20. kolo: partizan-Vojvodina 0:2
Posted: Thu Dec 03, 2015 1:49 am
Najbolji ispit trenutnog stanja u našem timu, utakmica je koja nam predstoji u subotu, kada na megdan idemo korisniku stadiona Jugoslovenske narodne armije u Beogradu.
Pred prvi meč sa ovim rivalom, koji smo, kako smo svi to i očekivali, pobedili na našem stadionu letos rezultatom 3-2, naša najava na forumu podigla je dosta prašine, a da smo imali pravo, dokazali smo na terenu.
Stopostotno uvereni u pobedu, letos smo iskoristili i ovaj prostor ovde da našim igračima pokažemo da činjenica da mediji kroje sliku nečije moći i veličine ne znači da mi sami ne možemo da uzmemo makaze i nekoga skratimo gde je predugačak i svedemo na prave mere.
Ovakvoj terminologiji sada, ipak, nije ni mesto ni vreme, jer mi, iako smo u seriji od tri pobede, sečemo veći deo prvenstva uši da bi zakrpili dupe, a naš subotnji domaćin radi upravo isto, samo pod mnogo usmerenijim svetlom reflektora.
To što oni uspevaju da u borbi za klupski budžet i dalje drže prezimljavanje među najboljim timovima Lige Evrope na nišanu, odrazilo se upravo na njihove partije u prvenstvu, u kojem nisu bili slabije plasirani u ovom delu šampionata još od perioda SFR Jugoslavije. Iako svi neskriveno uživamo u njihovoj propasti na domaćoj sceni, jednako koliko nas raduje i Borčeva današnja partija na njima najbližem drugom državnom stadionu, moramo biti svesni da ni igra našeg tima ne uliva toliko poverenje kao letošnji nastupi i forma koja je bila za meč sa njima u usponu.
Gde smo sada, kud idemo, za koliko snage imamo, videćemo u subotu. Prošle sezone, nas 500 otišlo je u kavez, spremni da se vratimo iz prestonice kao prvoplasirani tim na tabeli, a sada, sve i da ih pobedimo, naša borba za plasman od 4. do 6. mesta svodi i moj ton na mirniji i staloženiji, jer mislim da jedino takvim pristupom možemo da bodove donesemo natrag preko Dunava i Save.
Uz pre svega želju da nas, Slaninara, Firmaša, Vojvodinaša svih doba i uzrasta bude dovoljno da naše prisustvo na stadionu bude i više nego zapaženo i da im damo vetar u leđa, našim momcima poručujemo ono što svi već znaju, a do čega se, ponavljam, staloženo i mirno, ove jeseni vrlo lako može doći: oni su itekako pobedivi, u svim linijama ranjivi, i ko ne upadne u tempo srljam-jurcam-napucavam, može i na njhvom bunjištu da ih pobedi.
Od smene buljookog kvislinga, Ljubinko Drulović pokušava da nađe ritam svome timu, ali mu to ne uspeva: do sada je ostvario samo tri prvenstvene pobede, protiv Javora kod kuće u 14. kolu, protiv Pazara na istom mestu u 18. i ne poslednjem gostovanju u Subotici. U Evropi je Bilbao odigrao kako i koliko sa njima i treba, AZ je posustao u samom finišu, a Voždovac je na Vračaru bio gori kao i Indjija od nas, tačno za jedan gol.
Tim ,,da kažem" (i uzrečica ovog nekad vrsnog fudbalera, i moja lična opaska, prim.a.) Drulovića jedino je protiv Pazaraca pružio odličnu partiju, ali se upravo na tome meču iskazala jedna boljka koju novinari, naravno, nisu apostrofirali, a protiv koje će se uprava bivših bordo-plavih u subotu boriti posebnim sredstvom. Naime, oni (kao, uostalom i nažalost, i mi) kubure sa posetom na domaćim mečevima do te mere da ih, ni kad se cifra naduva, ne biva mnogo više od pet stotina. Zbog toga, u subotu će ulaz biti besplatan, ne bi li poseta bila veća od simbolične, i ne bi li se desilo da navijanje iz kaveza nadglasa njihov kop.
Upravo zbog toga, koliko god da je na momcima na terenu da se bore i pobede, i na nama je da im doskočimo i da se u subotu pojavimo tamo u što većem broju, da zapevamo naše pesme, zavijorimo naše barjake i šalove i da svome timu damo vetar u leđa. Trebamo biti koncentrisani samo i isključivo na sebe, ne padati na njihove prvokacije sa terena, pored aut-linije, iz lože i sa njihovih razjedinjenih tribina, nego biti jedno, jer znamo da je u tome naša snaga.
Mi smo FK Vojvodina, najveći klub ravnice, jedni gospodski u celoj zemlji, i idemo da ih pobedimo onako kako smo to kroz istoriju i činili: veličinom koja nije naduvana spolja, nego ogromna iznutra. Mi sa tribina u sebi je imamo, vi na klupi je u ovima na terenu do subote ili probudite ili potaknite, pa da vidimo na čemu smo i sa vama, i sa njima.
Bauk nije bila ni Dorija, ni Torino, nisu to ni oni, ni oronuli vojni stadion u dnevnom terminu.
Hrabro i sa srećom, do četvrte pobede u nizu!
Pred prvi meč sa ovim rivalom, koji smo, kako smo svi to i očekivali, pobedili na našem stadionu letos rezultatom 3-2, naša najava na forumu podigla je dosta prašine, a da smo imali pravo, dokazali smo na terenu.
Stopostotno uvereni u pobedu, letos smo iskoristili i ovaj prostor ovde da našim igračima pokažemo da činjenica da mediji kroje sliku nečije moći i veličine ne znači da mi sami ne možemo da uzmemo makaze i nekoga skratimo gde je predugačak i svedemo na prave mere.
Ovakvoj terminologiji sada, ipak, nije ni mesto ni vreme, jer mi, iako smo u seriji od tri pobede, sečemo veći deo prvenstva uši da bi zakrpili dupe, a naš subotnji domaćin radi upravo isto, samo pod mnogo usmerenijim svetlom reflektora.
To što oni uspevaju da u borbi za klupski budžet i dalje drže prezimljavanje među najboljim timovima Lige Evrope na nišanu, odrazilo se upravo na njihove partije u prvenstvu, u kojem nisu bili slabije plasirani u ovom delu šampionata još od perioda SFR Jugoslavije. Iako svi neskriveno uživamo u njihovoj propasti na domaćoj sceni, jednako koliko nas raduje i Borčeva današnja partija na njima najbližem drugom državnom stadionu, moramo biti svesni da ni igra našeg tima ne uliva toliko poverenje kao letošnji nastupi i forma koja je bila za meč sa njima u usponu.
Gde smo sada, kud idemo, za koliko snage imamo, videćemo u subotu. Prošle sezone, nas 500 otišlo je u kavez, spremni da se vratimo iz prestonice kao prvoplasirani tim na tabeli, a sada, sve i da ih pobedimo, naša borba za plasman od 4. do 6. mesta svodi i moj ton na mirniji i staloženiji, jer mislim da jedino takvim pristupom možemo da bodove donesemo natrag preko Dunava i Save.
Uz pre svega želju da nas, Slaninara, Firmaša, Vojvodinaša svih doba i uzrasta bude dovoljno da naše prisustvo na stadionu bude i više nego zapaženo i da im damo vetar u leđa, našim momcima poručujemo ono što svi već znaju, a do čega se, ponavljam, staloženo i mirno, ove jeseni vrlo lako može doći: oni su itekako pobedivi, u svim linijama ranjivi, i ko ne upadne u tempo srljam-jurcam-napucavam, može i na njhvom bunjištu da ih pobedi.
Od smene buljookog kvislinga, Ljubinko Drulović pokušava da nađe ritam svome timu, ali mu to ne uspeva: do sada je ostvario samo tri prvenstvene pobede, protiv Javora kod kuće u 14. kolu, protiv Pazara na istom mestu u 18. i ne poslednjem gostovanju u Subotici. U Evropi je Bilbao odigrao kako i koliko sa njima i treba, AZ je posustao u samom finišu, a Voždovac je na Vračaru bio gori kao i Indjija od nas, tačno za jedan gol.
Tim ,,da kažem" (i uzrečica ovog nekad vrsnog fudbalera, i moja lična opaska, prim.a.) Drulovića jedino je protiv Pazaraca pružio odličnu partiju, ali se upravo na tome meču iskazala jedna boljka koju novinari, naravno, nisu apostrofirali, a protiv koje će se uprava bivših bordo-plavih u subotu boriti posebnim sredstvom. Naime, oni (kao, uostalom i nažalost, i mi) kubure sa posetom na domaćim mečevima do te mere da ih, ni kad se cifra naduva, ne biva mnogo više od pet stotina. Zbog toga, u subotu će ulaz biti besplatan, ne bi li poseta bila veća od simbolične, i ne bi li se desilo da navijanje iz kaveza nadglasa njihov kop.
Upravo zbog toga, koliko god da je na momcima na terenu da se bore i pobede, i na nama je da im doskočimo i da se u subotu pojavimo tamo u što većem broju, da zapevamo naše pesme, zavijorimo naše barjake i šalove i da svome timu damo vetar u leđa. Trebamo biti koncentrisani samo i isključivo na sebe, ne padati na njihove prvokacije sa terena, pored aut-linije, iz lože i sa njihovih razjedinjenih tribina, nego biti jedno, jer znamo da je u tome naša snaga.
Mi smo FK Vojvodina, najveći klub ravnice, jedni gospodski u celoj zemlji, i idemo da ih pobedimo onako kako smo to kroz istoriju i činili: veličinom koja nije naduvana spolja, nego ogromna iznutra. Mi sa tribina u sebi je imamo, vi na klupi je u ovima na terenu do subote ili probudite ili potaknite, pa da vidimo na čemu smo i sa vama, i sa njima.
Bauk nije bila ni Dorija, ni Torino, nisu to ni oni, ni oronuli vojni stadion u dnevnom terminu.
Hrabro i sa srećom, do četvrte pobede u nizu!
nadigla da poprave posetu i atmosferu besplatnim ulazom i nekim strasnim pretecim izjavama o njihovoj moci. Nadam se da ce vecini na tribinama na celu sa onim 