Prvi finalista kupa je ekipa Lovćena koja je pobedila crvenu zvezdu u prepunoj dvorani rezultatom 32-24.
U drugom polufinalnom meču Vojvodina, posle 7 minuta igre, vodi protiv ekipe Železničara rezultatom 7-1 i može se praktično reći da se plasirala u finale jer je ekipa iz Niša doputovala na Cetinje sa drugim timom iz protesta što im je oduzeto domacinstvo finala kupa.
Momci HVALA VAM ZA SVE.Ovo mi je jedan od najlepših dana u životu
Ne samo da znate da igrate već ste i mnogo hrabri
Ko na cetinju(od danas cetinje pišem malim slovom zauvek) pobedi sa 7 razlike bolji je bar za 14.
Zasluženo ste ušli u istoriju
KUP JE NAŠ
HAPSI USTAŠU
Djukanovica stoku treba u zatvor ! Taj tuce sve sto stigne a i ovi sa klupe nisu ostali duzni!Onom jadnom Nadovezi je napravio takvu sljivu,malo pa nije i Perunicica patosirao!U sumu sumski covece, cestitka rukometasima!
Bravo, momci!
Nema odgovarajućih reči za ono što ste uradili za Vošu i rukomet u Gradu.Čestitke svima, a najveća BOGDANU RODIĆU za ulazak u legendu novosadskog rukometa.
Eto, koliko može da učini jedan čovek, ako ima snažnu volju i jasan cilj.Verujem da u Novom Sadu ima ljudi, možda i sa većim kapitalom, ali ljubomorno čuvaju radost svog imetka i ne žele da je podele, baš ni sa kim. A, teško da čovek može biti srećan SAM.
Fantastican uspeh nasih momaka i cestitke svima.
Izdsrzati onaku torturu.Celu utakmicu su leteli razni predmeti,tukli su nasa,vikali"ubi Srbina"-djubrad jedna pokvarena.Eto im onda Albanije,vrata su im sirom otvorena.
Svi sada na polufinale plej-ofa sa Zeljeznicarom da se zahvalimo ovim divnim momcima i da ih podrzimo na putu do titule.Nemojte to propustiti.
Zaista imamo odlicnu ekipu koja je dobro uigrana,a spoj je iskustva i mladosti,a igraci postuju Vosin dres.
Zaboravih,ovo je nas prvi trofej u rukometu u istoriji.
Ove sezone vec imamo kup u odbojci,sad i u rukometu,a nadam se da cemo dodati i titule i u kosarci i rukometu.
Sledece sezone da se i fudbal i vaterpolo pridruze pa da stvari konacno budu na svom mestu.
VOJVODINA UNIVEREKSPORT TRIJUMFOVALA U NACIONALNOM KUPU RUKOMETAŠA
S Cetinja u istoriju
Dočekao je Novi Sad da konačno ima i trofej u muškom rukometnom sportu. Vojvodina sa prezimenom Univereksport prigrlila je pehar pobednika Kupa Srbije i Crne gore, pošto je, posle gotovo dva sata rovovske borbe (suočavajući se sa rukometnim, ali i nesportskim elementima), u finalu savladala Lovćen sa Cetinja 32:25 (18:7). Trijumf je još draži ako se ima u vidu da je osvojen na vrućem i neugodnom terenu na Cetinju. Bolji poznavaoci rukometnih prilika kažu da odavno u finalu nacionalnog kupa jedna ekipa nije bila tako superiorna (Novosađani vodili sa 14 golova prednosti u 40. minutu, 23:9) u odnosu na rivala kao što je bila Vojvodina na Cetinju.
Tokom sezone, trener Novosađana Zoran Kurteš uporno je ponavljao: “Mnogo radimo, mnogo se trudimo, ali ne igramo ni izbliza onako kako bismo trebali i mogli...” Kockice su se konačno složile na finalnom turniru Kupa.
Na Cetinju, rukometaši Vojvodine bili su veličanstveni u svakom pogledu, na svakom delu parketa, u svakom segmentu igre. Mladost, iskustvo, svežina, kvalitet, upornost, ljubav, odgovornost, fanatizam - sve su to elementi kojima su Novosađani najpre razoružali, potom načeli i do nogu potukli Lovćena, odvažnu, hrabru, drčnu i samoljubivu ekipu, ali nemoćnu pred naletima rukometne košave iz Bačke.
Vispreni trener Novosađana Zoran Kurteš je odavno naglasio da je odbrana oružje kojim se mogu neutralisati aduti domaćeg tima - autoritativni vođa Goran Đukanović, okretni i “sportski bezobrazni” pivot Mladen Rakčević i mudri snajperista Blažo Popović. Odbrana Vojvodine, predvođena iskusnim čuvarom mreže Šandorom Hodikom, znatno ojačana bedemom po imenu Đorđe Ćirković, nesalomiva na poziciji na kojoj već dve decenije odoleva Goran Arsenić, fino garnirana mudrošću i lukavstvom koje u sebi nosi Predrag Peruničić, podsetila nas je na ono nezaboravno vreme kada je naš rukomet bio u svetu prepoznatljiv baš po čvrstini odbrane.
Izuzetan doprinos istorijskom uspehu Novosađana dali su kaskaderi Božidar Nadoveza i Predrag Vujadinović, kao i sjajni kapiten Vladimir Mandić, koji je ovoga puta sa tri prsta na srcu bio do krajnjih granica strpljiv i precizan kada je to najpotrebnije.
Finale
Lovćen - Vojvodina Univereksport 25:32 (7:18)
Spremni su bili Novosađani i na “treće poluvreme”, koje je usledilo sredinom drugog dela igre, u trenucima agonije domaćina. Božidar Nadoveza je zaradio nekoliko podmuklih udaraca i “šljivu” ispod oka, Peđa Peruničić je morao da upotrebi svu nagomilanu sportsku diplomatiju, Goran Arsenić je nakon toliko godina doživeo da ga jure pored aut linije... A, ništa prijatnije nisu se osećale ni sudije Grković i Imbronjev, čiji su snaga autoriteta, iskustvo i specifični šarm presudili da se ova više psihički nego zanatski teška utakmica privede kraju bez incidenta, koji je, inače, visio u vazduhu tokom celog susreta.
Trijumf Vojvodine je i najlepši poklon rukometnom Čerčilu, Bogdanu Rodiću, za sav trud, ulaganja i ljubav koje skoro deceniju i po poklanja klubu i Novom Sadu. U situaciji kada su novosadski fudbaleri u krizi, a odbojkaši Vojvodine ostali bez titule, rukometaši preuzimaju primat po popularnosti, a igrači stasavaju u sportske zvezde.
Bogdan Rodić i rukometaši Vojvodine treba da slave prvi trofej, ali za slavlje nema mnogo vremena, jer za četiri dana kreće završna trka za naslov prvaka. tek osvojenom peharu valja pridružiti i onaj još vredniji - titulu. Vojvodina Univereksport to hoće i može.
Jovo Galić
A sad - na titulu
Šandor Hodik: Finale je bilo, ajde da budem fin, jako jako grubo. Bila je prava utakmica, pokazali smo da smo mnogo kvalitetniji. O uslovima u kojima smo igrali ne bih, sve se videlo putem malih ekrana, uslovi nisu bili regularni to je činjenica. Čestitam saigračima na borbenosti i hrabrosti.
Predrag Peruničić: Nismo obraćali pažnju šta se radi sa strane i na tribinama, nismo nasedali na provokacije nego smo bili apsolutno koncentrisani na teren. Nametnuli smo naš sistem igre i trijumfovali. Bilo je mnogo tenzija na terenu, bojao sam se da to ne ode u nekom drugom prvacu. Presudilo je naše iskustvo, naših 358 godina. To je poruka dušebrižnicima s početka Prvenstva.
Đorđe Ćirković: Ovo je u 50 godina postojanja kluba prvi trofej i drago mi je da sam deo Vošine istorije. Evo, uspeli smo, za sada, da dođemo do jednog trofeja. Sama utakmica je bila takva da smo mi igrali rukomet a oni su išli na udrace, ali nisu verovali da mi to možemo da istrpimo. Taktički smo utakmicu rešili u prvom poluvremenu i nadigrali ih. Poslednjih dvadeset minuta je bilo skandalozno, antipropaganda rukometa, osećali smo se kao glineni golubovi.
Božidar Nadoveza: Ovo mi je draži trofej od Čelendž kupa koji sam osvojio s Jugovićem, jer sam tada malo igrao, a sada sam jedna od karika u timu. Zasluženo smo trijumfovali, Cetinjane smo ponizili pred njihovom publikom. Ovim smo skinuli veliki deo tereta pred plej-of. Utakmica je rešena u prvih dvadeset minuta kada smo stekli deset golova prednosti i do kraja rutinski odigrali. Ovo je demant svima onima koji su nas osporavali, koji govore da ne znamo da igramo rukomet.
Predrag Vujadinović: Slogom i zajedništvom smo došli do svega ovoga, a sada čekamo da osvojimo još jedan trofej i onda će tek uslediti pravo slavlje. Posebno je lepo što smo kup osvojili na Cetinju.
RUKOMET
ZORAN KURTEŠ, TRENER VOJVODINE UNIVEREKSPORT
Možemo i stići ćemo i do titule
Rukometaši Vojvodine Univereksport uspeli su da osvoje prvi trofej ove sezone. Pehar namenjen pobedniku nacionalnog Kupa više nego zasluženo pripao je izabranicima Zorana Kurteša, koji su posle lavovske borbe bukvalno deklasirali i sportski ponizili Lovćen na Cetinju (32:25). Bila je to, posebno u prvom poluvremenu, rapsodija u crveno-belom, kada su igrači Lovćena delovali toliko nemoćno da su u poslednjih dvadesetak minuta posegli za “prljavštinama” koje ne priliče istinskim sportistima, a pogotovo reprezentativcima.
Kao za inat Novosađani su zaigrali kao nikada do sada, tečno, tehnički doterano, pametno i psihološki zrelo, upravo kako je od njih tražio i želeo trener Kurteš, kojem je ovo četvrti trofej s tri različita kluba (dve titule s Partizanom, Kup sa Sintelonom i Vojvodinom).
- Najpre čestitam mojim igračima - rekao je Kurteš. - Najvažnije je da smo posle jednog nezahvalnog početka uspeli da pronađemo sistem igre koji odgovara ovoj ekipi, posebno igračima koji nisu navikli na ovakav sistem rada i koji nisu bili u prilici da osvajaju trofeje. Dugo sam govorio da nisam zadovoljan igrom, ne da bih potcenio igrače, nego sam znao da imaju potencijal i da mogu mnogo bolje. To su pokazali u finalu kada su bili izuzetno dobri i kvalitetni. Osvajanje trofeja na Cetinju veliki je podstrek za sve igrače, pogotovo za one koji su prvi put podigli pehar.
Trener Novosađana naglasio je da je izabrao igrače ratnike, posebno dobre ljude koji su na Cetinju to potvrdili.
- Još jednom su demonstrirali vrhunski odnos prema sportu i klubu. Zaslužili su ovaj trofej iz više razloga: dobro su trenirali, podredili su se kolektivu i dobri su ljudi. Ovaj trofej nam daje podstrek za šampionsku titulu. Kao trener nemam pravo da kažem da je nećemo osvojiti. Posle ovoga ubeđen sam da ćemo je osvojiti. Novi Sad je zaslužio ovakvu ekipu boraca koja mnogo može i koja može da osvoji titulu. Osvojiti trofej na Cetinju pogotovo u onakvim uslovima je podvig. Pokazali su karakter i s organizacijom igre mogu doći do titule.
Teško je a ne osvrnuti se na atmosferu i na sva dešavanja koja su propratila Vojvodinaše u mestu podno Lovćena.
- Kao sportista ne želim to da komentarišem. Moj odnos prema igračima i prema utakmici je da budemo maksimalno smireni, da odigramo ono što smo spremali i da potvrdimo kvalitet na terenu. Imali smo izuzetno korektno suđenje internacionalaca Imbronjeva i Grkovića, koji su sudili po evropskim standardima i koji su priveli utakmicu kraju. Da je neko drugi sudio pitanje kako bi se utakmica završila. Za razliku od Cetinjana bili smo smireni, nismo odgovarali na njihove provokacije, posvetili smo se igri i na Cetinju je pobedio rukomet.
Zasluge što je u Novom Sadu napravljen ovakav kolektiv i što se snop svetlosti polako usmerava ka rukometašima pripadaju Bogdanu Rodiću.
- Upravo je on generator svih uspeha. Zadovoljstvo je upoznati takvog čoveka koji je imao viziju i strpljenje da nas isprati i istrpi. Tek dolaskom u klub shvatio sam o kakvom se čoveku radi, a takvih je malo u sportu. Sada je na Bogdanu Rodiću da postavi nove trase i viziju za dalje. Naravno i od vodećih ljudi Novog Sada i građana očekujemo da prepoznaju kvalitet i da nam se priključe i pomognu u osvajanju prve titule u pedesetogodišnjoj klupskoj istoriji. Novi Sad zna da prepozna pravi rukomet i ovo je prava prilika da bude i kvalitet - uputio je poziv Kurteš, a potom još naglasio:
- Zahvalio bih se našoj trenerskoj legendi Zoranu Živkoviću, čoveku pod čijim sam ja skutom stasavao, od koga sam mnogo naučio. Ovo je i njegova pobeda i trofej.
RUKOMET
VOJVODINA UNIVEREKSPORT DANAS U NIŠU
Samo korak do finala
Danas rukometaši Vojvodine Univereksport u Nišu igraju drugu utakmicu polufinala plej - ofa, a rival im je Jugopetrol Železničar. U prvom susretu crveno - beli su pregazili Nišlije. Očigledno je da „petroldžije“ nisu imali dovoljno oktana u tom duelu. Momci podno Varadinske tvrđave pripremljeni su izuzetno za napore u doigravanju. Spremni su da večeras „sruše“ tvrđavu Čair, ali nikakve prepotencije kod njih nema. Pehar nacionalnog Kupa je u vitrinama, a kao da ga nisu osvojili. Ostavili su ga iza sebe i sada crveno - beli žele da se domognu i titule. Ovako može da se ponaša samo ekipa koja ima karakter, znanje, kompaktnost, sjajnu atmosferu. Vojvodina Univereksport sve to ima, iako je sastavljena od veoma iskusnih i mladih rukometaša.
Srednji bek Đorđe Ćirković spada među iskusnije. Mnogo toga preturio je preko glave, a uvek čvrsto stoji na zemlji i odmeren je u izjavama.
-U Novom Sadu ubedljivo smo savladali Nišlije - istakao je Ćirković. - Rezultat je pomalo i previsok za polufinale plej - ofa. Danas nam je dovoljan i nerešen ishod. Važno nam je samo da prođemo dalje, odnosno, da se nađemo u finalu doigravanja. Nama starijima bi mnogo značilo da imamo četiri dana više na raspolaganju da bismo se oporavili. Mene malo muče prepone i trebalo bi da idem na terapije.
Ćirković veruje u svoje klupske drugove i sebe kada priča o današnjem susretu.
-U ligaškom delu takmičenja smo „petroldžije“ savladali dva puta. Eliminisali smo ih iz polufinala Kupa, a pobedili smo ih i u prvom susretu polufinala doigravanja. To ne može da bude slučajno i razlika u kvalitetu, u našu korist, evidentna je. Nisu naši današnji rivali bili korektni u izjavama i bacili su senku na naše pobede u superligaškom delu. Zato smo im u Novom Sadu, u subotu, pokazali na pravi način ko je kvalitetniji. Uostalom, mi imamo različite poglede na istu stvar, a nama je jedini cilj da se domognemo finala doigravanja. Uveren sam da će se to dogoditi već večeras - naglasio je Đorđe Ćirković.
RUKOMET
ĐORĐE ĆIRKOVIĆ O PREDSTOJEĆIM FINALNIM OKRŠAJIMA VOJVODINE I FIDELINKE
Presudiće kvalitet
Nacionalni Šampionat u rukometu ulazi u samu završnicu. Na redu su finalni okršaji, a za titulu boriće se Vojvodina Univereksport iz Novog Sada i Fidelinka iz Subotice. Ovogodišnje finale po mnogo čemu se razlikuje od prethodnih: prvi put o tituli će odličivati dve vojvođanske ekipe, a zanimljivo je i to da su i Novosađani i Subotičani plasmanom u finale ostvarili svoj najveći uspeh.
Vojvodina Univereksport je osvojila nacionalni Kup i ligaški deo takmičenja završila na prvoj poziciji i logično je to što je breme favorita na njenom tasu. Od te činjenice ne beži jedan od najboljih igrača crveno-belih Đorđe Ćirković, čija igra odiše zrelošću i lucidnošću, kao nikada do sada u karijeri.
- Oberučke prihvatamo ulogu favorita u duelima sa sjajnom ekipom iz Subotice - rekao je Ćirković. - Drago mi je zbog toga što se u finalu sastajemo s Fidelinkom, ali me isto tako vređaju priče da smo dobili slabijeg rivala. Pa u ovom trenutku Subotičani su se pokazali kao spremniji i kvalitetniji od Partizana. Do finala su dospele dve ekipe koje su, čini mi se, jedino ispoštovane od svojih uprava. Radujem se još jednoj činjenici, a to je da će posle gotovo petnaest godina titula završiti na prostorima Vojvodine. Nadam se da će posle Crvenke (1969.) i Proletera (1990. i 1992.) pehar namenjen prvaku države završiti u našim vitrinama.
Fidelinka je jedina uspela Vojvodinu da pobedi u ovogodišnjem Šampionatu.
- Radi se o dobro ukomponovanoj ekipi protiv koje je teško igrati, jer uvek pruža maksimum i igra iznad svojih mogućnosti. Najveći kvalitet joj je borbenost, požrtvovanost, odlična taktička pripremljenost i disciplina. I mi moramo da odigramo maksimalno, pošto jedino tako može doći do izražaja naš naglašeni kvalitet. Naša prednost je u iskustvu, tu pre svega mislim na Peruničića, Arsenića, Hodika, Kneževića i Mandića, koji su do sada igrali mnogo sličnih utakmica, mečeva koji odlučuju o tituli.
Prvi meč igraće se u subotu u Novom Sadu (17.30 časova, TV NS), a očekuje se da i tribine u maloj sali SPC “Vojvodine” budu popunjene.
- Najvažnije je da pobedimo u prvoj utakmici na svom terenu. Naravno da nam je potrebna podrška s tribina. Do sada navijači nisu iimali presudnu ulogu, pa to ne očekujem ni sada. Razočaran sam posetom (400 gledalaca) u polufinalu protiv Nišlija, pa mi se čini da Novosađani ne vole što pobeđujemo i što smo prvi. Zato neka na utakmicu finala dođe ko to zaista hoće i ko želi, a ne da molimo i vapimo za publikom. Naravno da je mnogo lepše i prijatnije igrati pred prepunim tribinama i uz podršku navijača, ali ako to rezultatima i osvojenim Kupom nismo zaslužili onda nemam o čemu da pričam - podvukao je Ćirković.
