mihailov wrote:Ja sam za jacanje ove jadne lige koju imamo,ozivljavanje Nisa,Kragujevca,Subotice,Kraljeva,podizanje nivoa infrastrukture,ulaganje gradskih vlasti u fudbal,jednostavno da kad jednog dana dodje vreme za ex-yu ligu mi imamo deset klubova koji mogu da konkuerisu za ulazak u nju.
Nista licno za tebe, citiram te samo sto si zadnji koji je ovo pomenuo, pitanje je otvoreno za diskusiju za svakog:
Cesto se pominje ovo o ozivljavanju nekadasnjih fudbalskih centara, i ja se slazem da bi to bilo dobro, nego niko dosad nije predlozio nacin KAKO to da se uradi? Privatnicima/novobogatasima su interesantni samo "oni" (znamo koji da ih ne pominjem ponovo), a ako vec tu ne mogu da se ucackaju onda nadju neki beogradski tramvaj-ligas pa od njega prave Obilic, cisto da ne moraju daleko do stadiona, da im bude tu u komsiluku. Jako malo je primera da neki kapital ulazi u klubove van BG, eto tu smo mi, tu je Jagodina sa Palmom, tu je Dzomba i to je to.
Privatizacija zvuci lepo ali to nije odgovor - jer niko ne moze da natera nekoga da kupi nesto ako mu to nije interesantno. Bojim se da bi u ovakvom stanju u drzavi neki Sindjelic ili PKB mnogim potencijalnim kupcima bili puno atraktivniji nego npr Radnicki iz Nisa ili Kragujevca, cisto zbog lokacije. Svedoci smo kako se sav kapital koji je usao u drzavu sliva samo u Beograd pa ako tu nesto prelije onda kapne i u druge sredine, verujem da bi i u fudbalskoj privatizaciji bilo isto tako. Tek kada se pokupuje sve (ali SVE) u BG (i eventualno 2-3 atraktivnija imena van BG - na primer mi) tek onda, ako jos uvek ima zainteresovanih kupaca, mozda neko investira i u neki od tih "centara", Suboticu, Kraljevo, Pirot...
Ovo ulaganje gradskih vlasti u klubove - to vreme je proslo ljudi moji, jos tamo kad je srusen berlinski zid. Nema vise komunizma! Tu je problem to sto klubovi nisu u posedu svojih stadiona vec je to grad, i to je jedna nezdrava i nenormalna situacija zbog koje niko iz inostranstva nece doci da ulaze u klubove (za koji q krasni da ulozis pare u nesto sto ti ne pripada?) jer nece zeleti da zavise od necije dobre volje i politickog interesa. Klubovi moraju imati svoju kucu, svoj stadion koji samo njima pripada i za koga su 100% odgovorni. I nema sta gradska (ili neka vislja) politika da se tu petlja, politicari mozda mogu da dodju na stadion kao navijaci (to ako imaju muda) i to je to.
Gradske vlasti imaju precih stvari da brinu o njima (bolnice, skole, infrastruktura... bar bi trebalo o tome da brinu) i nakon svega toga, da ne pricam sada kako svaki politicar prvo svoju guzicu namiri pa tek onda krene da brine o onome sto mu je posao, tek ako nesto pretekne ima i za sport. To je OK da vlast brine za sport na AMATERSKOM nivou (ono - fiskultura za decu, lopte za skole i tako to) ali u PROFESIONALNOM nema sta da trazi. Ozbiljni profrsionalni klubovi moraju biti u privatnom vlasnistvu kao svuda u svetu - ne mora to biti samo jedan gazda, moze biti i drustvo akcionara (gde bi vlasnici akcija prakticno cinili Skupstinu kluba) ili neki drugi vlasnicki odnos - ali NE MOZE vise onaj komunisticki sistem, to ne ide zajedno sa profesionalizmom!
Ne znam kako resiti ovu situaciju, jer cini mi se da bi ako se dopusti slobodna privatizacija to dovelo do totalne koncentracije kapitala u BG (cak toliko da bi prve dve lige skoro potpuno bile popunjene iskljucivo klubovima iz BG) i jos veceg propadanja svega ostalog. Sa druge strane, ako se krene u neku selektivnu privatizaciju (koja je inace kao koncept protivna trzisnoj privredi za koju se, kao, jel'te, zalazemo) po kom kriterijumu ce se odlucivati ko treba da se privatizuje a ko ne, narocito kad se zna da se radi o zivotu i smrti klubova, da oni koji se ne privatizuju nemaju sanse za opstanak i da ce najverovatnije biti ugaseni?
Evo recimo rešenje može da bude ograničenje broja klubova iz Beograda koji mogu da igraju prvu ligu na recimo trećinu lige, znači u ligi od 12 klubova mogu da igraju 4 kluba iz BG-a, u ligi od 16 klubova 5 klubova iz BG-a. Ako ni jedan klub iz BG-a ne ispada iz lige, niko iz BG-a ne može ni da uđe pa makar bio i prvak druge lige...I to oročiti na period od 10 godina, posle čega bi se ovakvo pravilo preispitalo...
nssale wrote:Evo recimo rešenje može da bude ograničenje broja klubova iz Beograda koji mogu da igraju prvu ligu na recimo trećinu lige, znači u ligi od 12 klubova mogu da igraju 4 kluba iz BG-a, u ligi od 16 klubova 5 klubova iz BG-a. Ako ni jedan klub iz BG-a ne ispada iz lige, niko iz BG-a ne može ni da uđe pa makar bio i prvak druge lige...I to oročiti na period od 10 godina, posle čega bi se ovakvo pravilo preispitalo...
Dobro, i sta cemo da radimo ako prve godine imas 5 BG superligasa, i recimo 7 BG prvoligasa, i tih 7 budu 1.-7. mesto na tabeli? Hocemo 8. da pustimo u superligu? Kako ce to da popravi konkurenciju i kvalitet takmicenja, zar nije interes da u premijernom nivou takmicenja igraju najbolji, oni koji su rezultatom to zasluzili a ne da ih bira komitet na osnovu podobnosti? Prosla su ta vremena ljudi...
nssale wrote:Evo recimo rešenje može da bude ograničenje broja klubova iz Beograda koji mogu da igraju prvu ligu na recimo trećinu lige, znači u ligi od 12 klubova mogu da igraju 4 kluba iz BG-a, u ligi od 16 klubova 5 klubova iz BG-a. Ako ni jedan klub iz BG-a ne ispada iz lige, niko iz BG-a ne može ni da uđe pa makar bio i prvak druge lige...I to oročiti na period od 10 godina, posle čega bi se ovakvo pravilo preispitalo...
Dobro, i sta cemo da radimo ako prve godine imas 5 BG superligasa, i recimo 7 BG prvoligasa, i tih 7 budu 1.-7. mesto na tabeli? Hocemo 8. da pustimo u superligu? Kako ce to da popravi konkurenciju i kvalitet takmicenja, zar nije interes da u premijernom nivou takmicenja igraju najbolji, oni koji su rezultatom to zasluzili a ne da ih bira komitet na osnovu podobnosti? Prosla su ta vremena ljudi...
Ako bi doslo do postene privatizacije klubova na temelju zdravog zakona o sportu i privatizaciji, takva situacija se ne bi desila. Ne moze niko da me ubedi da bi u uslovima zdrave konkurencije sedam BG klubova imalo toliko (ili slicno) dobar plasman pored velikih fudbalskih centara poput Kragujevca, Kraljeva, Subotice, Novog Pazara, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, itd. To bi sve bilo odneseno u trecu ligu i nize jednim povlacenjem kanapa vodokotlica (kao u onoj reklami - milioni bakterija ce umreti); e sad, problem je sto kod nas niko nece/ne sme da povuce taj kanap. Ali, iovako smo vec odlutali od teme stvaranja regionalne lige.
budababa wrote:Ako bi doslo do postene privatizacije ...
Vidis, radi se bas o tome da je jedina "postena privatizacija" ona gde su kupcima potpuno odvezane ruke da uloze gde hoce a ne da im se kaze "ne moze ovde, nego idi u Suboticu ili Kragujevac". To je vec dirigovanje ekonomije na komunisticki nacin. A lepo se vidi da su sve investicije u ovoj zemlji otisle pravo za Beograd pa tek ako nesto pretekne odatle onda kapne i u druge gradove a u male sredine ama bas nista ne stigne. Ako je vec takav trend generalno u celoj ekonomiji, iluzorno je misliti da bi sportska privatizacija (ako bude "postena") bila ikako drugacija.
(Ja sam izasao 2000 u Oktobru, nekoliko dana nakon "revolucije". Prvi put sam se vracao za Srbiju 2004, od onda svake 2 godine - bio sam proslo leto. I secam se prvi put kad sam dolazio kako mi je ovako naviklom na Toronto nakon sletanja u Surcinu Beograd izgledao kao Banglades - sve prljavo, zapusteno, ofucano, totalno sam se sokirao. Novi Sad takodje, isto Sobotica, Senta, Becej i ostala mesta na tom potezu gde mi je familija. Sledeci put je to vec izgledalo umivenije, barem u gradovima, i ljudi su imali vise para, poceli da kupuju neke stvari, mada verujem da su te promene toliko postepene da se mogu primetiti samo kad se ovako dolazi "na blic" svake 2 godine. E sad dolazi ova zadnja poseta, i jos jedan sok - nakon prolaska kroz BG on danas izgleda skoro kao Toronto! Novi Sad i Subotica su nesto manje napredovali ali manja mesta nisu ama bas nista - nego su verovatno u jos gorem stanju nogo sto su to bila 2006, sirotinja je jednostavno stravicna. Deo moje familije se iz Subotice preselio za BG u medjuvremenu, jer jednostavno nisu vise videli perspektivu i sada rade za stranjske firme za nekoliko puta vece plate nego sto su mogli da zarade u SU...
Poenta ove price je da su se sva ulaganja slegla tamo gde je investitorima najkomotnije, a to je Beograd. Ne mozes ti nekoga da nateras da ulozi tamo gde on jednostavno nece ili ne vidi racuna - mozes samo da ga oteras pa da ne ulozi ni tamo gde je nameravao. A takodje se zna i da je nasim politicarima najbitnije da se u BG sacuva socijalni mir jer u jednoj drzavi poput Srbije vlast se osvaja i rusi u glavnom gradu a ne u statijaznam Vranju ili Kikindi i da se zbog toga prvo namiruje Beograd.
Tako ce isto biti i sa fudbalskom privatizacijom...)
Znaci pitanje i dalje stoji - svi se slazu da bi za nas fudbal bilo najbolje da se ozive tradicionalni fudbalski centri (Subotica, Zrenjanin, Nis, Kragujevac...) no i dalje ostaje pitanje KAKO to napraviti? Privatizacija to ne garantuje, cak sta vise verovatno dovodi do jos vece koncentracije kapitala u Beogradu...
nssale wrote:Evo recimo rešenje može da bude ograničenje broja klubova iz Beograda koji mogu da igraju prvu ligu na recimo trećinu lige, znači u ligi od 12 klubova mogu da igraju 4 kluba iz BG-a, u ligi od 16 klubova 5 klubova iz BG-a. Ako ni jedan klub iz BG-a ne ispada iz lige, niko iz BG-a ne može ni da uđe pa makar bio i prvak druge lige...I to oročiti na period od 10 godina, posle čega bi se ovakvo pravilo preispitalo...
Pa trenutno ima 5 klubova iz Bg-a,od kojih 2 imaju realne sanse da se nadju u rangu nize sledece godine.Matematicki gledano ostala bi 3 beogradska kluba,a usli bi(po sadasnjem stanju)BSK,Smederevo i Mladi Radnik.Da li bismo resili problem kvaliteta i publike?
Po meni je glavna potreba mnogo veca medijska naklonost,da ljudi kao prvo na TV-u mogu da vide sta se to desava na tim terenima,da se naprave neke emisije,dovode gosti,da se pokrene situacija...
Takodje,dovoljno je pogledati prenos rukometne utakmice iz Nisa,Zajecara,dovoljno je pogledati prosek gledalaca u Kragujevcu iz vremena kada je Radnicki igrao 1.ligu.Ovi gradovi fale nasem sportu.
Naravno,nisam za ideju uklanjanja Bg klubova iz lige "prisilnim" putem,vec za ulaganje u klubove navedenih centara.
E sad jedno je pricati,a drugo raditi...trenutno nemam ideju kako bi se moglo pomoci...
mihailov wrote:E sad jedno je pricati,a drugo raditi...trenutno nemam ideju kako bi se moglo pomoci...
E pa to je upravo stvar! Nazalost ni ja nemam ideju, samo znam da od toga sto se svi deklarativno zalazemo za "ozivljavanje centara" oni nece oziveti.
To bi stvarno bilo najbolje, ali KAKO da se napravi????
Druga ideja je da se uklone "ona dva" klupa iz lige (da se posalju da igraju regionalnu ili nesto 10-to) pa da time takmicenje postane simetricno, gde su svi timovi u manje-vise ravnopravnom polozaju pa bi se iz zdrave konkurencije kvalitet morao roditi.
Jer danas imamo takmicenje u kome su trofeji prakticno zagarantovani za dva tima a ostali popunjavaju broj i sluze kao dekoracija za "svake godine sve regularnije" takmicenje. Dva tima imaju iza sebe i medije i sponzore i uslove za rad o kakvima drugi mogu samo da sanjaju i uticaj na Savez i podrsku vlasti - a ostali samo mrvice. Jedino se tu jos mi nesto koprcamo, i vidis kako se odmah pokrece medijska hajka i kako nam podmecu klipove u tockove.
Ne moze biti zdravo takmicenje u tako asimetricnoj situaciji, a ne moze situacija biti drugacija kad je cela drzava asimetricna, kad se deli na Beograd u kome svega mora da ima i na provinciju koja moze i da crkne njih zivo zabole.
Ocekivati da ce situacija da se promeni je naivno - nece u ovoj zemlji niko ni prstom mrdnuti da promeni monopolski status "blizanaca" jer su suvise dobro "ustekani" u svim strukturama, od zvanicne drzave (Vlada, vojska, policija...) preko privatnog sektora i privrede, sportskih saveza (FSS, OK) pa sve do podzemlja.
Zato bi mozda regionalna liga bila neko resenje - blizanci bi otisli da igraju sa sebi slicnima iz susednih drzava, dok bi oni sto ostanu ovde opet igrali sa sebi slicnima. Jedini preduslov da bi ovo funkcionisalo - da UEFA da prolaz u Evropu za tu novu ligu, da domaca prvenstva zadrze prolaznost u Evropu, i da liga ne bude popunjavana po kljucu kao ona kosarkaska osim u prvoj sezoni nego da se iz nje ispada i ulazi po ucinku.
(No naravno da blizanci prvi ne bi pristali na ovo, jer im igranje u jakoj konkurenciji vise ne garantuje prolaz u Evropu svake godine kao sto to imaju ovako, i da bi insistirali da igraju oba prvenstva).
Da li će takozvana velika četvorka nekadašnjeg jugoslovenskog fudbala ponovo biti u istom takmičenju i da li će se na zelenom pravougaoniku ponovo nadmetati Crvena zvezda, Partizan, Hajduk i Dinamo, pokazaće vreme, tek, tekst najnovijeg hrvatskog nedeljnika “Globus” nagoveštava da je nešto tako i te kako moguće.
O čemu je, zapravo reč?
Južnoevropska fudbalska liga (“South European league 2010”) naziv je takmičenja koje bi za najveće klubove iz pojedinih bivših jugoslovenskih republika, uključujući tu i timove iz Austrije, Slovačke i Mađarske, moglo da ima višestruki značaj. Srbiju bi tako predstavljali Crvena zvezda i Partizan, Hrvatsku - Dinamo i Hajduk, Sloveniju - Maribor i Domžale, BiH – Sarajevo i Zrinjski, Crnu Goru – Budućnost i Zeta, Slovačku – Artmedija i Žilina, Austriju Rapid i Salcburg, a Mađarsku – Ujpešt i Debrecin. Prilikom sastavljanja lige kriterijumi su bili da su učesnici takmičenja zaista najorganizovaniji i najatraktivniji klubovi, ali i da iza sebe imaju tradiciju. Jasno je da u Hrvatskoj stadione pune samo međusobni mečevi Dinama i Hajduka, kao i u Srbiji dueli Partizana i Crvene zvezde.
Razloga “za” ima više. Pošlo se od činjenice da klubovi iz ovih zemalja retko imaju šansu da igraju u najjačem klupskom takmičenju Ligi šampiona, dok u Kupu UEFA (budućoj Evropskoj ligi) retko kada prezime. Pokretanjem Južnoevropske lige (u Hrvatskoj je već dobila nadimak - Austrougarska) navedenim klubovima omogućio bi se takozvani produžetak sezone, od sredine februara do kraja maja. U tom periodu bi navedeni timovi imali zagarantovanih šest jakih međunarodnih mečeva( po tri kod kuće i na strani), obezbeđen prihod od 180.000 evra, bez obzira na ostvareni rezultat, i priliku da dodatno zarade na osnovu broja osvojenih bodova i plasmana iz grupe u nokaut fazu takmičenja (navodi se da bi svaki remi bio vrednovan sa po 20.000 evra, a pobeda po 40.000 evra).
Budžet takmičenja iznosio bio oko 50 miliona evra. Poređenja radi, Liga šampiona ima budžet od milijardu i 105 miliona evra, a Kup UEFA (buduća Evropska liga) 350-400 miliona evra.
Južnoevropska liga bi prema pisanju “Globusa” počela krajem februara (čak se barata i datumom - četvrtak, 25. februar 2010. godine u 16 sati), a završila bi se finalnom utakmicom 20. maja (grad domaćin finalne utakmice trebalo bi navodno da bude određen u leto 2009. godine, kada se bude formirao pul koji bi rukovodio takmičenjem), dva dana uoči finala Lige šampiona u Madridu.
Kao glavni problem za realizovanje Južnoevropske lige generalni sekretar Partizana Darko Grubor naveo je njen slab kvalitet, kao i sumnju da bi Austrijanci, sa izraženim marketinškim potencijalom, uopšte želeli da učestvuju u njoj.
- Iskreno, nisam čuo za ovu ideju, ali, svejedno, ona je daleko od realizacije. Glavni motiv za učestvovanje u njoj svima bi bila zarada, a ne verujem da bismo uspeli da sklopimo jak sponzorski pul, jer ekipe iz Slovenije, Mađarske i BiH nemaju specifičnu težinu. Austrijanci, koji bi bili atraktivni, veliki marketinški interes imaju u svojoj ligi, pa ne verujem da bi prihvatili učešće. Takođe, uklapanje ovog takmičenja u sistem UEFA bi bilo jako teško jer postoji vrlo malo slobodnih termina. Kada se sve ovo uzme u obzir, vidi se da je problem navijača zapravo najmanji – smatra Grubor. I. L.
U CRVENOJ ZVEZDI BEZ KOMENTARA
Prvi put čuju
Uz pomoć portparola Crvene zvezde Slobodana Grujića čuli smo i prve rekacije iz tabora našeg najtrofejnijeg kluba, a povodom mogućnosti da od naredne godine zaživi Južnoevropska, ili kako su je Hrvati preimenovali Austrougarska regionalna liga.
- Generalni sekretar Saša Kozić preneo je kratak stav našeg kluba povodom ovog pitanja. Jednostavno, sa takvom idejom nismo ni upoznati, nemamo nikakvih validnih informacija, time ni konkretan komentar - poručio je Grujić. Z. R.
Šesnaest klubova u prvoj fazi biće podeljeni u četiri grupe po četiri tima, a igralo bi se po dvostrukom bod sistemu. U A grupi bi, na primer, igrali: Partizan (Beograd), Dinamo (Zagreb), Artmedija Petržalka (Bratislava) i Rapid (Beč), pa bi nekadašnji beogradsko-zagrebački derbi-dueli usledili u 3. i 4. kolu A grupe. Po dva najbolje plasirana tima nastavila bi takmičenje, a onda bi se igralo po dvokružnom sistemu eliminacija, sve do finala. U jednoj varijnati u opticaju su i mečevi osmine finala, ali je najveći problem nedostatak termina.
Naime, mečevi bi se najverovatnije igrali četvrtkom (kada će se igrati utakmice Evropske lige), ali u dnevnom terminu (UEFA ima isključivo večernje termine), a timovima iz navedenih zemalja omogućili bi da na proleće, pored domaćih utakmica, imaju i jake međunarodne duele, koji bi bili atraktivni za gledaoce, a marketinški primamljivi za klubove, TV stanice i velike sponzore.
Tržište od 43 miliona stanovnika
Kriterijum
Takmičenje pozivnog karaktera: kriterijum nije plasman na tabeli u nacionalnom prvenstvu, već tržišna atraktivnost imena.
Sezona
Liga će trajati od kraja februara do sredine maja, paralelno sa završnim utakmicama Lige šampiona i buduće Evropske lige.
Finale
Prvo finale igraće se 20. maja 2010. godine, dva dana uoči finalnog meča Lige šampiona u Madridu.
Turnir
Nova liga nije zamena za nacionalno prvenstvo. Prvenstva zemalja nastavljaju se kao i do sada.
Proračun
Ukupni jednosezonski budžet Južnoevropske lige biće oko 50 miliona evra, na fudbalskom tržištu koje obuhvata 43 miliona stanovnika.
Zarada
Svakom klubu je zagarantovana ukupna zarada od najmanje 180.000 evra.
Bez prolaza u UEFA
Činjenica je da UEFA ima dva svoja prepoznatljiva takmičenja i da ne mari mnogo za regionalne lige. Naime, Danci, Šveđani i Norvežani imaju “Rojal ligu” od 12 klubova, ali prvak tog takmičenja nema prolaz ni u jedno od takmičenja UEFA.
Gotovo je sigurno da ni prvak Južnoevropske lige ne bi imao takvu olakšicu, ali se naslućuje da bi vremenom mogao da dobije direktan prolaz do kvalifikacija za buduću Evropsku ligu.
Pul sponzora koji bi rukovodio takmičenjem ( u “Globusu” naznačen kao “Feniks”) bio bi sastavljen od tri-četiri velike kompanije (MOL, INA, RTL, Hipo banka), čiji bi zadatak bio da u takmičenje privuku brojne velike kompanije iz regiona (s naših prostora pominju se Delta i TV Pink), a svaka od njih, na osnovu odrednice “zlatni” ili “srebrni” sponzor, imala bi odgovarajući broj minuta za reklamu u specijalizovanoj jednočasovnoj emisiji (obuhvatila bi sažetke svih mečeva u dužini od pet-šest minuta).
Pitanje bezbednosnog aspekta takođe je potkrepljeno. Hrvatski magazin podseća na duele zagrebačkog Dinama (tadašnje Kroacije) i beogradskog Partizana 1997. godine u kvalifikacijama za Ligu šampiona, kao i na duele Hrvatske i SR Jugoslavije 1999. godine za plasman na Evropsko prvenstvo 2000. godine. Ni u jednom od tih duela, bez obzira igrali se u Zagrebu ili Beogradu, nije bilo ni najmanjeg incidenta. Razlog je jednostavan: organizovanog dolaska gostujućih navijača nije bilo.
Od tog modela pošlo bi se i u premijernoj godini Južnoevropske lige. No, već 2011. godine moglo bi doći do toga da navijači organizovano idu u druge zemlje, ali pod posebnom prismotrom, gde bi im na granici bio organizovan doček (za čega bi takođe bila zdužena jedna od vodećih kompanija iz regiona), prevoz do objekta u blizini stadiona gde bi se okrepili po pristupačnim cenama hrane i pića i istovremeno se upoznali s domaćim proizvodima, poseta utakmici i povratak do granice odmah posle meča, čime bi bio izbegnut njihov “obilazak” grada i kontakt s rivalskom grupom.
Zanimljivo je da se autor teksta u “Globusu”, Darko Hudelist, već bavio ovom tematikom 2006. godine, kada je samo opipavao puls javnosti. Ono što je tada prošlo kao ideja, koja se nije mnogo doticala relevantnih subjekata, izgleda je prerasla u projekat koji je prevazišao oznaku “tajni”. O njemu se, prema autorovim saznanjima, uveliko razgovara i pregovara, a jedini koji ovakvu ideju nisu dočekali oduševljeno su, navodno, Austrijanci. Prema nekim mišljenjima mesta bi moralo da se nađe i za Rumune, Makedonce, Albance...ali se kao najveći problem pominju katastrofalni objekti kako u pomenutim zemljama, tako i u bivšim zemljama SFRJ, koje su već uključene u čitav projekat.
Pripremio: S. Savić
OGNJEN KOROMAN O REGIONALNOJ LIGI
Dobra ideja, ime (ne)bitno
Zanimljivo je razmišljanje Zvezdinog prvotimca Ognjena Koromana o eventualnom pokretanju Južnoevropske lige.
- To bi bio pravi potez, posebno zbog navijača, pre svih onih u Srbiji i Hrvatskoj. Treba lagano u drugi plan staviti politička previranja i ratove na prostoru bivše države. Sport najviše može da pomogne u tome da zaboravimo sve ono ružno što se dešavalo među bivšim republikama SFRJ. Zalažem se lično za takvu incijativu, činiću to i kada prestanem aktivno da se bavim fudbalom. Jake utakmice u kontinuitetu mogu da iznedre nove asove, što je profit za fudbal- veli Koroman.
Aspekt bezbednosti je još uvek sporan.
- Naravno, ali to je tema za nadležne državne organe. Sa sportskog i marketinškog aspketa, regionalna liga bila bi veliki plus. Imali bismo pune stadione, bolji fudbal, a to bi opet moglo doprineti da se narodi zbliže - konstatovao je Koroman.
Problem bi, svakako, predstavljao i naziv lige. Hrvati su već dali nadimak - Austrougarska liga.
- Podržavam sve sem naziva lige. A, opet to i nije najbitniji segment, ako se zaista postigne dogovor oko organizacije. Nadležni predstavnici saveza i klubova mogu da pronađu formulu oko imena koja bi zadovoljila sve učesnike. U trendu su sponzori koji bi uložili novac za funkcionisanje takmičenja i možda bi bilo logično da se po nekoj od kompanija nazove i to reginalno prvenstvo - zaključio je Koroman.
Z. Rangelov
Klubovi učesnici
SRBIJA
Crvena zvezda (Beograd), Marakana, 40.000 gledalaca
Partizan (Beograd), Stadion Partizana, 33.000 gledalaca
nssale wrote:Evo recimo rešenje može da bude ograničenje broja klubova iz Beograda koji mogu da igraju prvu ligu na recimo trećinu lige, znači u ligi od 12 klubova mogu da igraju 4 kluba iz BG-a, u ligi od 16 klubova 5 klubova iz BG-a. Ako ni jedan klub iz BG-a ne ispada iz lige, niko iz BG-a ne može ni da uđe pa makar bio i prvak druge lige...I to oročiti na period od 10 godina, posle čega bi se ovakvo pravilo preispitalo...
Dobro, i sta cemo da radimo ako prve godine imas 5 BG superligasa, i recimo 7 BG prvoligasa, i tih 7 budu 1.-7. mesto na tabeli? Hocemo 8. da pustimo u superligu? Kako ce to da popravi konkurenciju i kvalitet takmicenja, zar nije interes da u premijernom nivou takmicenja igraju najbolji, oni koji su rezultatom to zasluzili a ne da ih bira komitet na osnovu podobnosti? Prosla su ta vremena ljudi...
Pa možda zvuči kao komunizam, ali moje mišljenje je da se ne može preko noći preći na liberalnu konkurenciju, potrebno je prvo uvesti neka pravila i dati vreme onima koji su slabi i zapušteni da ojačaju pa tek kada svi dođu na približno iste startne uslove onda pustiti totalno slobodno tržište i konkurenciju. Tako da bih ja zaista uveo privatizaciju i pravilo da će 8 iz druge lige da uđe u prvu (kao u tvom primeru) pa onda neka se privatnici jagme oko neke Zvezdare ili Konjarnika umesto da kupe neki klub iz Niša, Čačka, Subotice i ko zna odakle...Ja mislim da bi to podiglo interesovanje za klubove van Beograda i da bi kroz nekoliko godina i ostali klubovi postali bolji pa onda kroz 10 godina neka se pusti totalna konkurencija...Ovo je naravno samo ideja ukoliko nam je zaista cilj da se sport razvija u celoj Srbiji!
Što se tiče regionalne lige, prema ovim najavama Vojvodina nije u planu, i s toga nama treba da bude cilj da svake godine igramo evropske kupove i da pokušavamo da uđemo u ligu kupa Uefa samo sa tim ciljem u glavi možemo da idemo napred!
Nagađanja više nema, kada se radi o tome je li Uefa za regionalnu ligu, ili, eventualno, ima nešto protiv nje. Stav evropske kuće fudbala juče se čuo od njenog prvog čoveka Mišela Platinija, koji je bio u poseti Fudbalskom savezu Srbije i koji je izneo da daje svoj glas za koncept liga što "pokrivaju" određeni region, a o čemu se u poslednje vreme i kod nas govorilo, kao i u našem susedstvu.
– Podržavam koncept regionalnih liga i mogućnosti da klubovi iz tog takmičenja dospeju na evropsku scenu, ali se ta ideja mora još proučiti i analizirati. Hoće li se dozvoliti predstavnicima moguće regionalne lige učešće u evropskim takmičenjima? To je zasad zabranjeno našim statutom, iako je moj stav da nisam protiv toga. Ali, ne biti protiv toga ne znači i biti za to. Ako bi postojala zajednička politička želja, kao i zajednička ambicija više država i ako nam se predstavi dobar projekat, Izvršni odbor Uefe bi mogao to razmotriti.
Želje
Ministar unutrašnjih poslova i zamenik premijera Srbije Ivica Dačić sastao se, takođe, juče s Platinijem i posle susreta rekao kako Vlada Srbije želi da pruži podršku razvoju fudbala i izgradnji neophodne infrastrukture, jer "želi da fudbal i kod nas ima dobre rezultate". Takođe, Dačić je prvom čoveku Uefe poklonio flašu rakije od kruške, govoreći u šali kako su "tu i male čaše jer ne bi trebalo da se pretera".
Dačić je još rekao i kako vlada želi da stvori uslove za sprečavanje nasilja na stadionima i da se uvede red u poslovanje fudbalskih organizacija i klubova, a zahvalio je Platiniju na pomoći koju Uefa pruža FS Srbije.
Međutim, Platini se nije zadržao jedino na tom pitanju, već je naveo i kako očekuje da pokrenute akcije s pravog mesta daju rezultate.
– Verujem da će one uspeti da otklone huliganstvo, vandalizam i ksenofobiju sa stadiona – izneo je Platini, dodajući kako su "srpski navijači, nažalost, nekoliko puta u prošlosti iskazali te greške". – U Francuskoj je borba protiv nasilja u nadležnosti ministarstva pravde i jedno od lako primenjivih rešenja je video nadzor na stadionima, kao i zabrana ulaska izgrednicima koji se identifikuju.
Platiniju i njegovim domaćinima je, inače, juče prezentovan projekat Sportskog centra FSS u Staroj Pazovi, koji priprema Saobraćajni institut CIP, zajedno s nadležnima iz opštine Stara Pazova, a, po opštem utisku, biće to izuzetno moderan i za fudbalske potrebe prilagođen objekat. Po rečima predsednika saveza Tomislava Karadžića, očekivanja su da će radovi u Staroj Pazovi započeti u junu:
– Uz to, složili smo se da je infrastruktura veliki problem srpskog fudbala i to stanje moramo promeniti. Pokrenućemo i niz drugih akcija za eliminaciju raznih anomalija s našeg stadiona i time pokazati rešenost da uspevamo na raznim poljima.
Na kraju, Karadžić je Snežani Samardžić-Marković uručio Zlatnu značku FSS, a Mišelu Platiniju najviše priznanje naše organizacije, "Dijamantsku loptu"", kao i svečanu zastavicu saveza.
Kosovo
Platini se osvrnuo i na pitanje fudbala na Kosovu:
– Ne bavim se politikom, a Uefa poštuje statut, koji je jasan: ne može biti član organizacije država koja nije član Ujedinjenih nacija, s tim da bih voleo da pronađemo način da mladi na Kosovu igraju fudbal
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Dileme više ne postoje, od dana poslednje posete Mišela Platinija Beogradu. Predsednik evropske kuće fudbala bio je izričit kad je progovorio o projektu regionalnih liga i, kako je naveo – nema ništa protiv njega. Istina, nije izneo ni to da bi ga u ovom trenutku mogao javno podržati, jer čeka da čuje glas svih zemalja učesnica, i to kako na sportskom, tako i na političkom nivou.
– To bi predstavljalo i svojevrstan garant država učesnica da će stati iza ovog takmičenja i obezbediti da se ono organizuje na najvišem nivou – čuo se razuman stav prvog čoveka evropske fudbalske federacije, koji je najavio da će prva prilika za naredne razgovore biti Kongres Uefe krajem marta u Kopenhagenu.
Na tom sastanku, koji se održava 24. i 25. marta, Uefa će okupiti sve predsednike i generalne sekretare evropskih fudbalskih saveza, objašnjava generalni sekretar Fudbalskog saveza Srbije Zoran Laković, koji je najavio da se u kući na Terazijama obavljaju pripreme za taj skup:
– Planiramo da otvoreno razgovaramo s potencijalnim partnerima, onima koji bi mogli biti zainteresovani za učešće u ovom takmičenju.
Tačke
Prvi čovek našeg saveza Tomislav Karadžić rekao je kako su tokom posete predsednika Uefe identifikovane dve neuralgične tačke srpskog fudbala – loša infrastruktura i huliganizam.
– U razgovoru s ministrom policije Ivicom Dačićem zaključili smo da što se tiče huliganizma štrčimo u Evropi. Najvažnije je da smo krenuli s mrtve tačke i da radimo na tome. Što se infrastrukture tiče, najveći problem su reflektori na stadionima. Država je obećala da će od naredne godine postaviti deset reflektora u fudbalskim centrima – objasnio je Karadžić, dodajući kako nije za to da se postavi pokretno osvetljenje, koje bi se selilo sa stadiona na stadion, jer bi se tako dobio "putujući elektronski cirkus".
Da li iz ovoga dela teksta možda potiče najavljeni optimizam, sa skupštinske govornice FK Vojvodine, u vezi mogućeg postavljanja rasvete na našem stadionu ?
Vojvodina je na jednoj strani, a svi ostali su na drugoj.Tako je bilo i tako će zauvek ostati.Sve klubove u kojima sam bio igrač ili trener doživljavam kao svoje, kao da su deo mene.Međutim, čast svakome, ali samo je Vojvodina-jedna jedina -V Boškov
Strasno atraktivni timovi nema sta....
Ali ako nas nece biti tamo onda nas bas briga ..ne??
Turija,
Meni se cini da sve njih zajedno bas zab... za nas stadion.
Bora je rekao da ce osvetlj. biti krovno jel tako?
Kako misle onda da sruse i izgrade istok tako brzo i jos da montiraju refuse?
A ako budu stubovi mogu da mislim gde ce stajati... bice varijanta svaki stub na drugaciji nacin .. sto ce se savrseno uklopiti u tribine koje su nam takodje svaka za sebe...
JOs da montiraju plavo-zute stolice na novi mali jug i bice cool.
NEZADOVOLJSTVO kvalitetom nacionalnog prvenstva tera sve fudbalofile u Srbiji da se sve češće bave temom zvanom - Regionalna liga. Naravno, kada se priča i okršajima najboljih timova iz stare Jugoslavije, uvek ima onih za i protiv, a zasigurno je najveći problem onaj, političke prirode.
Predsednik FS Srbije Tomislav Karadžić je u nekoliko navrata govorio o tim pitanjima i problemima, ali ga mnogi nisu shvatili. Jer, Tole nije pričao da će regionalna liga zaživeti odmah, već da moraju da se započnu razgovori kako bi se ideje i ciljevi poklopili...
- Da, mi ćemo nastaviti te razgovore, jer da bismo došli do nekog rešenja trebaće nam sigurno godina, dve ili tri - objašnjava Karadžić. - Upravo zbog te činjenice, jasno je da su razgovori, dakle, još ne pregovori, jedini put ka nekom zajedničkom rešenju. I za mnogo manje zahvate neophodna je platforma oko koje bi se svi okupili i izneli svoje mišljenje i ideje. Ono što je sigurno, FSS neće stati...
Jasno je Karadžiću da ni ti razgovori neće teći glatko.
- Mi smo spremni da se uhvatimo u koštac sa svim problemima, ali i da na miran, gospodski i profesionalan način pokušamo da stvorimo klimu za jedno takvo takmičenje. Znamo da neće biti lako, pa i Platini je jasno i glasno kazao da je ideja kao ideja dobra, ali nije krio da postoje i ozbiljne političke barijere za takav poduhvat. Dakle, prvo bi morali savezi u regionu, na svom terenu, da ispitaju sve vrste mogućnosti, da svoje želje usklade i sa političarima, pa da se tek onda sedne za sto i krene, ako bi svi dobili zeleno svetlo, u realizaciju.
Bilo je više ideja, jadranska liga, slična košarkaškoj, je odmah pala u vodu, ali neka regionalna, pojačana i još nekim komšijama, na primer, bugarskim, rumunskim i mađarskim klubovima, nekako je bliža “srcu”.
- Ima i tih ideja, ja sam lično pričao sa čelnicima nekih naših komšija, koji, baš kao i mi, nemaju jake lige i traže izlaz iz krize. Svakako da bismo napravili veliki korak napred, ali je teško sada pričati o detaljima. Jer, stvaranje bilo kakve lige ne bi smelo da ugrozi nacionalno prvenstvo - kategoričan je Karadžić.
E, baš u tom grmu leži zec. Zato je sigurno lakša i brža varijanta odigravanje nekog regionalnog kup takmičenja...
- Svakako da je Kup lakše organizovati, ne bi se remetilo domaće prvenstvo, samo bismo morali da rešimo pitanje termina. Ali, verujem da postoji mogućnost da kup takmičenje zaživi i dobije zeleno svetlo, a sigurno bi posle tih nadmetanja sakupili određena iskustva koja bi nam pomogla da u dogledno vreme krenemo, možda i sa ligom. Mislim da je to pravi put - kaže Karadžić.
Uvek, međutim, ima onih koji su apriori protiv, čini se da je najveći kamen spoticanja Hrvatska. I da bi se sa ostalim regionalnim savezima mnogo lakše moglo dogovarati. Pa, pitamo Karadžića: ako je već tako, zašto bismo morali da igramo sa Hrvatima?
- Možemo, naravno, i bez Hrvata. Ako oni ne žele da igraju, iz bilo kojih razloga, to ne bi smelo da koči ostale da pokušaju da naprave evropski iskorak. I neće, siguran sam u to - jasan je Tomislav Karadžić.
PODRŠKA PLATINIJA
PRILIKOM posete Beogradu, predsednik UEFA Mišel Platini je glasno rekao da on nema ništa protiv ideje o regionalnom takmičenju, ali da moraju da se usklade i politički i finansijski aspekti tog “plana”. - Platini će nas podržati, naravno, ako mi uspemo da dođemo do konsenzusa, a potom dobijemo i zeleno svetlo od političara. Dug je to put, ali vredan truda.
- Do promena u sistemu: Uprava napolje! Zaustavimo hajku na Vojvodinaše!
Моје мишљење је да је УЕФА гробар европског фудбала, јер они заједно са бирократијама националних савеза коче све идеје о регионалним лигама. Исти ти савези немају појма како да подигну квалитет фудбала у својим земљама, битно да су направили по једну "репрезентативну кућу фудбала од пара УЕФА".
Поле европских националних лига нема никаквог оправдања за своје постојање. Никад лига Србије, Босне, Бугарске, Хрватске, Мађарске, Словачке, Чешке, Молдавије, Литваније, Финске... неће бити квалитетна и популарна као Лиге Петице, ни за милион година.
Па коме одговара да се у 2/3 Европе игра го*но од лига? Чему који андрак служе све те лиге?
Решење за побољшање квалитета европског фудбала је мрежа регионалних лига, које би се играле по систему Премијер лиге рецимо, са директним уласком у евро купове. Друге лиге би требало поделити у групе, рецимо исток и запад, а тек трећи степен такмичења би требало да буду државне лиге. Да би представник сваке земље био у евро куповима, национални представници би се добијали преко националних првенстава, која би се играла по куп систему и замениили садашња првенства и купове.
Што се мене тиче, Хрвати ми нису ништа посебно атрактивни, ни као клубови ни као нација. Јел треба свака трећа утакмица да ми буде као ова против гробља, да ме вређају, да ме нервирају, да ме мрзе... који ће ми то ђаво? Србија треба да се окрене Румунији, Бугарској, Грчкој... земље које дају по једног или два представника у ЛШ сваке године! То би била убиствена лига.
Што се тиче Војводине, пуно би јој било боље да игра чак и другу регионалну лигу, са клубовима из Србије, Румуније, Бугарске... и да има шансу да уђе у стварно јако такмичење, него да буде стабилан прволигаш у овој.
Od danas do srede u Beču će biti održan sastanak pod okriljem FIFA o raznim temama, uključujući sistem o transferima igrača.
Evropska fudbalska unija (UEFA) će u toku februara pokrenuti razgovore o regionalnim ligama, na kojima će učestvovati i Fudbalski savez Srbije (FSS).
Srpska fudbalska organizacija danas je saopštila da je njen generalni sekretar Zoran Laković imenovan za člana Radne grupe UEFA koja će razmatrati mogućnost stvaranja regionalnih liga.
Ovim pitanjem se bavio i Izvršni komitet UEFA, a ideja stvaranja Radne grupe je da se kvalitetnom analizom stanja razmotre eventualne mogućnosti kreiranja takmičenja nevezanih za postojeće granice. Radnom grupom će predsedavati Mihael van Prag, član Izvršnog komiteta UEFA, prenosi sajt FSS.
Inače, od danas do srede u Beču će biti održan sastanak pod okriljem Svetske fudbalske federacije (FIFA), na kojem će generalni sekretari evropskih nacionalnih saveza razgovarati o sistemu transfera igrača, pravnim pitanjima, organizaciji međunarodnih utakmica, novom FIFA programu saradnje sa nacionalnim savezima i nizu tehničkih pitanja.
Tema ponovo aktuelna...
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
klubova na temelju zdravog zakona o sportu i privatizaciji, takva situacija se ne bi desila. Ne moze niko da me ubedi da bi u uslovima zdrave konkurencije sedam BG klubova imalo toliko (ili slicno) dobar plasman pored velikih fudbalskih centara poput Kragujevca, Kraljeva, Subotice, Novog Pazara, Bora, Kikinde, Sombora, Valjeva, itd. To bi sve bilo odneseno u trecu ligu i nize jednim povlacenjem kanapa vodokotlica (kao u onoj reklami - milioni bakterija ce umreti); e sad, problem je sto kod nas niko nece/ne sme da povuce taj kanap. Ali, iovako smo vec odlutali od teme stvaranja regionalne lige.
?