Naši bivši rivali

Vaša sećanja na utakmice, bivše igrače, legende...
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Naši bivši rivali

Post od Владика »

Циљ отварања овог топика је да направимо причу везану за највеће ривале Војводине пре Другог светског рата. Топик добија још више на важности јер данас многи клубови напуштају и одбацују своје самоуправно-комунистичко наслеђе и покушавају да се накалеме на традицију клубова који су настали у Аустро-Угарској или у Краљевини С-Х-С.

Прва прича је посвећена највећем пријатељу и поштованом ривалу С.К. Јуда-Макабију.
Slika

СПОРТ-КЛУБ "ЈУДА МАКАБИ"

Некада угледан и познат клуб, део богате и занимљиве спортске прошлости Новог Сада, дуго је био потиснут на маргину, да не кажем скоро сасвим заборављен. Реч је о СК "Јуда Макаби", који је дао изузетан доприноспо пуларизацији и развоју многих спортова у граду.


Некада угледан и познат клуб, део богате и занимљиве спортске прошлости Новог Сада, дуго је неоправдано био потиснут на маргину, да не кажем скоро сасвим заборављен. Реч је о СК "Јуда Макаби" у почетку једнонационални, јеврејски, спортски колектив временом је окупљао и све друге младе Новосађане, Србе, Мађаре, Немце, Русине... заинтересованс за вежбање у некој од десетак секција. СК "Јуда Макаби" основан је 1920. године и могао је да понуди, када је о спорту реч, више него иједан други клуб у граду у оно време.

- Идеја о формирању спортског клуба рођена је међу Јеврејима, аустро-угарским официрима заробљеним у Русији - рекао је Павле Шосбергер, који се бави проучавањем историје војвођанских Јевреја. -Непосредни оснивачи СК "Јуда Макаби" били су др Армин Касовиц, зубни лекар, др Сигмунд Хандлер, адвокат, и Шарика Кон, угледна друштвена и спортска радница. Клуб је добио име по познатом војсковођи. који је за Јевреје био оно што је за Србе Краљевић Марко.

Част да буде изабран за првог председника имао је Матија Леви, док је секретар био Баргиора Брандајс. Одређени су и руководиоци појединих секција - фудбалске: Нандор Комлош и Еутен Херед, атлетске: Макс Бахрах и Франц Хиршлер, пливачке: Вилим Виг и Оскар Хас, боксерске: Сигмунд Хајм и И. Вајс и хазене: Шарика Кон. Приређивачку комисију водили су Лудвиг Короди и Еуген Сатлер, а Контролну Арнолд Комлош. Седиште Клуба било је у гимнастичкој сали Јеврејске општине.

Као што се и могло очекивати, највише чаанова имала јс фудбалска секција. која је, у целини гледано, била међу најуспешнијима у Друшгву. Занимљиво је споменути да је прву лопту из Будимпеште донео трговац Еуген Шосбергер.

Због погрома којем су током Другог светског рата били изложени Јевреји, уништени су сви писани документи везани за живот и рад СД "Јуда Макаби". Тако је и са списковима оних који су више од две деценије играли у фудбалском тиму. Зато је остала само крајње упрошћена листа, сачињена на основу сећања.

Један од најстаријих састава изгледао је овако: Секељ, Блажевић, Блау I, Вајс, Хиршлер, Моргенштсрн, Велтман, Блау П, Клајн, Фрајд. У то време првотимци су били и: Ђула Швсн, Ласло Деже, Лаци Брил, Деже Виг (Моника), Штрицлер, Шварц, Тишер, Лаци Кацаф, а у омладинској екини су, поред осгалих, играли: Јошка и Ерне Хајош, Павлица, Кан, Абт...

Ево и наставка тог непотпуног списка: Бела Шефер, Тибор Мојзеш, Јошка Кацаф, Густав Хамбургер, Владимир Голдман, Павле Рајх, Шпеци Шефер, Манди Ириц, Лори Вајс, Драгец Гутман, Берци Велнер, Ђорђе Вајс, Адолф Фекете, Габи Ковач, Ладислав Колош, Вурсг, Флајшер, Келер, Хорват, Ремичевић, Дајч, Егерић, Живковић, Томчањи, Инотаи... Ту су и некада познати новосадски фудбалери: Едо Плац, Јожика Велкер, Емил Шосбергер, Михајло и Александар Мајтан... О стотинама других нажалост - ништа!

Док се такмичио у Другом разреду Новосадског подсавеза, "Јуда Макаби" је увек био међу најбољима, па се пласирао и у виши ранг. И ту је имао запажену улогу, а једно време борио се и за примат у граду. Вероватно је и то био један од разлога што је градска управа Новог Сада донела одлуку да се на простору поред електричне цснтралс уреди заједничко игралиште за Омладински спорт-клуб "Војводина" и СК "Јуда Макаби".

Захваљујући агилности и ангажовању челних људи оба клуба, али и широком одзиву њихових навијача и новосадских љубитеља фудбала, у року од само неколико месеци у лето 1924. године изграђено је лепо игралиште, које је добило име "Карађорђе" (на месту садашњег сгадиона). Цео простор био је ограђен, подигнуте су две клупске куће и трибине са кровом за 300 гледалаца.

Свечано отварање уприличено је 28. јуна, када је одржан дводневни турнир. На Видовдан "Јединство" из Београда савладало је "Јуда Макаби" са 5:2 (4:0), а чувена "Југославија" "Војводину" са 4:1 (2:1). У београдском финалу славила је "Југославија" са4:3 (2:2), докје "Макаби" нанео тежак пораз некомплетном саставу градског ривала - 5:0 (2:0)!

На петогодишњицу оснивања СК "Јуда Макаби", игралшпте "Карађорђе", које је коришћено и за соколске слетове и друге спортске приредбе, је освећено, а том чину присуствовали су прсдставници јеврејских општина и клубова из целе Југославије. Кума заставе слављеника, која је такође том приликом освећена, била је Јелена Кон. После пригодне свечаности клуб-слављеник је одиграо утакмицу са СК "Хакоах" из Беча. Године 1930. заједничким снагама на игралишту су подигнуте модерне трибине.

Као и већина спортских клубова у оно време, и СК "Јуда Макаби" је највећи део средстава за живот и рад обезбеђивао захваљујући новчаној помоћи добростојећих људи.

- Један од најпознатијих спонзора "Макабија" био је Јосип, Јулије Кон-Жил, власник познате трговине "Код мршавог коња" и бански саветник - вратио се на то време Павле Шосбергер. - Сећам се да је мом далеком рођаку Емилу Шосбергеру-Пацу, који је био најбољи фудбалер тима, давао по петнаест динара за сваки гол, пгго је била веома сгимулативна премија. Било је још оних који су својим прилозима јачали темеље Клуба и допринели да буде најјачи јеврејски снортски колектив у Војводини.

- Овај имућни Новосађанин није имао потомства и био је изузетно дарежљив и великодушан и када се радило о помоћи дечијим установама, али и старачком дому у граду.

Од осталих секција највише се истицала рвачка. Њени чланови Вилим Кон, Јаков Хофман, Виснекер и други били су у периоду од 1921. до 1923. међу најбољима у земљи. Тадашње активности одвијале су се углавном у гимнастичкој сали у згради биве пиваре у Шафариковој улици (данас се на том месгу налазе аутобуске станице).
Poslednja izmena od Владика u Pet Jan 14, 2011 12:38 am, izmenjeno 2 puta ukupno.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

"Макаби" је био популаран међу новосадским Јеврејима, те је сигурно захваљујући и томе већ 30. децембра 1921. године добио неку врсту химне. Наставник музике Мориц Јакобовић компоновао је "Макаби марш", који је отада редовно извођен на клупским свечаностима и забавама.

Током своје значајне и плодне активности Друштво је имало укупно девет секција: фудбалску, мачевалачку, рвачку, боксерску, гимнастичку, пливачку, атлетску, сгонотениску и хазена(претеча рукомета). Престало је са радом окупацијом Југославије 1941. године.

Спортски клуб "Јуда Макаби" је био познат и као успешан опрганизатор просветно-културних приредаба, забава, чајанки и других програма који су окупљали велик број тадашње јеврејске популације у граду, али неретко и друге Новосађане.

- Друштвени живот био је изузетио богат и, чини се, ништа мање важан од спортског. Ваљда није било месеца да нека од секција, организација жена, омладине, циониста не приреди забаву или нешто слично. Можда зато што је била учитељица, која је завршила у оно време чувену Монтесоријеву школу у Будимпешти, где је и рођена, моја мајка Паула је била главни "режисер" и "продуцент" свих тих приредаба које су се догађале у Јеврејском културном дому.

Пред почетак Другог светског рата у Новом Саду је живело 4300 Јевреја, а преживело их је неколико стотина.
Korisnikov avatar
nboya
Administrator
Postovi: 1208
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 5:45 pm
Lokacija: Sabac

Post od nboya »

Da dodam sliku ;)

Slika
UPRAVA NAPOLJE!!!
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Újvidéki Atlétikai Klub- NOVOSADSKI ATLETSKI KLUB


Slika
Најљући и највећи ривал Војводине у периоду између два светска рата. Основан је давне 1910. године,окупљaо је углавном новосадске Мађаре.

После Првог светског рата, 1923. године УАК променио је име у Новосадски Атлетски Клуб. Старо име му је враћено за време мађарске окупације и тада је са великим успехом играо у Првој мађарској лиги.

НАК је поред фудбалске секције, имао и секције за пингпонг, бициклизам, куглање и секцију за хазену(претеча рукомета). Активно је деловала и филателистичка секција око које су се окупљали колекционари.

Фудбалери НАК-а такмичили су се с највише успеха, првих година после Првог светског рата када су били прваци Новог Сада. Најдуже су наступали у зони Новосадског Подсавеза заједно са Војводином, Мачвом, Жаком из Инђије, Слогом из Бачке Паланке, Грађанским из Сремске Митровице, Радничким Славијом и Јудом Макабијем. Најчешће су били пласирани од трећег до петог места у лиги од девет до десет клубова.

Посебно је интересантно Нак је први у Новом Саду формирао олд-бој екипу ветерана који су играли егзибиционе мечеве.

Након ослобођења, НАК је због компромитованости због сарадње са окупатором укинут, али је зато формиран нови мађарски клуб Еђшег који је и даље играо на стадиону НАКА. Тај стадион је порушен 1966. Еђшег се 1955. године фузионисао са Ф.К. Трговачки(након фузије клуб је добио име Нови Сад) а 1966. године Нови Сад се фузионисао са Радничким са Детелинаре где су и нашли нови дом.
Poslednja izmena od Владика u Ned Feb 13, 2011 11:50 am, izmenjeno 2 puta ukupno.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Тим Јуде Макабија из 1931. године. У средини поред момка са капом види се наш легендарни голман Едвард Еда Плац.

Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Slika

Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Vojvodina vs Nak

Post od Владика »

Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

ЦРВЕНО-ЦРНИ ПОНОС ДЕТЕЛИНАРЕ

Раднички је основан сад већ давне 1925. године. Основан је од стране радника и прво игралише на којем је наступао налазило се на простору данашње Кванташке пијаце. У периоду пре Другог светског рата сви фудбалски клубови су били "спортски" клубови без обзира да ли су имали у свом саставу и друге спортске секције.

Поред првог и резервног састава имао је и неколико екипа подмлатка, тако да је број ативних играча у појединим мометнима износио и 50 фудбалера. Клупске боје су биле црвено-црне. Захваљујући прилозима око 500 помажућих чланова и навијача који су били власници успешних фирми, на Детелинари подигнуто је игралиште са трибинамаса 600 седећих места. Раднички се такмичио у нижеразредним лигама Новосадског ногометног подсавеза.

После Другог светког рата клуб је обновљен и касније фузионисан са Славијом и Војводином у један клуб под именом Слога. Нови клуб играо је у првој групи Српске лиге, али није успео да се квалификује у највиши ранг такмичења (војвођански представник је тада био суботички Спартак), али је наредне сезоне сјајно стартовао у Другој савезној лиги и првих седам утакмица добио са голди-ференцијом од 17:1. Те године 1948. Слога је први пут постала члан Прве лиге.

Раднички и Славија сад више нису били потребни Војводини, она је узела своје старо име, а ова два клуба су се 1950. поново осамосталила.

Раднички се такмичио у нижеразредним лигама све до 1966, кад је прихватио понуду о фузији са фудбалским клубом Нови Сад, који се још 1954. спојио са ФК Еђшегом /Јединством. Тако је настао Раднички фудбалски клуб "Нови Сади. Овај клуб је већ од 1961. био у Првој савезној лиги, а годинама се такмичио у Другој савезној лиги (по клупској боји плаво-жутој навијачи су његове играче називали " канаринци").

Спортско друштво "Раднички" није се угасило и деловало је на спортском пољу кроз више секција односно клубова. У публикацији Спортске асоцијације Новог Сада "Новосадски спорт" за 2000. годину помињу се: Кошаркашки клуб Раднички (освојио је друго место у II српској лиги, док су омладинци победили у Зимској лиги Новог Сада), Куглашки клуб Раднички (чији се сениори и сениорке такмиче у 1-А савезној лиги), Рукометни клуб Раднички (сениори у I српској лиги Војводина, пионири у Вој-вођанској лиги), Стонотениски клуб Раднички (сениорке играју у I савезној лиги), Раднички шах-клуб Детелинара (у Војвођанској лиги)

Slika
Poslednja izmena od Владика u Čet Jan 13, 2011 3:53 pm, izmenjeno 1 put ukupno.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Коначно сам нашао лого Нака-а
Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Техника против умећа и врлине. Како другачије описати односе какви су данас у спортској фотографији. Некада је за то тебало умеће, стрпљење и знање а данас је потребан само дубок џеп. Ево једно мајсторско дело из објектива Паје Ђисалова а везана је за меч Раднички - Текстилац.

Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Уз огромну помоћ Нбоје успели смо да реконуструишемо аутентични грб УАК или Нака. То кажем са великим поносом јер полако враћамо из заборава још један стари новосадски клуб.
Slika

Још један раритет, званичан печат НАК-а.
Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Још две мале посластице

Печат УАК
Slika

и грб Јуде Макабија
Slika
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Како је Детелинара изгубила свој клуб(из књиге "Раднички, клуб који више не постоји" аутора Миленка Јелића)

Ispadanjem iz Republičko srpske lige - Sever, usledili I razgovori izmedu predstavnika Uprave fudbalskog kluba Radnički I predstavnika Uprave fudbalskog kluba Novi Sad, kluba koji I doživeo sličnu sudbinu kao i Radnički ispadanjem iz II lige, o fuziji ova dva kluba.

Formiranjem komisije od predstavnika Uprava oba kluba o načinu fiizije tako da je od strane Uprave fudbalskog kluba Radnički učestvovao Ivan Lekić, Margetić Živojin i Vrcelj Mihajlo, a od strane Uprave fudbalskog kluba Novi Sad, Nedeljković Svetislav, Djukić Ante i Vuković Periša.

Predstavnici klubova su se dogovorili da se „integracijom" ne bi trebala povrediti tradicija i osećanja simpatizera oba kluba. takode je dogovoreno kakva će obeležja nositi novi klub i to:

Klub će se zvati Radnički Fudbalski Klub „Novi Sad"

Boja kluba crveno / crna (zadržana boja fudbalskog kluba Radnički)


Matično društvo - Sportsko Društvo „Radnički"

Na svojoj vanrednoj konferenciji, fudbalski klub Radnički, održanoj 26.07.1966. godine, to i prihvata, sa jednom napomenom, da treba voditi računa da je fudbalski klub Novi Sad imao već jednu i takvu integraciju i kada je došlo do gašenja fudbalskog kluba Edjšeg, a da ne bi na taj način ista sudbina zadesila i fudbalski klub Radnički.

Sa druge strane fudbalski klub Novi Sad na svojoj sednici održanoj 27.07.1966. godine, donosi sasvim drugačije odluke mimo dogovora predstavnika klubova i to:

Fudbalski klub Novi Sad zadržava svoje ime i boju dresova j(žuto / plavu)

Sva imovina fudbalskog kluba Radnički stavlja se na raspolaganje fudbalskom klubu Novi Sad (korišćenje igrališta klupskih prostorija, igračkog kadra i celokupnog inventara)

Kako je vlasnik objekata i zgrada bilo Sportsko Društvo Radnički, dodelom od strane skupštine grada Novog Sada, to nije moglo ni biti predmet „integracije".

Shvativši to Uprava fudbalskog kluba Novi Sad donosi odluku na svojoj sednici, 28.12.1966. godine, da fudbalski klub Novi Sad pristupa matičnom društvu Radnički i promenom imena u Radnički Fudbalski Klub „Novi Sad" što je značilo i promenu obeležja kluba.

Formirajući na prioritetnoj osnovi novi klub je nastavio sa takmičenjem i našao se u višem stepenu takmičenja, u II Saveznoj ligi. Projekcijom rada na duži period Uprava SD. Radnički je početkom 1968.godine formirala Upravu Stadiona radi dalje izgradnje sportskih objekata na Sportskom centru „Radnički". U prvom redu se to odnosilo na izgradnju tribina za gledaoce, a izdavanjem lokala ispod tribina dobila bi se finansijska korist za rad kako društva tako i klubova učlanjenih u SD. „Radnički".

Sa jedne strane postignuti su rezultati, ulaskom fudbaiskog kluba u II Saveznu ligu, a sa druge strane usledila je izgradnja objekata i stvaranje finansijskih sredstava za njihov rad.

No obistinila su se verovanja članstva fudbalskog kluba Radničkog, a i strepnja od njegovog potpunog gašenja. Prva takva naziranja počinju 1971. godine kada klub menja boju dresova u žuto / plavu i odstranjivanjem članova Radničkog iz Uprave kluba. Daljim postupcima dolazi do ukidanja Uprave Sportskog Društva „Radnički", prisvajanja imovine i finansijskih sredstava društva. Nadalje krečenjem zgrada u žuto / plavu boju i brisanjem poslednjeg obeležja slova ,,R" ispred imena kluba.

Ovim poslednjim činom izbrisano je jedno ime, ime duge todicije i ime koje su sa ponosom izgovarale mnoge generacije, a i stanovnici Detelinare. Zašto?
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

На основу архивске грађе и периодике, утврдио сам да је Раднички основан не 1921. године, већ 1925. године.
Једна слика из периода пре Другог светског рата
Slika
Изглед Руменачке улице пре градње стадиона ФК Раднички
Slika
помоћ Детелинараца у изградњи спортског борилишта
Slika
Slika

п.с. У то време, јесте постојало спортско ривалство између тимова Војводине и Радничког али је зато цела Детеллинара живела за Војводину. Раднички је обавезно играо утакмице преподне, како би навијачи црвено-црних могли да стигну и да бодре њихову Војводину.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re:

Post od Владика »

Slika
Тешко је са ове историјске дистанце јасно предочити важност Нак-а за спортски развој Новог Сада и Војводине. Нема сумње да су Новосађани окупљени око тог клуба били пионири у бројним спортским дисциплинама на овим просторима. Постојање овог клуба и његови спортски успеси нагнали су и наше осниваче на делање и уздизање нашег вољеног клуба. Никада Војводина не би била то што је постала да није било Нак-а и то никада не смемо заборавити. Нажалост када се прича о ривалству између та два клуба увек се ставља акценат на нефудбалска дешавања која су пратила те мечеве. Треба знати да су фудбалери тих тимова били велики пријатељи, да су сложно играли за репрезентацију нашег града и да су се заједно борили за уздизање фудбалске игре и васпитање омладине путем спорта. Ево једног малог фото-подсећања на тај клуб:
Slika
Slika
Slika
Odgovori