In Memoriam: Petar Nikezić (1950-2014)

[budababa]

Otišla je još jedna Vošina legenda na onaj svet. Pero, hvala za sve lepe trenutke u dresu Vojvodine, počivaj u miru...

[Dejan]

Slava mu!

[Pera Centar]

Slava legendarnom centarforu Vojvodine!!

[Mare]

Slava legendarnom centarforu Vojvodine!!

Stvarno kakva godina, legenda za legendom nas napušta.
Slava mu.

[Владика]

Последњи поздрав. Искрено саучешће породици и пријатељима.

[Neizlecivi]

Slava mu i hvala za sve!

[Friend]

Slava mu i hvala!

[mihailov]

Večna mu slava i hvala!

[Turija]

Joj, kakva crna godina na stogodišnjicu Kluba.Napustile su nas tri Legende, iz tri generacije - tri velika Kapitena.
Ja igrača sa jačim šutem od Pere nisam video: cepa mreže, unosi golmane sa loptom u gol, ruši igrače u živom zidu, lomi prečku.
Pero, Legendo, počivaj u miru.
Saučešće porodici.

[Andreyos]

Počivaj u miru,legendo!

[Daljac]

Слава му и хвала, породици искрено саучешће.

[gospodinFKV]

Imam 23 godine, ali tu negde od svoje sedme se interesujem za igrace, naravno mahom za one koji su oblacili dres Vojvodine za mog zivota, tj. koje sam mogao da gledam. Kao klinca me nisu nesto posebno zanimale legende kluba, koje su gledali moj otac i deda. To valjda dolazi s godinama...

Pre nekih 11 godina, Vosa imenuje Josifa Ilica za trenera, pitam ja caleta ko je on, a cale ce: Dosao je on u Vojvodinu, udje u igru, a slobodnjak za nas. Sutne ti on nesto tik pored stative, lep slobodnjak, a masa na stadionu besnaaaaa...

Pitam ja njega zasto, tek ce on: Pa zato sto bi Pera Nikezic uneo loptu, zivi zid i golmana u gol.

-Tata, a ko je Pera Nikezic?

Tu je sve pocelo, a dvanaestogodisnji klinac odjednom kopa po starim knjigama i slikama, cita o majstorima koji su obukli dres svetinje...

[video]https://www.youtube.com/watch?v=sdTjX8Bxx8U[/video]

Na 2:16 omaz velikom majstoru!

Legende ne umiru! Saucesce porodici...

[Grba_NS]

Počivaj u miru. Saučešće porodici.

[Radoye]

Tuga!

Ja ga pamtim samo kao igraca Osijeka, ali moj deda ga je jako puno cenio. Vodio mene malog deda da gledamo tekmu i faul za Osijek negde na 25-30 metara, deda ufce i preznojava se, kaze sad ce nam Pera dati gol, ja reko koji Pera, on ce pa Nikezic, on je nas, najbolji suter Jugoslavije! Ja cu na to, kako da ne igra za reprezentaciju kad je tako dobar, eh sine da za reprezentaciju uvek igraju najbolji... U'vati Pera zalet, deda sve ne sme da gleda, pukne je Pera nebu pod oblake, prebaci pokojnu kucicu na jugu! Deda osmeh od uveta do uveta, dobar je Pera, nas, namerno nece da ga da, pa vikne "Pero, hvala!!!"

Mog dede nema evo vec 30 godina, a sada nema vise ni Pere Nikezica. Sta reci u ovakvom trenutku a da se ne ode u patetiku - zato cu samo ponoviti Dedine reci:

Pero, hvala!!!

[Ultra slanina]

Slava mu!