gospodinFKV wrote:Ponavljam, okej, dajte mu sredstva i jasne ciljeve s istim, ili ga pustite da ide napolje. Samo cemo tako videti da li je trener ili paljevina koja se krije iza finansijskih (ne)mogucnosti klubova koje vodi. Sve ostalo je mlacenje prazne slame i pricanje u prazno, s obe strane ove rasprave.
Мислим да је овим речено све. Овде је достигао максимум, барем уз овакву управу и организацију клубу. Можда би неко прошао боље, можда не. Можемо сазнати ако он оде или ако оде управа која ће моћи да да одрежене новце и нормалност у раду.
Но све је то небитно јер се увек враћамо на чињеницу да је овде немогуће осовјити титулу, једноставно такмичење не постоји. Као што би она планирана суперлига европе била без испадања тј имала би сигурна места. Где је ту драж такмичења. Тако и овде код нас. Самим тим се поставља питање мотивације играча и тренера. Ко жели да дође да ради овде осим оних који немају где. Једино чему се надају је да освоје место које води у борбу за Европу у којој су у старту аутсајдери јер постоји гомила уређенијих клубова са већим буџетом и поткованијим играчима којима основе фудбала нису стране (пријем и предаја лопте, октривање, кондиција..)
Осврнуо бих се на нашу скорашњу историју, последњих 30 година.
На почетку девете деценије прошлог века било је забрањено, као и сада, освојити титулу. То је изјавио Беквалац или Косановић, заборавих већ. Имали смо борбу у Интертото купу која се памти и дан данас јер нам је то највећи домет за период о коме причам.
Почетак века и борба за голи живот. Чувено прасе и ОФК који нам помаже да опстанемо у лиги.
Долазак Бате. Човек који је у роду са Милом Ђукановићем, човек из подземља. Улаже новце али их и узима. Клуб постаје стабилан али опет вечито трећи и једном други, колико је могуће у овој лиги. Чак ни он није могао тачније смео више од тога што се најјасније видело 11.05.2011. Финале купа 2013. и његова смрт.
Долазак комбиноване управе уз довођење разноликих играча и Марка Николића на клупи. Фалио нам проклети гол против Шерифа. Победили Бурсу која је била пројекат склепан на брзину па јој је таква и судбина.
Онда спашавање клуба, терање управе и пумпаџија први део ако се не варам. Сампдорија побеђена на блицкриг и једва сачувана предност од 4 гола. Чеси нас одучавају од фудбала.
Збиљић и Лалатовић први део. Клуб постаје стабилнији, из Европе нас избацује АЗ. Као и сваки пут чим дође неки организованији клуб са већим буџетом и нормално школованим фудбалерима ми немамо шта да тражимо.
Терање Збиљића и пумпаџија сцена друга. Нове менице, претња пуштања циганије на јна и потонуће клуба уз руку спаса од црних да опстанемо у плеј офу.
Одлазак пумпаџије и долазак неких "нових" лица и Лалатовић други пут. Домет исти и резултати исти.
Закључак - боље не можемо јер не постоје услови овде да нам буде боље. Можемо да маштамо о томе како би уредили клуб и не знам ти ја шта ал све док је радно место фудбалског радника место са повећаним ризиком и могућност од трагичног исхода реална нема бољитка. Максимални домет је последње коло кквалификација за лигу европе, то је неких 8 евро утакмица ако нам се жреб отвори.
Фудбал у Србији стоји у месту. Док се цео свет у том погледу разивјао ми смо не смао остали у месту него направили и пар корака у назад. Играчи не знају основе фудбала, о чему више причати.
Ко би то хтео да дође овде да игра или ради у тим условима?
Можда сам погрешио редослед управа или сам неку превидео, било их је много тешко је све их се сетити.