fkvojvodina.com

Rođen 28. juna 1931. u Valjevu.

Počeo je da igra 1946. u Loznici, između 1951. i 1953. godine nosio je dres šabačke Mačve kad se ova takmičila u Prvoj ligi, a od 1953. do 1961, Najčešće kao polutka, branio je s velikim uspehom boje novosadske Vojvodine za koju je odigrao 142 prvenstvene utakmice i postigao 30 golova.

Od 1961. do 1964. bio je član tuzlanske Slobode, zatim 1966. nastavlja u bečkom SK Simmering, a od 1966. do 1969. igrao je za belgijsku ekipu FC Beringen. Karijeru je završio 1969. u tuzlanskoj Slobodi kad je ova ušla u Prvu ligu, posle čega je bio tehnički direktor ovoga kluba. Od 1971. ponovo je u Vojvodini u kojoj je od leta 1984. rukovodilac Sportskog centra Veternik.

Odigrao je tri utakmice za mladu (1953), sedam za "B" ekipu (1957-1961) i tri za najbolju selekciju Jugoslavije. Debitovao je 16. septembra 1962. protiv DR Nemačke (2:2) u Lajpcigu, zatim je igrao protiv Etiopije (5:2), a poslednju utakmicu za nacionalni tim odigrao je 30. septembra 1962. protiv SR Nemačke (2:3) u Zagrebu.

У фељтону о војвођанским фудбалским репрезентативцима публициста Милорад Чонкић је, између осталог, написао о Александру Ивошу:

"За разлику од стрелца над стрелцима Тозе Веселиновића и вижљастог финтера и голгетера Здравка Рајкова, Ивош је по нечем другом, само њему својственом, остао у незаборавном сећању Новосађана. Њега је красио изванредан борачки морал на зеленом пољу. То није био играч резигнације и психолабилности које су му као спортисти биле стране. Управо онда када би зашкрипало, он је био барјактар елана и својим залагањем је знао да врати пољуљани морал екипе. Зато је врло брзо постао »душа« навале Војводине, акумулатор борбености њеног напада, па се сасвим оправдано појавила она навијачка парола: Игра Ивош — игра Војводина!

Интелигентан, довитљив и присебан, а уз то и борбен и упоран знао је да користи и своја техничка својства. Био је прави мајстор дриблинга, нарочито на кратком простору на којем је знао да окупи, привуче и по два-три противничка играча и жонглерским »ролањем« лопте чиграсто се поигра и надигра их. Зато је за збуњену одбрану противника често био »хладан рат нерава«, тупећи њено самопоуздање јер је таквим својим мајсторијама знао да посеје панику у њеној позадини.

Чврсте грађе и пун снаге, као полутка-радилица кретао се од гола до гола пуних 90 минута. Он је био онај »релејни торањ«, трансмисија одбране и навале, за коју је био идеалан »пакер«. Таквом Ивошу и Веселиновић много дугује за своје голгетерске рекорде".

1958 Vojvodina 2-0 partizan


Legendarni Voja Rogic u drustvu svog zemljaka Ace Ivosa

Сјајна прича!
http://www.rts.rs//page/radio/sr/story/ ... menar.html" onclick="window.open(this.href);return false;