Dnevnik:
Vošina škola u zemlji Mundijala
AKADEMIJA PAPIĆ IZ JUŽNOAFRIČKE REPUBLIKE ANGAŽOVALA TROJICU TRENERA IZ NOVOG SADA
Posle devet godina rada sa seniorima u Nigeriji i Južnoj Africi, trofejni novosadski trener Kosta Papić odlučio se da osnuje Fudbalsku akademiju “Papić” u Johanesburgu. Uvidevši da su mnogi talentovani igrači propustili značajne faze tokom obuke u mlađim kategorijama, zaključio je da bi na tom polju afrički fudbal mogao mnogo da se poboljša. Ideja mu je odobrena, a kada je papirologija sređena, krenuo je u potragu za trenerima. Izbor je pao na trojicu mladih, obrazovanih novosadskih stručnjaka: Zorana Grujića, Vasu Tepšića i Vujadina Nećaka, koji su praktično znanje sticali u Vojvodini, Novom Sadu, Kabelu i Indeksu.
Kako je došlo do saradnje i do toga da baš novosadski treneri obučavaju decu u zemlji gde će se 2010. godine odigrati Svetsko prvenstvo u fudbalu, priča nam Zoran Grujić, čiji je prvi učitelj bio Radivoj Mika Radosav.
- Danas se vraćam s porodicom u Južnu Afriku da nastavimo započeti posao. Biće mi lakše sa suprugom Darom i ćerkama atletičarkama Dejanom, Zoranom i Jelenom – kaže Grujić.
Selekcija je bila stroga, a prilikom odlučivanja Kosta Papić konsultovao je Milovana Đorića, koji ga je uputio na FK Vojvodina, gde se, prema ocenama mnogih, mada i rezultati to pokazuju, oduvek odlično radilo s mlađim naraštajima.
- Prihvatili smo izazov, na licu mesta uverili se da smo došli u zemlju s velikim potencijalom i potpisali dvogodišnje ugovore. U Južnoj Africi već se oseća dah Mundijala, iako je do početka SP ostalo dve i po godine. Interesantno je da je tamo crna populacija okrenuta fudbalu, dok je bela naklonjenija ragbiju (aktuelni su svetski prvaci), kriketu i bezbolu. Organizovali smo selektivne treninge na koje se prijavilo više stotina dečaka, od kojih smo izabrali njih 180, od 12, 14 i 16 godina, tako da svaki od nas trojice vodi po jednu uzrasnu kategoriju. Dobili smo i asistente, koji su spremni da uče i pomažu – kaže Grujić.
Nije tajna da su u Africi najtalentovaniji za fudbal u Obali Slonovače, Gani, Senegalu, Kamerunu i Nigeriji.
- Zapadnoafrička obala je najplodnije tle za fudbal, ali je i Južnoafrička Republika tim reprezentacijama uz rame. Pored “Papić” akademije, uskoro će nešto slično učiniti i Francuzi koji su posao poverili Zidanu i Karembeu, ali i Rumun Ted Dumitru, koji je tamo poznato fudbalsko ime. Afrička deca imaju izražene motoričke sposobnosti, odličnu konstituciju i brzo usvajaju znanja. No, mane su im težnja za egzibicionizmom i samoisticanjem, taktička neobučenost, igra glavom i nedostatak dobrih golmana – smatra Grujić.
Naš sagovornik kaže da će se prvi rezultati videti kroz šest meseci.
- Doći će vreme kada ćemo početi da ubiramo plodove rada. Bio sam presrećan kada sam kao šef stručnog štaba Kabela pred sobom imao mlade prvotimce koje sam upravo obučavao u mlađim kategorijama Vojvodine, s Buačem i golmanom Brkićem na čelu. Ta želja mi se ispunila, a sledeća je da Srbija igra na SP u Južnoj Africi i da u timu ima pet igrača poniklih u školi Vojvodine. Za sada su tu Avramov, Stepanov, Krasić i Kačar, a za peto mesto neka se neko izbori. Ono u čega sam siguran je to da Vojvodina supertalentovanu generaciju ima u Medojeviću, Aleksiću, Smiljaniću, Sekuliću, Ristiću, Mitoševiću, Stevanoviću, Topčagiću i Stanojevu, i to mora da iskoristi – naglašava Grujić, koji ističe da su mu u trenerskoj karijeri mnogo pomogli Ilija Pantelić, Laza Grubor, Rajko Aleksić, Brane Novaković i Miladin Purać.
Kosta, car Afrike
Kosta Papić je, kaže Grujić, fudbalski car Afrike.
- O njemu govore rezultati. Pet godina njegovi timovi (četiri nigerijska i jedan južnoafrički) igrali su Afričku ligu šampiona, a u Južnoafričkoj republici dva puta mu je izmakla titula na gol-razliku. U JAR vodio je dva najpopularnija kluba, Orlando piratse i Kajzer čifse, koji imaju po dva-tri miliona navijača, a samo Johanesburg u kom živimo ima 12 miliona stanovnika – ističe Grujić.
Očeva podrška
Pošto je rano ostao bez majke, Zoran Grujić je svestan kroz kakav su pakao prošli Gojko Kačar, Dragomir Vukobratović i Borko Pavlović.
- Udarac je to od kojih se neki nikada ne oporave. Meni je najveća podrška bio otac Radenko. Tata me je i naučio da navijam za Vojvodinu, a od njega većeg navijača crveno-belih iz Novog Sada nema – uveren je Grujić.
S. Savić
Zar ne??? 
