,,još sam bio sasvim mlad i neke barske ptice sam lovio tad.,, kad sam počeo dolaziti na Stadion Vojvodine da se divim toj generaciji Vošinih velikana, koji su igrali najlepši fudbal u SFRJ: Svilara, Vujkova, Trifunovića, Novoselca, Jurčića, Lasla Lerinca, Ivezića, Nikezića , Ličinara, Vukašinovića…..predvođeni legendarnim Tozom, a kojoj je crvena zvezda uskratila Titulu i velikodušno u zadnjem kolu je nju podarila splitskom Hajduku na utakmici u Beogradu (i džaba nam je bilo što smo te sezone pobedili Hajduk u Splitu sa 4:1)
Nije tada bilo lako odličnim igračima Voše sa klupe ući u 11 veličanstvenih.
Jedan od njih je Mile Vrga.Omaleni, brz, okretan, oštar, tehnički potkovan, borben i požrtvovan, odličnog radijusa kretanja koristio je svaku šansu da skrene pažnju na sebe i da svoj doprinos uspehu Voše.Kasnije je igrao više, ali je Vojvodina već bila u padu.Neki podaci i godine izneseni su ovde sa rezervom zbog mogućnosti greške u sećanju i dobro bi bilo osvežiti ovaj period dokumentima.Ta generacija na čelu sa Tozom i posle Stankovićem to zaslužuje.
Zato sam danas kupio Dnevnik, jer mi je posebno žao što sam izgubio sličan intervju mnogo duži, a emotivno jači, koji je izašao takođe u Dnevniku pre nekoliko meseci sa istim igračem iz pera našeg Vlastimira Čekića.
Evo današnjeg:
Slučajni susreti: MILE VRGA
ŽELIM DA SE VRATIM
Sombor je poslednjih vikenda bio domaćin 32 evropskog prvenstva u sambouya na[e juniore.U gradu parkova, snaša i salašasreli smo i neke poznate sportiste koji žive u njemu ili mu se rado vraćaju.Među njima bio je i Mile Vrga, dugogodišnji fudbaler novosadske Vojvodine.Ponikao u somborskom Radničkom, a već 18 godina živi i radi u Francuskoj.Odmor provodi u Somboru i već duže razmišlja da se vrati u domovinu.
,,Umorio sam se od gostovanja u Francuskoj.Iako oni imaju sve, ipak nemaju talentovanu decu kao mi.Bio sam sportski direktor i trener Savinjon le Templa u mestu nadomak Pariza.Za kratko vreme klub je od najnižeg ranga stigao do četvrte lige.Dobro se radi, ali nedostaje mi ono našei ozbiljno razmišljam da se vratim.Čekam pravi poziv.
Na pitanje čiji poziv bi bio onaj pravi, odgovara bez razmišljanja.
,,Dete sam Vojvodine.Pravu afirmaciju stekao sam igrajući za crveno bele i imam u nogama preko 500 prvoligaških utakmica.Ostavio sam, nadam se, kao igrač i kao čovek dobar utisak i nadam se da Novi sad to nije zaboravio.Uz prave ljude i dobru atmosferu može se mnogo.S današnjim iskustvom, koje sam stekao kod nas i u Francuskoj, tvrdim da smo najtalentovanija fudbalska nacija na svetu, ali treba više da cenimo sebe.Dobio sam nekoliko ponuda iz Francuske, ali smatram da bih ovde bio mnogo korisniji..KAD KAŽEM OVDE ISKLJUČIVO MISLIM NA VOJVODINU KOJA MI JE OSTALA U SRCU.
Ljudi poput Mileta Vrge sigurno su dobrodošli u naš fudbal.Deca bi od njega imala šta da nauče.On je pokazao dobru volju, na potezu su ljudi iz njegovog nekadašnjeg kluba.
S.J.
Voleo bih što više ovakvih povrataka .
Kako vreme prolazi, mnogi će spoznati prave vrednosti i poželeti da se vrate našoj Voši.
Imali su Zvezda, Partizan, Hajduk, Dinamo i onda svojih navijača na našem stadionu, ali kada Voša da gol skakalo je mnogo više ljudi nego kada gore navedeni postignu poneki pogodak u Novom Sadu.
…,,ah, vremena, vremena…,,
