N13 wrote: ↑Sat Aug 05, 2023 10:37 pm
Na kraju krajeva, imamo golmana na forumu, zar ne. Neka napise misljenje, bas bih voleo da cujem
Svaki od njih je imao i vrline i mane.
Ja zaista ne mogu da se setim kompletnog golmana u našim redovima.
Avramova i
Todića se zaista slabo sećam. Todić je bio pouzdan i veran, neretko najbolji pojedinac u treš timovima kakve smo imali.
Kahrimana se pomalo sećam. Uz njega je bio i
Đorđe Babalj. Epizodista, ali solidan. Obojica su bili dosta viši golmani od Todića i Avramova. Babalja najviše pamtim po onom meču s crnima, kad nam je Despotović doneo pobedu, u onom sumanutom nizu od novembra do aprila 06/07.
Kesić takođe - okej rezerva, ništa posebno.
Posle njih smo došli do
Brkića. Naš, pouzdan, dominantan u kaznenom. Njega sam recimo baš gotivio, jer je davao taj osećaj sigurnosti u kaznenom. Nije imao preterane bravure, kao neki drugi golmani koje smo gledali, ali mahom jer sebe nije stavljao u takvu poziciju, jer je izlazio na lopte, kupio kornere i nije linijašio.
Lazović kod nas nije ni odigrao meč.
Filip Pajović mislim samo dve, i to okej, s obzirom da je imao 18 ili 19 godina tada.
Supić...dobio je mnogo više hejta nego što je zaslužio, ako posmatramo golmanske kvalitete. Premalo, ako posmatramo ljudske. Imao je ludu sreću da ispred sebe ima zadnju liniju na vrhuncu njihove forme, uz odlične reflekse. Umeo je da nas vadi, ali kao što sam mali milion puta rekao za njega - on je sam sebe stavljao u te situacije. Lopta leti na peterac, on stoji na liniji i pravi neverovatnu odbranu na refleks, umesto da potpuno predupredi situaciju i izađe na tu loptu.
Buda Janošević je recimo baš bio slab, ali mislim da se samo utopio u sivilo tog pada forme 11/12.
Na startu 13/14 sam prvi put posle Brkića osetio tu neku sigurnost sa
Delačom na golu. Bio je odličan, ali mislim da ga je psihički uništio onaj Šerif u gostima. Istorijska šansa je tu propuštena, što za te momke, što za klub. Istorijska. Ako bih mogao da izdvojim par ekselans primer toga koliko smo prokleti kao klub, onda bi to definitivno bio taj odlazak Abua pred dvomeč i činjenica da ni dan danas taj Šerif ne zna kako je sa Karađorđa otišao kući sa aktivnim rezultatom. Sve posle toga je baš baš bolno. Delač ima visinu, ima tehniku i pedigre. Mislim da je tu psiha na kraju dosta uradila na tome da on na kraju ne izgradi zavidnu karijeru. Psiha i ta kurata sreća ovog kluba. Taj ulazak u LE ih je mogao sve lansirati. Posle njega smo imali
Žakulu,
Jovanića i
Vanju. O Žaksu ne treba trošiti reči. Iako staromodan, bio je vrlo vrlo pouzdan kada su golmanski zadaci u pitanju. On je jedan od retkih naših golmana gde si znao na čemu si, kako god da okreneš. Nije imao trenutke od sjaja do očaja. Uvek si mogao da očekuješ 3.5/5 performans iz igre, majstorije iz penala i to je to. I od toga nikad nije odstupao. Jovanić je bio epizodista u rangu gorepomenutih. Vanja je bio neiskusan, gurali smo ga zbog para po meču od Junajteda. Vanja je sazreo u Torinu.
Kordića ne vredi ni komentarisati. Da se ne uvrede Crnogorci, ovde striktno govorim o trendu među fudbalerima. Ja sam ubeđen da bi oni bili sjajna fudbalska nacija da mrvicu više rade nakon što ih fizički sustignu domaći igrači. Kao i njegov brat, Kordić je bio vrlo dominantan u omladincima, ali je ostao na tome. Talenat nije bio sporan, njegovi kiksevi su bili plod nerada. To svako ko poznaje fudbal i golmanski zanat može da primeti, a imao je sve - staž i titule u omladincima, fantastične uslove za razvoj i iskrenu priliku da se u prvom timu pokaže.
Perić je za nijansu lošija verzija Žakule. Pouzdan, ali ne preterano talentovan. To što vidiš, to ti je.
E, sad, tu dolazimo do
Emila Rockova. Momak koji je imao preduslove da bude novi Brkić. Postepen uspon, strpljenje, možda za nijansu kasnija šansa nego što je trebalo, ako gledamo iz ugla zarade za klub. Iako je u pitanju golman, on je ipak imao previše godina da se na njemu ozbiljno zaradi. Sjajne radne navike, iskrena želja i ljubav prema klubu. Ljudi ovde kažu da mu je falilo par cm u visini, a ja kažem da mu je falila skočnost i eksplozivnost. Od njega su bili niži i Todić, a i Avramov. Tih 2-3cm zaista ne znače ništa, ako si dovoljno skočan. Ne moram ni navoditi primere, imamo ih mali milion. Kao sjajan primer izuzetno eksplozivnog i skočnog, a niskog golmana je Džordan Pikford. Šta je taj dečko radio prethodne dve sezone je neverovatno, a visok je svega 185cm.
Marko Ilić se kod nas zaista kratko zadržao i za to bi neko trebao krivično da odgovara. Marko Ilić je mogao itekako da bude hibridna verzija Brkića. Visok, lagan, moderan golman.
Nikola Simić je vrlo sličan golman Supiću. Šta god da sam napisao za Supića, u pogledu tih nekih fudbalskih (ne)kvaliteta, stoji i za Simića.
Vukliš je Perić za sirotinju.
Najzad,
Carević. Njega bih smestio u tu grupu gde bi bili Brkić i Delač, po pitanju toga kakav potencijal ima. Njemu pre svega treba dati još ovu sezonu, da ostvari kontinuitet. Ti (ne)izlasci na centaršuteve su plod neiskustva. Iskustvo donosi pravilne procene. Mislim da on još uvek uči sebe. Ne toliko kao golmana, koliko kao golmana Vojvodine. Ne pomaže to što ima novu zadnju liniju svaki meč. Nikako ne pomaže. Dobar je u igri nogom. Svi kiksevi će se ispeglati kontinuitetom, ali kakav protok igrača imamo kroz prvi tim, bojim se da će on taj kontinuitet dostići negde drugde.
Mislim da sam time pokrio sve. Toromana i Puškića još ne bih komentarisao.
Da me pitas koga vise gotivim Rockova ili Carevica, bez razmisljanja odgovor je Rockov.
