U Meksiku je preminuo, u 79. godini, Zdravko Rajkov, nekadasnji fudbalski reprezentativac SFRJ, a potom istaknuti trener.
Rodjen 5. decembra 1927. u Curugu, Rajkov je najveci deo svoje karijere od 1950 do 1962 godine proveo u novosadskoj Vojvodini. Za taj klub odigrao je ukupno 555 zvanicnih meceva i dao 371 gol. Pripadao je najslavnijoj generaciji Vojvodine, zajedno sa Boskovom, Veselinovicem, Hercegom i drugim asovima.
Za nacionalni tim plavih, u periodu od 1951 do 1958 godine odigrao je 28 medjudrzavnih utakmica i postigao 11 golova. Ucesnik je svetskog prvenstva 1958 u Svedskoj.
U inostranstvu je igrao za svajcarski prvoligaski klub Lozana Sport (1962-1966).
Po povratku u domovinu posvetio se trenerskom pozivu. Bio je sef strucnog staba Vojvodine, a kao trener radio je jos u Spaniji, Alziru i Iranu.
U posledje vreme Rajkov je ziveo u Meksiku, gde je nakon smrti i sahranjen.
Tekst preuzet iz danasnjeg Dnevnika.
Slava mu.
In Memoriam Zdravko Rajkov
Pošto malo ljudi posećuje topik legende kluba biću slobodan da postavim tekst o Zdravku Rajkovu i na ovom mestu!!
Zdravko Rajkov je bio jedan od četvorice musketara(Boškov,Veselinović i Krstić) koja su bili okosnica generacije iz pedestih (zlatna generacija, kako su je zvali navijači i novinari). Zdravko se rodio 5. XII 1927 godine u šajkaškom selu Čurugu! Čurug je dao mnogo izuzetnih ljudi(danas imamo dvojicu vladika iz Čuruga- Porfirija vladiku jegrakog i Fotija episkopa Dalmatinskog, a u Novom Sadu svima je dobro znan otac Branko Ćurčin). Moglo bi se reći da je Čurug do Rajkov bio najviše poznat po slikarima(čak se 17 akademskih slikara rodilo u Čurugu) Lazaru Paču i crkvenim zvonima koja su dugo vremena bila najveća u pravoslavnom svetu(setite se čuvene pesme Laze Kostića o čuruškim zvonima).
Kada sam malo podivanio sa starijim ljudima iz kraja, svi su mi rekli da je Rajkov bio izuzetno brzo krilo sa istančanim osećajem za gol. Neverovatan je podatak da je za 350 odigranih utakmica postigao 371 gol( 94 prvenstvena pogotka) iako je igrao u veznom redu. Za Vojvodinu je igrao od 1950-1962 godine. Ra reprezentaciju je odigrao 28 mečeva. Karijeru je završio u Švajcarskoj a bio je trener reprezentacija Irana, Alžira i španske Kordobe.
Ovo je jedna kraća priča o samom početku karijere, koja bi verujem mogla biti poučna za mnoge nove mlade generacije!
Prvih dana posle rata, stolarski radnik Zdravko Rajkov došao je u Novi Sad iz sela Čuruga i zaposlio se u novosadskom Brodogradilištu. Stanovao je u Kajmakčalanskoj ulici i zajedno sa svojim vršnjacima, koji još nisu stasali za vojskum provodio je slobodne časove trčeći za loptom po bezbrojnim poljanama u Podbari.
Kada je oživeo rad u Fudbalskom Klubu Slavija, dečaci su se provlačili kroz rupu na drvenoj tarabi i radoznalo posmatrali treninge fudbalera u crvenim dresovima.
- I ja bih želeo da obučem crveni dres,- poverio se Rajkov, svojim drugarima. Oni su ga nagovorili da se prijavi Nebojši Jovanoviću, jednom od tadašnjih rukovodilaca Slavije.
- Zar tebi da damo naš crveni dres? Vidi kakav si žut i krivonog?! Nego, gledaj da se što pre čistiš sa igrališta i to istim putem kojem si došao!
Teško su pale ove reči rukovodioca Slavije mladom stolaru. U prvi mah skoro je i poverovao ono što je čuo, a zatim se u njemu rodila snažna volja za dokazivanjem.
Rajkov je otišao u vojsku i tamo ga je zapazilo budno oko trenra beogradskog partizana Ileša Špica i Rajko je obukao crno-beli dres. Antitalenat iz Podbare zaigrao je uz BObeka, Čajkovskog, i Šoštarića. Čak je igrao u meču protiv Vojvodine koji je završen 3-3.
Kada je demobilisan, rekao je zbogom fudbalu. Ne treba smetnuti sa uma da je to vreme kada se fudbal igrao iz ljubavi i da je to onda bio gotovo amaterski sport i da sem trenutne slave igrači nisu dobijali puno šta od njega. Međutim, dobar glas se daleko čuje i tako je naš stolar počeo da dobija ponude iz Osijeka, Bečeja...Prvih dana 1950 godine Rajkova je iznenadila ponuda iz Novog Sada. Poziv je stigao iz VOjvodine. Ponuđeno mu je da igra u prvom timu Vojvodine. Nije dva puta razmišljao, ostavio je svoj toliko voljeni zanat i u 23. godini obreo se u crveno-belom timu!
Koja je njegova najbolja utakmica. Rajkov se seća nekoliko takvih igara. Trener Gustav Lehner ističe da je Rajkov nikada nije igrao kao u Splitu, u jesen 1956, godine, protiv Hajduka. Dao je jedan gol ali je četiri pripremio. Rajkov je izvrsno u Linčepingu u Švedskoj(pobeda 6-1), u Tel Avivu i Damasku(5-0), dao svih pet gola,. Još je u sećanju dramatična utakmica u Rimu za Srednjeevropski kup- Roma je vodila 4-1 i time je izjednačila rezultat iz prve utakmice. Svaki dalji gol rešavao je sudbinu meča. Do kraja je preostalo još 20. minuta. I tada je Rajkov stupio u akciju: jedan za drugim postigao je četiri gola. Sve u same rašlje, svaki iz daljine od najmanje 20 metara. Tako nešto čuveni italijanski golman Moro nije doživeo u karijeri!
Zdravko Rajkov je bio jedan od četvorice musketara(Boškov,Veselinović i Krstić) koja su bili okosnica generacije iz pedestih (zlatna generacija, kako su je zvali navijači i novinari). Zdravko se rodio 5. XII 1927 godine u šajkaškom selu Čurugu! Čurug je dao mnogo izuzetnih ljudi(danas imamo dvojicu vladika iz Čuruga- Porfirija vladiku jegrakog i Fotija episkopa Dalmatinskog, a u Novom Sadu svima je dobro znan otac Branko Ćurčin). Moglo bi se reći da je Čurug do Rajkov bio najviše poznat po slikarima(čak se 17 akademskih slikara rodilo u Čurugu) Lazaru Paču i crkvenim zvonima koja su dugo vremena bila najveća u pravoslavnom svetu(setite se čuvene pesme Laze Kostića o čuruškim zvonima).
Kada sam malo podivanio sa starijim ljudima iz kraja, svi su mi rekli da je Rajkov bio izuzetno brzo krilo sa istančanim osećajem za gol. Neverovatan je podatak da je za 350 odigranih utakmica postigao 371 gol( 94 prvenstvena pogotka) iako je igrao u veznom redu. Za Vojvodinu je igrao od 1950-1962 godine. Ra reprezentaciju je odigrao 28 mečeva. Karijeru je završio u Švajcarskoj a bio je trener reprezentacija Irana, Alžira i španske Kordobe.
Ovo je jedna kraća priča o samom početku karijere, koja bi verujem mogla biti poučna za mnoge nove mlade generacije!
Prvih dana posle rata, stolarski radnik Zdravko Rajkov došao je u Novi Sad iz sela Čuruga i zaposlio se u novosadskom Brodogradilištu. Stanovao je u Kajmakčalanskoj ulici i zajedno sa svojim vršnjacima, koji još nisu stasali za vojskum provodio je slobodne časove trčeći za loptom po bezbrojnim poljanama u Podbari.
Kada je oživeo rad u Fudbalskom Klubu Slavija, dečaci su se provlačili kroz rupu na drvenoj tarabi i radoznalo posmatrali treninge fudbalera u crvenim dresovima.
- I ja bih želeo da obučem crveni dres,- poverio se Rajkov, svojim drugarima. Oni su ga nagovorili da se prijavi Nebojši Jovanoviću, jednom od tadašnjih rukovodilaca Slavije.
- Zar tebi da damo naš crveni dres? Vidi kakav si žut i krivonog?! Nego, gledaj da se što pre čistiš sa igrališta i to istim putem kojem si došao!
Teško su pale ove reči rukovodioca Slavije mladom stolaru. U prvi mah skoro je i poverovao ono što je čuo, a zatim se u njemu rodila snažna volja za dokazivanjem.
Rajkov je otišao u vojsku i tamo ga je zapazilo budno oko trenra beogradskog partizana Ileša Špica i Rajko je obukao crno-beli dres. Antitalenat iz Podbare zaigrao je uz BObeka, Čajkovskog, i Šoštarića. Čak je igrao u meču protiv Vojvodine koji je završen 3-3.
Kada je demobilisan, rekao je zbogom fudbalu. Ne treba smetnuti sa uma da je to vreme kada se fudbal igrao iz ljubavi i da je to onda bio gotovo amaterski sport i da sem trenutne slave igrači nisu dobijali puno šta od njega. Međutim, dobar glas se daleko čuje i tako je naš stolar počeo da dobija ponude iz Osijeka, Bečeja...Prvih dana 1950 godine Rajkova je iznenadila ponuda iz Novog Sada. Poziv je stigao iz VOjvodine. Ponuđeno mu je da igra u prvom timu Vojvodine. Nije dva puta razmišljao, ostavio je svoj toliko voljeni zanat i u 23. godini obreo se u crveno-belom timu!
Koja je njegova najbolja utakmica. Rajkov se seća nekoliko takvih igara. Trener Gustav Lehner ističe da je Rajkov nikada nije igrao kao u Splitu, u jesen 1956, godine, protiv Hajduka. Dao je jedan gol ali je četiri pripremio. Rajkov je izvrsno u Linčepingu u Švedskoj(pobeda 6-1), u Tel Avivu i Damasku(5-0), dao svih pet gola,. Još je u sećanju dramatična utakmica u Rimu za Srednjeevropski kup- Roma je vodila 4-1 i time je izjednačila rezultat iz prve utakmice. Svaki dalji gol rešavao je sudbinu meča. Do kraja je preostalo još 20. minuta. I tada je Rajkov stupio u akciju: jedan za drugim postigao je četiri gola. Sve u same rašlje, svaki iz daljine od najmanje 20 metara. Tako nešto čuveni italijanski golman Moro nije doživeo u karijeri!
1955. Roma 4-5 Vojvodina
Kakva utakmica! Čitao sam puno izveštaja sa mečeva utakmice Vojvodine ali izveštaj sa utakmice u Rimu je stvarno nešto posebno. Vojvodina 1955. godine predstavljala Jugoslaviju u Srednje-evropskom kupu a protivnik je bila Roma. U njenom timu igrala su trojica reprezentativaca Azura Moro, Pandolfini i Gali, reprezentativac Urugvaja Čigija, tadašnje najbolje krilo Evrope, Mađar Njerš i zvezda prelaznog roka u Italiji Đulijano koji je iz Torina je došao u Romu za tadašnjih rekordnih 75 miliona lira.
Sva ta imena nisu uplašila staru damu srpskog fudbala i Vojvodina je ubedljivo slavila u prvoj utakmici u Novom Sadu sa 4-1!
Novi Sad-, 29. VI 1955. godine Vojvodina 4-1(2-1) Roma- Ristić, Nikolić, Malenčić, Selena,Milovanov, Krstić II,Rajkov, Živković,Roganović, Veslinović, Ivoš, Krstić I-
Svi su očekivali siguran prolaz Vojvodine ali Vojvodina je i onda bila nešto specifično, nešto neshvatljivo zdravoj logici i ljudskom razumu.
U revanš utakmici na Olimpiku, Roma je već u 28 minutu povela sa 3-0! DO kraja poluvremena Novosađani su se trgli i preko Krstića su smanjili na 3-1.
Na početku drugog poluvremenu Gali daje i četvrti gol čime je rezultat iz Novog Sada izjednačen. Svi su očekivali totalni potop Vojvodine, svi sem Zdravka Rajkova!
Rajkov preuzima svu odgovrnost na sebe i redom postiže 4 gola za Vojvodinu. Svi golovi su pali posle šuteva sa preko 20 metara a tri su završili u rašljama nemoćnog golmana Moroa. Vojvodina je napravila nečuven povratak i pobedila Romu usred Rima sa 4-5(šta mislite koliki je bio koeficijent za iz keca u dvojku?
)! Činilo se da od tog dana svi fudbalski putevi vode u Novi Sad. U sledećem kolu protivnik Vojvodine je bila Kinjiži(kako se tada zvao Ferencvaroš) ali to je neka sasvim druga priča.
Vojvodina je tog dana nastupila u sledećem timu- Ristić,Selena ,Nikolić, Blanarik, Milovanov, D. Krstić, Roganović,Rajkov, Boškov, Ivoš i R. Krstić!
Sva ta imena nisu uplašila staru damu srpskog fudbala i Vojvodina je ubedljivo slavila u prvoj utakmici u Novom Sadu sa 4-1!
Novi Sad-, 29. VI 1955. godine Vojvodina 4-1(2-1) Roma- Ristić, Nikolić, Malenčić, Selena,Milovanov, Krstić II,Rajkov, Živković,Roganović, Veslinović, Ivoš, Krstić I-
Svi su očekivali siguran prolaz Vojvodine ali Vojvodina je i onda bila nešto specifično, nešto neshvatljivo zdravoj logici i ljudskom razumu.
U revanš utakmici na Olimpiku, Roma je već u 28 minutu povela sa 3-0! DO kraja poluvremena Novosađani su se trgli i preko Krstića su smanjili na 3-1.
Na početku drugog poluvremenu Gali daje i četvrti gol čime je rezultat iz Novog Sada izjednačen. Svi su očekivali totalni potop Vojvodine, svi sem Zdravka Rajkova!
Rajkov preuzima svu odgovrnost na sebe i redom postiže 4 gola za Vojvodinu. Svi golovi su pali posle šuteva sa preko 20 metara a tri su završili u rašljama nemoćnog golmana Moroa. Vojvodina je napravila nečuven povratak i pobedila Romu usred Rima sa 4-5(šta mislite koliki je bio koeficijent za iz keca u dvojku?
)! Činilo se da od tog dana svi fudbalski putevi vode u Novi Sad. U sledećem kolu protivnik Vojvodine je bila Kinjiži(kako se tada zvao Ferencvaroš) ali to je neka sasvim druga priča. Vojvodina je tog dana nastupila u sledećem timu- Ristić,Selena ,Nikolić, Blanarik, Milovanov, D. Krstić, Roganović,Rajkov, Boškov, Ivoš i R. Krstić!
Last edited by Владика on Thu Aug 03, 2006 2:18 am, edited 1 time in total.
Re: 1955. Roma 4-5 Vojvodina
podbara wrote:Kakva utakmica! Čitao sam puno izveštaja sa mečeva utakmice Vojvodine ali izveštaj sa utakmice ali uzvratna utakmica u Rimu je stvarno nešto posebno. Vojvodina 1955. godine predstvaljala Jugoslaviju u Srednje-evropskom kupu. Protivnik je bio Roma. U njenom timu igrala su trojica reprezentativaca azura Moro, Pandolfini i Gali, reprezentativac Urugvaja Čigija, tadašnje najbolje krilo Evrope, Mađar Njerš i zvezda prelaznog roka u Italiji Đulijano. Iz Torina je došao u Romu za rekordnih 75 miliona lira.
Sva ta imena nisu uplašila staru damu jugoslovenskog fudbala i Vojvodina je ubedljivo slavila u prvoj utakmici u Novom Sadu sa 4-1!
Novi Sad-, 29. VI 1955. godine Vojvodina 4-1(2-1) Roma- Ristić, Nikolić, Malenčić, Selena,Milovanov, Krstić II,Rajkov, Živković,Roganović, Veslinović, Ivoš, Krstić I-
Svi su očekivali siguran prolaz Vojvodine ali Vojvodina je i onda bila nešto specifično, nešto neshvatljivo zdravoj logici i ljudskom razumu.
U revanš utakmici na Olimpiku Roma je već u 28 minutu povela sa 3-0! DO kraja poluvremena Novosađani su se trgli i preko Krstića su smanjili na 3-1.
žNa početku drugog poluvremenu Gali daje i četvrti gol čime je rezutltat iz Novog Sada izjednačen. Svi su očekivali totalni potop Vojvodine. Svi sem Zdravka Rajkova!
Rajkov preuzima svu odgovrnost na sebe i redom postiže 4 gola za Vojvodinu. Svi golovi su pali posle šuteva sa preko 20 metara a tri su završili u rašljama nemoćnog golmana Moroa. Vojvodina je napravila nečuven povratak i pobedila Romu usred Rima sa 4-5(šta mislite koliki je bio koeficijent za iz keca u dvojku?)! Činilo se da od tog dana svi fudbalski putevi vode u Novi Sad. U sledećem kolu protivnik Vojvodine je bila Kinjiži(kako se tada zvao Ferencvaroš) ali to je neka druga priča.
Vojvodina je tog dana nastupila u sledećem timu- Ristić,Selena ,Nikolić, Blanarik, Milovanov, D. Krstić, Roganović,Rajkov, Boškov, Ivoš i R. Krstić!
Eh to je samo istorija koju pozeleti mozes,a pogotovo je to tesko objasniti lokalnim debilima ciganima(koji su danas napravili defile bulevarom pevajuci turske pesme
)i grobarima sto je Vojvodina nekad bila i sa kim je igrala recimo vecina njih ni ne zna da je Vosa tukla Milan 2:0 svojevremeno i cak izbacila iz nekog kupa a oni misle da je to izmisljotina i podsmevaju se.Mozda bi se i neki opametili i poceli da navijaju za pravi tim kad bi samo malo procitali istoriju kluba!!Malo sam se zaneo ovom istorijom.
Večna slava i hvala ti za sve.
