Mika Antić

[Владика]

Jedan od najvernijih navijaca Vojvodine bio je jedan od najvecih pesnika ravnice Mika Antic.
УВЕК С »ВОЈВОДИНОМ«
Мирослав Антић, наш познати песник и уметник, одговарајући на питања репортера загребачког »Вјесника у сриједу« 22. маја 1964. рекао је:
»Војводина' је дословно схватила народну пословицу: ,На млађима свет остаје' и пустила ,старце' Веселиновића, Ивоша, Крстића, Бену, Бошкова, Вереша, Рогановића и Рајкова да унапређују инос-трани ногомет.
Али без обзира на све, ,Војводину' нећу изневерити, макар доспела и у подсавез.«

[Milan]

Jedan od najupečatljivijih momenata u mom životu se dogodio upravo pri Mirinom recitovanju Mikine pesme u amfiteatru Spensa na proslavi 90 godina FK Vojvodine. Po završetku recitata Mira Banjac se poklonila publici, a onda se okrenula, pogledala u grb našeg kluba na video bimu, i najiskrenije, sa velikim poštovanjem mu se duboko naklonila. Mislim da su se u tom trnutku svim prisutnima oči napunile suzama i usledio je gromoglasan aplauz. I danas kada se toga setim sav se naježim...

[Владика]

[Владика]

Pera Zubac-
Када се сетим старих играча и оних
утакмица
на које меје Антић водио,као да
ме,извечери,
походи туга.
Многе од њих, срећом, срећем на улицам нашег града.
Онда је било боље и играло се боље али не треба губити наду. Увек се добар фудбал играо у Новом Саду.
Можда је реч туга залутала међу речи
којима желим да сачувам успомене,
јер сва сећања на «Војводину»
од радости су ткана.
И лепо је уморној души када се сети
оних, давних, дана.
Први пут сам стрепео као дечак
слушајући радијски пренос из Тампереа
а потом ,толико пута, када се
одлучивало
хоћемо ли бити шампиони.
Играти за Војводину, нaвијати за
Војводину
некада је било врло важно.
Спајање са тимом мерило се
колико припадаш Граду.
Хвалио сам се пријатељима кога од играча познајем лично и с ким сам и где попио пиће.
0 како се срце моје радује када поново видим те младиће у дресовима које памтим.
Беше наше!Алије вредело. И ништа у моме сећању избледело није.Враћају се црнобеле слике као драг филм који се поново гледа.
Много шта бих из оних времена заборавио или поклонио неком дрогом али те слике,ето,не дам.
Нови Сад, 12.априла 2006.увече, кадаје Дунав, опет, претио да нас поплави.

[budababa]

Danas se navrsava 23 godine od Mikine smrti, i eto mozda prilike da se postavi pitanje sta je sa spomen plocom koja je stajala na petrovaradinskoj tvrdjavi. Da li ce grad, pa i klub, da dopuste da Mika ode u zaborav?

http://www.youtube.com/watch?v=AH8yTt388gY

[djape_ns]

Podbara, kapa do poda za poslednji post (Pera Zubac)....

najezim se kad procitam, iskreno!

[Владика]

Још мало стихова од последњег Војводе наше Војводине!
[video]http://www.youtube.com/watch?v=FGdxiXaM ... re=related[/video]

[Milan]

Уметник са много талената

Да је доживео један обичан људски живот, Мирослав-Мика Антић би у недељу, 14. марта прославио 78. рођендан. А пошто је у свему био

необичан, па и у смрти (узела га је под своје 24. јуна 1986.), отишао је са овог света прерано. Они који су га волели и поштовали, већ трећу годину заредом одржавају Антићеве дане у Новом Саду, у граду у ком је оставио највише својих трагова и на чијем гробљу почива.

Мирослав Антић је рођен у Мокрину, 1932. године, где је завршио основну школу. Гимназијалац је био у Кикинди и Панчеву, а студент у Београду. У Новом Саду је живео и стварао. Пре него што су га сви упознали као уметника са много талената, физикалисао је и мајсторисао на различитим пословима- како је само говорио, од водовода и канализације, преко крова, до луткарског позоришта.
Био је новинар “Дневникове”куће (сада је једна од легенди), сликар, филма џија. Написао је двадесетак књига, углавном поезије, а аутор је неколико драма и једног рото-романа. За живота је примио много награда, али не онолико колико је заслужио.
Мирослав-Мика Антић је волео живот у свим бојама, а велика је срећа што је све остало записано у његовим књигама. Он је један од најпоузданијих културних амблема Војводине, амалгам равнице, неба и свега што је између. Његов “Плави чуперак” зна свако дете, а Војводини још нико није написао лепшу поему од Мике.
Људи су од њега тражили да напише аутобиографију, јер су знали да би то било врло узбудљиво штиво. Таквима је одговорио: “Највише бих волео да сами измислите моју биографију. Онда ћу имати много разних живота и бити најживљи међу живима.”
Отварајући јуче изложбу ликовних радова насталих на прошлогодишњој колонији “Мирослав Антић” у петроварадинској Галерији “Градић”, Драшко Ређеп је Мику назвао “вечитим дечаком наше лирике”.
- Потписујући и све своје филмове као песник, а и у драмама и романима настојећи пре свега да проникне у метафизику неспокојног и усамљеног човека у равници, Мирослав Антић је многобројним својим талентима увек и изричито говорио “не” приземности, грађанском спокоју, буквализму сваке врсте - истакао је Ређеп. - Читава његова стваралачка иницијатива била је у знаку полиграфије, интермедијског турнира, осећања без мере.
Има их који су с њим бдели и сањали, певали и банчили, дочекивали дунавска праскозорја као еротски сан. Има их који су дознавали о њему тек из стиха, из приче, из анегдотског несигурног плетива. Има их који су га, сасвим рано, подразумевали, препознавали. Показало се и сада да свако има свог Антића, закључио је Ређеп.

Р. Лотина



Цвеће на Микином гробу



Представници града, Културног центра Новог Сада и Одбора „Антићевих дана“ положили су јуче цвеће на гроб Мирослава Мике Антића (1932-1986), уочи почетка програма манифестације која се сваке године приређује у част тог омиљеног новосадског, војвођанског и српског песника.
„Име и презиме великана какав је био Мирослав Антић златним словима је уклесано у културну историју Новог Сада“, рекао је члан Градског већа Андреј Бурсаћ, напомињући да је тродневна културна манифестација прилика да се публика упозна с делима једног од највећих уметника, који је својим свестраним стваралаштвом пронео јединствен дух Новог Сада и Војводине.
Уметничка колонија названа песниковим именом отворена је јуче на Петроварадинској тврђави, а у основним школама „Мирослав Антић“ у Футогу и Новом Саду одржани су сусрети ученика са песницима. У СПЦ “Војводина” синоћ је приказан филм “Доручак са ђаволом”, који је режирао и сценарио написао Мирослав Антић.
У новосадској Градској кући данас ће бити уручена награда „Мирослав Антић“ књижевнику из Сарајева Стевану Тонтићу за књигу песама „Свето и проклето“(Издавачки центар матице српске), а књижевно вече лауреата на програму је у 19 сати у Градској библиотеци.
Антићеви дани се завршавају сутра, у атељеима на Петроварадинској тврђави, представљањем радова насталих на ликовној колонији, као и пројекцијом документарног филма Петра Латиновића о Мирославу Антићу.

[Владика]

Mika Antic-

Zapevajte gromko navijaci, zaigrajte slozno svi igraci,
Svako srce isto gori, svaka zelja isto zbori,
Nek se poklic is svih grla ori,
To se nasa Vojvodina bori!

Svi smo jedno to je nasa snaga, zdravo zdravo Vojvodina draga,
Svi nam snovi isto lice svako srce isto klice,
Nek se pesma iz svih grla ori,
To se nasa Vojvodina bori,
Nek se pesma iz svih gla ori,
To se nasa Vojvodina bori!

Svi smo danas jedna dusa, jedna dusa jedan tim,
Vojvodino nek ti rastu krila, najdraza si uvek nama bila,
Vojvodino, Vojvodino, zapevajmo sada svi,
Nek se poklic sa tribina ori, to se nasa Vojvodina bori!

Zapevajte gromko navijaci, zaigrajte slozno svi igraci,
Svako srce isto gori, svaka zelja isto zbori,
Nek se poklic is svih grla ori,
To se nasa Vojvodina bori,
Vojvodina bori!

[Владика]

Plava zvezda!

Iza šuma, iza gora, iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka čudna neka zvezda plava,
zvezda prava.

Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš, ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš i sačuvaš kad se vratiš.

Ali pazi:
ako nije sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava, da se sanja do svitanja,
mora dalje da se luta,
trista puta,
petsto puta,
mora druga da se nađe... treća... peta...
mora u snu da se zađe na kraj sveta
i još dalje iza kraja - do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš?
Pazi samo da je negde ne ispustiš dok se budiš.
Pazi samo da se negde ne izgubi,
ne povredi.
Takva zvezda u životu mnogo znači, mnogo vredi.

Ja ti neću reći šta je ova zvezda plava,
zvezda sjajna.
Kad je nađeš - sam ćeš znati.
Sad je tajna.

[Владика]

Једно мало подсећање на нашег Мику, као и на један стари Нови Сад.

[video]http://www.youtube.com/watch?v=_JuiU0Hzixc[/video]

[video]http://www.youtube.com/watch?v=i8N7x8BsjRY[/video]

[Владика]

Цела поема- Војводина

[Владика]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=FTgTXal1 ... re=feedlik[/youtube]

[Grba_NS]

Veliki covek i veliki pesnik!
Zeleo bih da se zahvalim pre svih Turiji, jer iskreno, do onog njegovog citiranog stiha (,,АLI BEZ OBZIRA NA SVE ,,VOJVODINU" NEĆU IZNEVERITI, MAKAR DOSPELA I U PODSAVEZ" ) ja nisam znao da je ovaj veliki pesnik bio navijac nase Vojvodine! Zato, Turija, hvala Ti

Naravno, podbari hvala za svo ovo priblizavanje dalje istorije Vojvodine mladjim generacijama navijaca

[Владика]

Пера Зубац-

Када се сетим старих играча и оних
утакмица
на које меје Антић водио, као да
ме, извечери,
походи туга.
Многе од њих, срећом, срећем на улицама нашег града.
Онда је било боље и играло се боље, али не треба губити наду.
Увек се добар фудбал играо у Новом Саду.
Можда је реч туга залутала међу речи
којима желим да сачувам успомене,
јер сва сећања на «Војводину»
од радости су ткана.
И лепо је уморној души када се сети
оних, давних, дана.
Први пут сам стрепео као дечак
слушајући радијски пренос из Тампереа
а потом, толико пута, када се
одлучивало
хоћемо ли бити шампиони.
Играти за Војводину, нaвијати за
Војводину
некада је било врло важно.
Спајање са тимом мерило се
колико припадаш Граду.
Хвалио сам се пријатељима кога од играча познајем лично и с ким сам и где попио пиће.
О како се срце моје радује када поново видим те младиће у дресовима које памтим.
Беше наше! Али је вредело. И ништа у моме сећању избледело није. Враћају се црнобеле слике као драг филм који се поново гледа.
Много шта бих из оних времена заборавио или поклонио неком другом али те слике, ето, не дам.

Нови Сад, 12.априла 2006. увече, када је Дунав, опет, претио да нас поплави.

[video]http://www.youtube.com/watch?v=fTcyp4I9 ... re=related[/video]