fkvojvodina.com

Turija wrote:Ja se slažem sa Stexmanom; treba obnoviti (a ne ponovo osnovati) ,,Klub ljubitelja Vojvodine 1937".
Na neki način bi time obnovili i tradicionalnu Sabornost FK Vojvodine, a i zaštitili Klub od eventualnog gašenja.

podbara wrote:

Turija wrote:Ja se slažem sa Stexmanom; treba obnoviti (a ne ponovo osnovati) ,,Klub ljubitelja Vojvodine 1937".
Na neki način bi time obnovili i tradicionalnu Sabornost FK Vojvodine, a i zaštitili Klub od eventualnog gašenja.

Апсолутно се слажем!

Ово је оно што смо овде на форуму избрусили пре 18 месеци.

OSNOVNA PRAVILA NAVIJAČA VOJVODINE- ŠTA MI ZAHTEVAMO!

1.Stručnost kao preduslov bilo kakve dužnosti u klubu.
2.Poslovanje i upravljenja kluba mora se voditi na transparentan i zakonit način.
3.Funkcioner kluba je dužan da funkciju vrši tako da interes F.K. Vojvodine ne podredi privatnom, niti da među njima izazove sukob. Interes kluba mora biti iznad svih ostalih interesa, nezavisno od svih političkih i privatnih interesa.
4.Vodeći ljudi kluba su dužni da sačine razvojni plan F.K. Vojvodina koji će prvenstveno biti baziran na razvoju i unapređivanju rada omladinske škole.
5.F.K. Vojvodina ne sme prodavati i pozajmljivati igrače klubovima koji su joj konkurenti za osvajanje trofeja u domaćem prvenstvu. Takođe, izričito se zabranjuje ostvarivanje bilo kakve sportske ili poslovne saradnje sa konkurentima u domaćem prvenstvu.
6.Negovanje i čuvanje tradicije našeg kluba.

FCVNS wrote:Podbara ako mozes da izvuces nesto iz tog vremena,treba ljudi da znaju da oni nisu samo zahtevali od Vojvodine vec su dosta radili za nju...

Opšte prihvaćena činjenica u javnosti da organizovano navijanje u Novom Sadu počinje 1989. osnivanjem „Red Firma“ i nije potpuno tačna.

Vojvodina je kao klub nastala direktno iz naroda, kao rezultat ljubavi prema fudbalu i težnje mladih Srba u tadašnjoj Austrougarskoj da budu jednaki sa drugima. To nam govori da su prvi navijači bili osnivači kluba koji je vremenom stekao široku popularnost u Novom Sadu i na teritoriji današnje pokrajine.

Grupa simpatizera Vojvodine je u cilju koordinacije i boljeg usaglašavanja među navijačima, organizovala prvi klub ljubitelja FK „Vojvodina“
Taj istorijski događaj zabeležila je „Zastava“, jedan od najtiražnijih dnevnih listova u Novom Sadu, 17. decembra 1937.

-Preksinoć u prostorijama gostionice g. Save Dotlića u Miletićevoj ulici, održan je sastanak prijatelja i simpatizera FK „Vojvodina“. Sastanak je sazvan radi osnivanja jednog kluba, kome će biti cilj da pomaže FK „Vojvodinu“ i to u ovim pravcima : materijalnim prilozima, kupovanjem rekvizita iz svoje gotovine, vršenje propagande za njene fudbalske priredbe, istupanjem u svim slučajevima kada to interesi Vojvodine zahtevaju, organizovanjem navijačkih vozova i izleta kada njihov klub gostuje na strani itd.

Sredstva kluba biće članski prinosi, prihodi od raznih priredaba, dobrovoljni prilozi, pokloni i pomoći. Ovom sastanku je prisustvovalo oko 100 prijatelja „crvenih“, koji su uglavnom vodili akciju da se klub osnuje.

Klub navijača nastavio je svoje aktivnosti sve do ulaska Kraljevine Jugoslavije u Drugi svetski rat 1941.

Ovaj događaj oslikava činjenicu koliko je novosadska omladina u to vreme bila modernih shvatanja i pratila svetske trendove. Pored toga što su među prvima na ovim prostorima počeli da igraju fudbal, prvi su i osnovali klub navijača.

Druge navijačke grupe kod nas i u inostranstvu za datume svog osnivanja uzimaju neke mitske i teško proverljive događaje. Tim više 15. decembar 1937. dobija na značaju za kulturnu i sportsku istoriju Novog Sada.

Да се вратим на почетно,све је било засновано на добровољном раду људи који су били навијачи али и спонзори клуба. У оно време, по мојој слободној процени, навијачи Војводине су успевали да на годишњем нивоу сакупе, у данашњој вредности, преко 100 000 евра за функционисање клуба. Ако узмемо у обзир да је Нови Сад онда имао преко 60000 становника и да је фудбал био аматерски спорт јасно је да ово није мали износ.

Друго је то било време, другачији су људи били у спорту. У оно време бити у једном фудбалском клубу била је ствар престижа и угледа у Граду. Није било пара од продаје играча, нити је било пара од спонзора. Све је мање функционисало на једном полу-професионалном нивоу. Међутим, треба знати, да је Војводина била најуспешније српско, односно про-југословенско, спортско друштво северно од Саве и Дунава. Због тога су сви људи који су нешто значили у привредном-културном-политичком животу Новог Сада били у Управи клуба или око ње. Ту имамо Гедеона Дунђерског, Нику Новаковића, Илију Балабушића, Максима Грина..... значи прави спој економске и политичке моћи Новог Сада.