Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Vaša sećanja na utakmice, bivše igrače, legende...
Odgovori
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od Владика »

ХУГО РУШЕВЉАНИН - Човек са непотпуном средњом школом, али високе природне интелегинције. Био је бескрупулозни фудбалски фанатик, опсенар, шармер, бриљантни фудбалски фразер. Допадљивог, углађеног спољњег изгледа, негованих брчића и проницљивих лукавих очију. Прве фудбалске кораке је направио у НАК-у, учећи тајне фудбала од чувеног Иштвана Месароша.

У својим млађаним данима везао се за „Војводину", али не као фудбалер, јер за фудбал није поседовао играчке квалитете. Како га је фудбал неодољивом снагом привлачио, долазио је до неких мађарских фудбалских уџбеника, чије је садржаје са великом страшћу просто гутао. Испољавао је велику жељу и вољу да сс искажс наплану стручног рада. „Шлепао" се за Ковача Андраш који се као син рудара, у првим поратним годинама брзо политички афирмисао и постао члан најужег руководстава Савеза омладине Југославије. Ковач је такође био велики заљубљеник у фудбал. По оснивању фудбалске организације у Покрајини био jé један од њених првих председника, па по тој функцији и војвођански представник у Фудбалском савезу Србије и Југославије. Хуго је уз њега доспео на функцију секретара Ф.К. Војводине 1947, a нешто касније - на велико изнeнађење постао чак и члан тројне селекторске комисије при ФСЈ.

У почетку о њeговом раду била су подељена мишљeња, али када су играчи првотимци оценили,ударајући на морални лик, да Хуго наноси више штете угледу клуба, него што од њега клуб има користи морао је да оде.
Када је „Слога" - то је поратни назив клуба - 1951. прешла из друге у прву лигу, вратила је тад и своје старо име „Војводина". Хуго је тада отеран из Војводине. Неповерење играча узроковано је основама подозрења о нечистим пословима материјалне природе. Хуго вероватно никада нијe прекорачио границе које воде у криминалне радње. Познато је да су против њега, на основу две кривичне пријаве покрајинском тужилаштву, вођене истраге, али је на крају поступак обустављен. Каснији његов живот није дао потврде за такве сумње.

Како се „Војводина" одрекла његових услуга, пришао је другом новосадском клубу, ФК „Нови Сад". Тај клуб је годинама таворио у Војвођанској и у Другој лиги. Хуго је и устајао и легао снујући како „канаринце" да уведе у Прву савезну лигу. Не бирајући средства, све је подредио тој животној преокупацији, јер је знао да му само такав успех може допринети афирмацији у редовима признатих фудбалских стручњака.

Легендарна је прича о томе шта је све Хуго био кадар да уради. Играло се последње коло у Другој савезној лиги. ФК „Нови Сад", кандидат за првака, играо је у Зрењанину против већ отписаног „Пролетера". Борба за прелаз у Прву лигу била је неизвесна све до овог кола. Питање првака могла је, према једној варијанти, да одлучи разлика између броја да тих и примљених голова: Велики комбинатор Хуго, технико „Новог Сада"; смишљао је и смислио како извести режирање резултата. Невоља је била у томе што су све утакмице последњег кола, са циљем да се избегну махинациј,почињале у исто време. Било је потребно, дакле, нешто учинити да се утакмица заврши 15-20 минута касније, како би се за то време наштимао резултат који Новосађане води у Прву лигу. Тестером је пресечена једна статива гола толико да се држала као бабин зуб. На њу је у току утакмице, у погодном моменгу, натрчао робусни бек, капитен новосадског тима, Кемал Омерагић тако да се статива поломила. Судија Крањц, педантни Словенац, није могао да гледа како Лале не хају да се статива брзо поправи, па је трчао лично до домара да тражи даске, чекић и ексере, како би се поправка стативе брзо извршила и утакмица што пре наставила. Ипак се добило планираних двадесетак минута, но све је било узалуд: ривал за освајање првог места убедљиво победио у гостима.

Није дуго потрајало, a Хуго је заратио са „Војводином". За остварење такмичарских резултата без икаквих скрупула вуче зачуђујуће потезе. Утрошена огромна енергија и задивљујућа упорност крунисани су успехом. Хуго је, са својом златном десном руком - тренером Ферендом Ароком увео ФК „Нови Сад" у Прву савезну лигу. Тај успех, за који су имали заслуге поред Арока и Аца Петровић и Миле Огњанов, приписао је искључиво њему.

У првом првенственом градском дербију догодило се велико изненађење. „Војводина" је поражена са 2:1. По завршетку утакмице један члан управе Канаринаца је рекао да је на дан утакмице Хуго мотивисао играче. Посадио их је на тепих у полукруг око свога стола и попут мага одржао кратак говор са нагласком на неколико реченица: да је дерби за њих бити или не бити; да само победа може да измени њихову ситуацију да са градске трпезе њихов велик ривал не односи убудуће цео колач, a њима оставља само мрвице; да се то може остварити само ако сваки од њих у борби изгара до краја и претрчи двапут више од ривала,

Након овог великог успеха акције Хуга Рушевљанина на фудбалској берзи котирале су се високо. Хуго, међутим, није успео да се у великом клубу, какав је био „Партизан", докаже као високи стручњак. Преценио је своје снаге, па је једном генералу препотентно ставио до знања да је сада на сектору стручног рада само он генерал.

Тако се Хуго већ након полугодишњег рада морао растати од „Партизана", али се тиме није истопио и његов, мукотрпно стечен, фудбалски капитал. Брзо је нашао заједнички језик са скопским „Вардаром" и постао шеф стручног штаба тог клуба. Међутим, ни овде шефовање није било дугог века. После годину дана преселио се у Ријеку, у истоимени прволигашки клуб. На конференцијама за штампу одушевио је новинаре својим идејама и великим плановима, али, после годину дана ишчекивања, најављивани резултати су изостали. Уследило је ново разочарање и болан растанак од фудбалскс елите. Од стеченог реномеа мало је остало. Ни толико да побуди интересовање неког бољег друголигашког клуба. Прилепска Победа је такође била разочарана Хугом. Оставши без посла, привремено ухлебље, благодарећи Анти Павловићу, добио је у Ногометном савезу Хрватске.

Када се након овог ангажмана вратио у његовим Канаринцима, немирни дух Хуга Рушевљанина, ношен неодољивом жељом да свога „коња" поново уведе у трку прволигаша, кренуо је у потрагу за савезницима, како би остварио ту своју жељу, a преко ње повратио изгубљену репутацију врхунског фудбалског стручњака.
Негде крајем 1975. године председника „Црвенке", Никола Баста је саопштио:"Ових дана водио сам разговоре са Хугом на тему спортске сарадње наших двају клубова. Сарадњу смо прихватили о свим питањима везаним за односе у фудбалу. Али сам био изненађен када ми је рекао да сарадња долази у обзир само под следећим условима: 1. да ја морам да се прихватим кандидатуре за председника Фудбалског савеза Војводине, пошто Баја Бељански спроводи политику „Војводине" на штету других већих клубова у Покрајини; 2. да ми, као клуб, морамо прекинути сваку сарадњу са „Војводином", јер је она гробар свих војвођанских друголигаша и 3. да се свим средствима, заједно са Суботицом, Зрењанином и Сомбором морамо борити да „Војводину" истерамо из Прве лиге и бацимо је на колена, с напоменом да он неће мировати док се то не оствари."

И онда долази до великог преокрета, на инсистирање тада свемоћног Joвана Дејановића, директор ФК Војводина постаје њен смртни непријатељ Хуго Рушевљанин. Ова вест је попот грома одјекнула у Новом Саду. Могућа су два разлога за ово наименовање: прво да се онемогући завера коју је ковао Рушевљанин против Војводине или да је Дејановић подлегао сугестијама неког фудбалског стручњака високог ауторитета којег је Хуго на одређени начин задужио. Навијачи су брзо испевали песму Хуго неће дуго. Војводина је у време његовог директоровања променила чак осам тренера, почетни успеси били су базирани на раду и селекцији играча коју су извршили Тодор Веселиновић и Вујадин Бошков. Када је Хуго преузео ствар у своје руке Војводина се нашла на ивици прволигашког понора. Нереални циљеви, комични трансфери,сложена ситематизација рада су биле тековине рада Рушевљанина. И на крају је успео у својој намери, Војводина је испала у Другу лигу.
Систематизација рада
Slika

Згрожени начином рада, као и личностима које воде клуб навијачи Војводине се масовно дистанцирају од свог клуба. Хуго је за тврдокорни Запад био и остао НАК-овац који жели да уништи клуб.То је био главни разлог нашег опадања и брзог успона навијача других клубова у Новом Саду и околини.
Прича o Рушевљанину је и данас табу тема. Надам се да смо овим текстом учинили први корак ка бољем сазнавању чињеница и догађаја из тог периода.
Korisnikov avatar
Daljac
Postovi: 632
Pridružio se: Pon Maj 09, 2011 8:12 pm
Lokacija: Војводина

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od Daljac »

Пријатељу, хвали ти лепо за још једну историјску лекцију :cheers:

Мало је на светској мрежи страница, портала и форума са овако информативним садржајима, и треба на овај сегмент нашег форума да будемо јако поноси, а све то је, пре свега, захваљујући твом ентузијазму. Живео!
limanfkv
Postovi: 2825
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:44 pm

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od limanfkv »

Daljac napisao:Пријатељу, хвали ти лепо за још једну историјску лекцију :cheers:

Мало је на светској мрежи страница, портала и форума са овако информативним садржајима, и треба на овај сегмент нашег форума да будемо јако поноси, а све то је, пре свега, захваљујући твом ентузијазму. Живео!
Potpis!
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od Владика »

Хвала Вам на лепим речима. Ово и пишем због Вас, јер времена је све мање да седнемо заједно и да о томе подиванимо. А нека бројни самопрокламовани историчари Војводине слободно преузму текст, па нек туре и свој тефтер на њега, јер важно је да расветлимо овај перод у историји нашег вољеног клуба.

У суштини, након протеривања Бошкова, политичари као никада то дата су преузели управљање Војводином. На челу клуба се нашао изузетно моћан политичар, први човек покрајинског Суп-а Петар Палковљевић. Своје незнање и нестручност сакривали су ауторитетом силе и позицијом власти. Многи су видели да Војводинин брод иде ка катастрофи али нико није смео или није имао снаге да се супростави тадашњим социјалистичким господарима града и покрајине. Замислите ту бесмислицу, за директора клуба поставе човека који је преко двадесет година радио против Војводине? Резултат тог нестручног рада, јер за рад у спорту човек мора да има или образовање или искуство, је довео да се Војводина годинама налазила у борби за опстанак, дошло је до финансијског слома и масовног дистанцирања навијача од Војводине.

Када су се кола сломила, када смо испали у Другу лигу, Војводину су преузели људи који су је волели али су нешто и знали. Када је струка почела да се пита Војводина је брзо стигла до друге шампионске титуле. Мислим да је то главна порука овог периода у историји нашег вољеног клуба.
Korisnikov avatar
gardista
Postovi: 105
Pridružio se: Uto Avg 04, 2009 11:50 pm

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od gardista »

Тако је било и никако другачије. Само они који су искрено волели наш клуб нису о овим стварима ћутали. Сећам се да као дете на помен имена Хуга Рушевљанина мој отац је окретао главу у страну гунђајући у браду речи ...НЕ МОЖЕ СЕ СТИСНУТОМ ПЕСНИЦОМ РУКОВАТИ!!!

Подбара, човече, једно велико браво!
Korisnikov avatar
the Gari
Postovi: 1126
Pridružio se: Uto Feb 17, 2009 11:10 am
Lokacija: Jawa Tengah
Kontakt:

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od the Gari »

gardista napisao: Подбара, човече, једно велико браво!
:gospodin:
Tovari buraniju!

https://telepapatija.wordpress.com/" onclick="window.open(this.href);return false;
Korisnikov avatar
Milan
Postovi: 4042
Pridružio se: Sre Sep 14, 2005 5:44 pm
Lokacija: Vojvodina

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od Milan »

podbara napisao:На челу клуба се нашао изузетно моћан политичар, први човек покрајинског Суп-а Петар Палковљевић.
Koliko je meni poznato, u Pinkijevo vreme je bilo puno ljudi u upravi koji su izuzetno voleli Vojvodinu i za nju se borili...
POŠTO OBRAZ ???!!!
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re: Hugo Ruševljanin najveći (ne)prijatelj Vojvodine

Post od Владика »

Волети, не значи знати! Да ли нам се и данас понавља та прича? Погледај како је Војводина тонула под њиховом Управом, али у сваком могућем смислу.
Рад у спорту захтева извесно искуство, образовање и пре свега поштовање минимума спортских принципа. И ја волим да гледам формулу али тешко да бих мојим знањем и вештинама могао да урадим шта корисно у било којем тиму. Пинки је био човек без шире културе и образовања, оштар и груб. Нико није смео да му се отворено супростави, био је класичан пример силника из полиције.
Odgovori