Odnos članova kluba prema Voši

[Red Marquis]

Nije u prazno. Isti oni koji su ga doveli (skupština) uz podršku i oduševljenje foruma. Ako ćemo realno taj nije ni trebao biti tu. Eto tako.....

Dva tri bota koji su mu klicali nisu forum. Na kraju će ispasti kako smo svi ovde bili za njega samo usamljeni vuk slanobarac protiv.

E sad baš preteruješ. Srečom internet je jako zgodna stvar jer se za 2 minuta može sve proveriti. To što si rekao nije istina. I jedno pitanje tebi. Kad si ti mene pitao na koji način bi smenio zbiljića de ti meni reci a kako bi ti smenio Jovanovića?

Tako što Zbiljić shvati/prihvati da od ovog nema vajde, i pusti ga niz vodu. To je sigurno 10x lakše no očekivati da u gradu u kom SNS sve kontroliše nekako Zbiljića svrgne skupština.

[rykerfcv]

Bolingi je zvanicno od danas na kucnom lecenju

[VošaNS]

Pre početka novog šampionata, zamolio sam upravu Vojvodine da jasno iznesu ciljeve za sezonu. Tako da postoji razumevanje koji nam je budžet potreban, sa kojim snagama ćemo ostvariti svoje ciljeve. Vreme je prolazilo, nakon čega je uprava svake nedelje menjala zadatke. Prvo mi kažu da moram da razigravam mlade igrače za buduću preprodaju, čime jasno stavljaju do znanja da ne treba da očekujem pojačanja.

- Onda dobijamo APOEL u kvalifikacijama za LK. Uprava kluba daje intervjue i kaže da smo mi favoriti. Kako Vojvodina može da bude favorit ako je budžet APOEL-a tri puta veći od našeg? Uz utakmice protiv APOEL-a, u prvenstvu smo imali mečeve protiv Partizana i Crvene zvezde. Izgubili smo sva četiri meča i klub je raskinuo ugovor sa mnom. Ovo je nepravedno, s obzirom na to da je klub sa mnom ostvario rekordnu seriju bez poraza.

Radoslav Batak za HotSport danas.

[ssnigd]

Radoslave, nisi dobio otkaz zbog cetiri poraza, nego zbog bezidejne igre na kojima je tvoj tim morao da igra znacajno motivisanije od protivnika. Mi energetski nismo postojali.

U vezi uprave se apsolutno slazem sa njim, za sve sto je rekao.

[Cane]

Raši želim svaku sreću, ali ovo što govori ukazuje da je on žestoko posvađan s realnošću i objektivnim pogledom na stvari.

[slanobarac]

Za upravu je sve izneto tačno i tu nema njegove krivice. "Da razigrava mlade za dalju preprodaju" kao da je dobio da utovi bikove za stočnu pijacu.
Danas je objavljen i njegov intervju za ruske medije gde se nalupetao kao i Lalatović.

[Uvek sa tobom]

Бар је човек био у праву за кабића да је прекобројан у Војводини

[Milan]

Imao sam u skorije vreme dva susreta s njim (jedan sam ovde i preneo) i žestoko me je razočarao. Čovek nije u stanju da vodi civilizovan dijalog, a meni je bilo ispod časti da se spuštam na taj primitivni nivo konverzacije, gde svako vrti svoju priču i nije spreman da sa pažnjom sasluša sagovornika. U svakom slučaju, on je bez dodira sa realnošću i zbog sujete likuje prilikom svakog našeg lošeg rezultata, što ne bi trebalo da bude odlika nekog ko se deklariše kao Slaninar…

[Dragojlo]

Valjda je ovo pravi topic za ovo... Naime, verovatno je dosta vas ovo videlo takođe, Bolingi na IG već postavlja storije kako se oporavlja polako i počinje da vežba u teretani, polako ali sigurno.... Džonatane, ljudino!! Znali smo da ćeš pobediti!

[slanina]

https://www.zurnal.rs/scc/clanak/167803 ... sa-zvezdom

„Титула са Војводином дража од трофеја са Звездом“
ВРЕМЕПЛОВ - Драган Пунишић, некадашњи ас београдских и новосадских црвено-белих, интернационалац у Шпанији и Португалији

Најављиван као велики таленат, Драган Пунишић није показао све што је најављивао. Oсвојио је ипак, титуле шампиона Југославије са Црвеном звездом и Војводином. По завршетку каријере, са породицом живи у Шпанији, где је данас успешан послован човек.

Рођен је у Београду, 1. марта 1966. На исправан начин кретало се његово стасавање.

- Одрастао сам на Канаревом брду, у општини Раковица, у радничком крају. Био сам из скромне породице, али детињство је било лепо, тога се увек радо сећам. Најлепши тренутак био је кад сам отишао у Црвену звезду. Полако се улазило у тај ритам, кроз млађе селекције црвено-белих и онда сам кренуо озбиљније. То је било 1976. и 1977. - присећа се Пунишић.

Да би стигао до Маракане, прво је играо за Раднички из Пирота, онда за нишки клуб истог имена. Из Београда се добро видело шта се збива на југу, па су га 1987. довели у Црвену звезду. Са њом је у јуну 1988. радовао се титули.

- Прошао сам све селекције клуба и практично сам Звездино дете. Играо сам за све селекције Београда и Србије, као и младу репрезентацију Југославије. Нишлијама сам био потребан, јер тада је Драган Стојковић отишао у Црвену звезду. Била су то јако лепа и професионална искуства, са фантастичним условима за рад. По повратку у наш најтрофејнији клуб, осећај је био посебан. То је љубав која траје цео живот. У Звезди сам провео најлепше дане. Била је јака конкуренција, врхунска екипа. Моја улога поред таквих величина била је помало споредна. Одлучио сам да кренем својим путем, али није била лака одлука. Мени су црвено-бели заиста прирасли за срце.

Кратко је провео у Црвеној звезди да би осетио чари вечитих дербија.

- Такви дуели постоје у Бразилу, Аргентини, Шпанији, али окршаји Црвене звезде и Партизана нешто су посебно. Сви играчи, имиџ у свету оног времена, целокупна историја то потврђују.

Играо је, потом, две сезоне за Војводину, освојио титулу. Марас, Мијић, Воркапић, Гаћеша, Вујачић, Јокановић, Јоксимовић, Михајловић, искусни Шестић, Шапурић, успех је дошао. Падали су сви, па и главни конкурент, Црвена звезда. Било је 3:1 за Војводину у директном окршају.

- То су јако лепи моменти, драги тренуци. Звездаш сам у срцу и она је увек била доминантна, па је освојити титулу са Звездом било мало лакше. До титуле са Војводином било је теже доћи, па ми је тај успех за нијансу дражи. Вођени смо тада младим, али одличним тренером Љупком Петровићем. Направио је одличну екипу, предвођену Тозом Шапурићем и искусним Милошем Шестићем. Добро смо играли, побеђивали. Звезди и Партизану дали смо по три, Динаму четири, а Хајдуку два гола. Било је то у време кад је сваки прволигаш Југославије имао по два – три вансеријска играча. Био је то јако важан моменат за мене. Много волим Црвену звезду, али дража ми је титула за Војводином.

Из редова Новосађана није се вратио у Звезду или отишао у иностранство, него је завршио на Кантриди. Дрес Ријеке носио је годину дана.

- Након освајања титуле, Војводина је доживела велике промене. Отишао је тренер, неколико важних играча и структура се уздрмала, борили смо се за опстанак. У Ријеци сам имао много пријатеља, добијао информације од Кустудића, Радовића, Аврамовића. Мој другар из Црвене звезде Душан Кљајић тада је играо у Ријеци. Били су изванредни услови и добри људи. Не кајем се, јако лепо искуство. Онда сам испред ратног вихора отишао у Шпанију.

Завршио је у Кастељону. Признаје да је задовољан иностраном каријером.

- Кад погледам иза себе, могло је бити и боље, али сам презадовољан. Шпанија је изузетно лепа земља која нуди много, међу водећима је у свету. План је био Италија или Француска, али стигла је понуда Кастељона. На несрећу, док смо преговарали, испали су у Другу лигу. Дошао сам и одиграо две сезоне. Онда сам одлучио да одем, видео сам да клуб нема перспективу повратка у најјаче такмичење. Желео сам више, отишао у Португалију и у Фаренсеу и Беира Мару провео укупно пет сезона.

Свестан је да га Београд и Србија чекају раширених руку, али још није донео одлуку да се врати кући.

- Живот пише романе, неко је лепо рекао. Везани смо за децу, они су овде пословни људи. Најмање пет пута у току године дођем у Србију. Мало у Шпанији, мало у Србији, тако ћемо радити. Ово је време глобализма, сасвим је свеједно где се живи, за два–три сата авионом стигнемо где хоћемо - закључио је Пунишић.

БИЗНИС СА КЕРАМИКОМ

После играчке каријере јако мало времена провео је у фудбалу, након активног играња.

- Завршио сам тренерску школу, факултет у Новом Саду, али су у Шпанији почели да штите своје тренере. Да би нострификовали диплому требало је да три године радим у својој земљи, на професионалном нивоу. Мени је то био дуг период. Овде где живим, у Кастељону је светски центар за керамику, па сам ушао у бизнис. Дакле, нисам везан директно за фудбал, али га пратим и овде често идем да коментаришем утакмице Кастељона на радију и телевизији. Мада, честа путовања по свету спречавају ме да то радим чешће - истиче Драган Пунишић.

МНОГО ПРИЈАТЕЉА ШИРОМ СВЕТА

Драган Пунишић има много пријатеља у Београду, Пироту, Нишу, Новом Саду, Ријеци... Поносан је на све њих.

- Спорт отвара многа врата, а људи у њему су друга „фела”. Тај амбијент је много здравији од неких других. Спортисти желе да се боре, повезују. Имам широм света много пријатеља. Сретнем их, разменимо искуства, сада и око бизниса, али увек и на тај начин желим да представим културу и обичаје моје земље. Спорт је чудо. Људи ме у Шпанији препознају, нуде да лакше обавим своје послове, баш лепо искуство.

[Turija]

I Punisic apostrofira Sestica i Sapurica kao osovinu sampionske Vojvodine 1989, iako smo imali sjajne igrace na svakoj poziciji.

Medjutim, igra i iskustvo njih dvojice su bili fundament. Za Sestica to svi znaju, ali znacaj Sapuric je ostao nedovoljno osvetljen, sto sam ja pokusavao na ovom forumu da ispravim.

I dan danas je za mene Svetozar Sapuric najbolji zadnji vezni kojeg sam ja gledao u Vosi i kakvog stalno zelim na toj poziciji. Posle njega, jedino je Radoja bio taj. Da zanemarimo posle price sta se desavalo kad je bio sportski direktor ( i eventualne finansijske transakcije), ali i u tom njegovom mandatu Vojvodina je imala odlican tim i evropske nastupe za pamcenje.

[Milan]

Jeste, tebe se svaki put setim kada je reč o Šapuri, jer si svaki put naglašavao njegov značaj u toj šampionskoj ekipi.

[Deep Purple]

https://www.mozzartsport.com/fudbal/ves ... ana/467098

[Deep Purple]

https://x.com/sasakarisik/status/172883 ... 4m82lU-9fw


Neka je laka crna zemlja Vraču… Slava mu, mir i pokoj duši.

[Milan]

https://www.facebook.com/share/FNb1w2nQ ... tid=WC7FNe







Je l’ moguće da ima ovako bolesnih ljudi. Apel na ljude iz kluba da pomognu u obnovi.