТСЦ-а, али је овог пута чета тренера Жарка Лазетића била успешнија и славила пресликаним недавним резултатом с „Карађорђа” (3:2).
Утисак је да у табору Старе даме јесу разочарани крајњим исходом са ТСЦ арене, али имају право да буду задовољни игром. На ТСЦ арени, после шокантног почетка сусрета и вођства домаћина од 2:0 већ у петом минуту утакмице, капитен екипе из Српске Атине Дејан Зукић у 13. минуту постигао је атрактиван гол из слободног ударца и вратио црвено-беле „у игру”.
Наравно да ми значи гол, јер је почело да се обистињује оно о чему се причало, а то је да сам све чешће стрелац. Имам осећај да постајем један од предводника екипе, као што је то раније био Никола Дринчић, који ми је био узор у време кад сам улазио у први тим. Жао ми је што у Бачкој Тополи нисмо продужили низ утакмица без пораза, али одиграли смо добро.
И поред резултатског неуспеха, Новосађани су још једном показали да у овом делу сезоне и против сваког ривала играју нападачки, с победничком идејом као водиљом.
Дуго није била оваква атмосфера у нашем тиму, јер свако сваком може без страха да каже у лице оно што мисли, а раније се у таквим ситуацијама појављивала љутња и оно што уз њу иде. Сада, међутим, функционишемо као породица и то је, уз озбиљан квалитет екипе, кључ наших добрих игара. Поштујући захтеве шефа струке Божидара Бандовића, сведок сам томе, Војводина одавно није играла овако добро, почев од голмана, па до нападача. Играмо можда и најлепши фудбал у нашој лиги и тек ћемо да покажемо, почев од среде и полуфинала Купа Србије с Раденичким у Крагујевцу, како функционишемо. Волео бих да стигнемо до финала и учинићемо све да тако и буде.
Уз Стефана Ђорђевића, Зукић је једини од играча тима из Српске Атине који су, 2020. у Нишу, освојили победнички пехар купа.
Тада сам имао 19 година и, верујте ми, није било срећнијег човека од мене. Још памтим Стефанов последњи пенал, када је погодио десни горњи угао Стојковићевог гола... Кад на старту каријере освојиш трофеј и то с клубом у којем си поникао, сада свим срцем верујем у то да ћемо нешто слично да урадимо и у овој сезони. Наш ривал, тим Радничког 1923, колико знам, никада није имао овакве резултате, али сам сигуран да је све на нама, односно на приступу какав будемо имали утакмици у Крагујевцу - додао је Дејан Зукић.
ВАЖНОСТ ОПОРАВКА
Да ли постоји умор после два тешка и физички захтевна дуела са ТСЦ-ом?
Ти сусрети јесу били захтевни, али имамо максималне услове у нашем ФЦ „Вујадин Бошков” за опоравак. Доктори и физиотерапеути су нам на услузи 24 сата, а на нама, играчима, је то да водимо рачуна о томе како живимо и хранимо се, односно како третирамо своје тело. Онај ко буде одморнији у среду, имаће веће изгледе да победи у полуфиналу купа. Вољни моменат није споран, очекује нас 10.000 људи на „Чика Дачи”, али сам сигуран да нас нико не може зауставити на путу који смо зацртали – оптимиста је Зукић.
Ono sto Bandovic zeli da pravi u polju od Lazarevica to sam vam pricao da bi Antonijevic trebao da igra dok je bio kod nas, a ne klasicnog beka defanzivca koji ima pravo 2x da predje centar u toku meca. Mada, kao sto rekoh Seri, Njegos i Korac su sada opasno podigli kriterijume. Cak i cesto provlacenje Carevica kao buduce prodaje mislim da bi bila greska. Ovaj tim treba dopuniti i pustiti da raste, ne treba ga sputavati. Treba mu dodavati stabilne karike koje ce lanac uciniti jos cvrsim, a nikako ga slabiti prodajom bilo koje iole bitne karike
