Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Vaša sećanja na utakmice, bivše igrače, legende...
Odgovori
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od Владика »

Било је то добри свете оне лепе шездесет шесте. Свет се лагано њихао у ритму Битлса, одржан је Светски куп у Енглеској, супротности између капиталистичког Запада и комунистичког Истока претилe су уништењем читавом човечанству а наш Нови Сад, још увек опијен од шампионског славља, спремао се да бар за кратко постане једна од фудбалских престоница Европе.
Не можемо са сигурношћу рећи да ли су младићи који су под велом тајности основали клуб 6. марта 1914. године сањали да ће Војводина једног дана играти у најелитнијем клубском такмичењу у Европи али ето те 1966. године Војводина је кренула на сам европски врх. У летњем прелазном року клуб су напустили искуснији играчи Николић и Павлић а као појачања су стигли Добривоје Тривић, Зоран Дакић, Владимир Ракић, Милан Станић, Јосип Земко и Свемир Ђорђић.
Жреб је хтео да Стара Дама српског фудбала свој први валцер у Купу шампиона одигра у Бечу против Адмире. Војводина је пред меч добила улогу благог фаворита а тог 8. септембра новосађани су на стадион Пратер пред 10000 гледалаца истрчали у следећем саставу: Пантелић, Радовић, Вучинић, Секереш, Брзић, Дакић, Такач, Савић, Тривић, Ђорђић и Пушибрк. Почетак меча је припао Аустријанцима а тада, по речима Вујадина Бошкова, наше играче су пробудили навијачи, њих неколико стотина, који су громогласним навијањем утишали читав Пратер. Такач, Тривић и компанија полако су преузели игру, шансе су ређале једна за другом и само тенденциозно суђење судијске тројке која је дошла из СР Немачке спречило је Војводину да убедљиво победи на овом мечу. Гол одлуке пао је у 80. минуту. Након лукаво изведеног корнера од стране Савића на лопту је натрчао Силвестер Такач који ју је топовским ударцем сместио у десни доњи угао голмана Адмире. Кратак видео извештај са утакмице-

На жалост, ову блиставу игру црвено-белих могли су само да виде они навијачи који су успели да стигну до Беча јер Радио Београд није преносио меч, док је Радио Нови Сад вршио пренос само на мађарском језику. После ове историјске победе поставило се и питање постављања осветљења на стадиону јер се очекивало да у овом најпрестижнијем клубском такмичењу на свету Војводина буде достојан домаћин својим такмацима. Град, покрајина као и спортске асоцијације остали су неми на овај горући захтев тако да је одмах постало јасно да Војводина овај проблем може да реши само уздајући се у себе и у помоћ својих навијача.
Реванш меч одигран у Новом Саду 21. септембра доказао је ону тврдњу да се најтеже добијају оне утакмице за које се очекује да су већ унапред добијене. Новосађани нису рачунали на катастрофално суђење судијске тројке из Швајцарске који су током читавог меча пружали помоћ гостима из Беча. Секереш је оправдано искључен у 41. минуту меча али ни бројачана премоћ и судијска помоћ нису били довољни Адмири да постигне гол против надахнуте Војводине. Пред 15000 верних навијача Војводина је наступила у следећем саставу: Пантелић. Радовић, Вучинић, Секереш. Брзић, Дакић, Такаћ, Савић, Ђорђић, Тривић и Пушибрк. Меч се завршио најнепопуларнијим резултатом 0-0 што је значило да Војводина због победе у Бечу наставља даље своје европско путовање.
Након успешно преброђеног првог изазова жељно се ишчекивало име новог супарника. Жреб је био немилосрдан, као противника добили смо актуелног првака Шпаније и великог фаворита за освајање такмичења: Атлетико из Мадрида. Мадриђани, предвођени тренером Отом Глоријом (који је постигао велики успех на тек недавно завршеном Светком првенству у Енглеској са репрезентацијом Португала) и играчима светског гласа - Мендозом, Коларом, Ромером, Санчезом су били апсолутни фаворити у овом двобоју. Након дужег преговарања између руководстава два клуба решено је да се прва утакмица игра у Новом Саду. Током преговора Шпанци су постављали питања: где се налази Нови Сад, да ли тамо има хране и воде, да ли постоје купатила, итд. Оваква потцењивачка питања убедила су техничког директора Вујадина Бошкова да ће Војводина сигурно победити и елиминисати из даљег такмичења надмене Шпанце.
Нови Сад се спремао за фудбалски спектакл какав још није видео стадион Карађорђе. Градски оци и политичке организације остали су глуви на апеле из руководства клуба да се помогне сређивање стадиона тако да је Војводина још једном из својих средстава и уз помоћ навијача урадила читав посао.
Војводина је била ослабљена за неиграње Секереша који је добио црвени картон у мечу са Адмиром те је тог 17. новембра 1966. године наступила у следећем саставу: Пантелић, Алексић, Радовић, Нештицки, Брзић, Дакић, Такач, Савић, Радосав, Тривић и Пушибрк.
Пред 20000 ватрених навијача југословенски шампион је просто одувао са терена фаворизоване Мадриђане. Ношени френетичном публиком Новосађани су стигли до вођства већ у трећем минуту када је Такач погодио мрежу немоћног Мадинабентина. Шансе су се ређале али мрежа Мадриђана је мировала. Након промашаја Војводине поново се обистинило неписано правило фудбалске игре које каже да уколико промашиш своје шансе казна неизбежно следи и Мадриђани су изједначили резултат у 66. минуту. Међутим, то није био знак за деморализацију екипе и навијача већ су сви додали још више снаге и поготцима Пантелића у 72.минуту и Брзића у 85. минуту, Војводина је решила овај меч резултатом 3-1 у своју корист. Голови са утакмице-

ТВ пренос овог фудбалског догађаја је изостао јер „другови“ из ТВ Београд нису били вољни да плате Војводини одговарајућу новчану надокнаду. Приход од продаје улазница је такође био скроман јер их је продато само 9488 док је већина навијача успело да уђе на стадион тако што су провалили врата стадиона и ушли за џабе.
Пред реванш меч остало је велико питање да ли ће предност од два гола бити довољна за пролаз у следећу рунду такмичења. Друга утакмица је одиграна 15. децембра 1966. године . Невесео увод у меч је било натезање шпанских власти око виза са навијачима Војводине тако да је само 40 навијача могло да посматра тај дуел (невероватан је податак да ће после 40 година исти број навијача кренути из Новог Сада да бодри Војводину у Мадриду). Уједно ти навијачи су били први туристи из Југославије у фашистичкој Шпанији још од Другог светског рата.
Војводина је те децембарске ноћи на новоизграђеном стадиону Манзанаресу наступила у следећем саставу: Пантелић, Алексић, Радовић, Секереш, Брзић, Нештицки, Такач, Савић, Дакић, Тривић, Пушибрк. Мадриђани су славили са 2-0 али тада није важило правило гола у гостима тако да се морао одиграти трећи меч који би донео коначно одлуку у овом дуелу. Пораз је био заслужен мада се мора узети у обзир да је Атлетико стигао до победе након престрого досуђеног пенала и аутогола Радовића. Био је то блед дан Старе Даме српског фудбала а образ Новосађана су осветлали вођа навале Силвестер Такач и голман Илија Пантелић.
Затим су одјекнуле две медијске бомбе које су шокирале навијаче Војводине. Руководство Војводине је пристало да се трећи меч не игра на неутралном терену већ у Мадриду и да ће тај меч бит последња утакмица Силвестера Такача у дресу Војводине. Због чега је то урадио Вујадин Бошков? Стари Лисац је био убеђен у победу Новосађана у трећем мечу а такође је желео да са новчаним приходом са тог меча као и са парама од трансфера Такача изгради преко потребне рефлекторе на стадиону. Наиме, због тога што је Војводина пристала да се меч одигра у Мадриду а не на неком неутралном терену, сваки играч Војводине је од Атлетика добио 1000 долара, плаћен смештај и повратну карту а клуб је добио 50000 долара што су за то време биле велике паре. Треба свако узети у обзир да је клуб није располагао великим новчаним средствима што најбоље илуструје податак да су лет и смештај пред први меч у Мадриду углавном платили навијачи који су путовали са екипом у Мадрид.
Војводину је очекивало највеће европско искушење у историји клуба. Победа би донела пролаз у четвртфинале и уздигла би углед клуба фудбалском свету. Али да би се дошло до победе требало је још један пут победити светске звезде које су браниле боје Ателика као и 50000 навијача који су правили паклену атмосферу на стадиону Манзанарес. Тог дана Војводина је имала на трибинама, словом и бројем, само једног навијача. Франков фашистички режим није гајио симпатије према комунистичкој Југославији тако да навијачи црвено-белих нису добили продужетке виза и сви су морали да се врате у Нови Сад након другог одиграног меча. Једини навијач који је због посла добио дужу визу био је београђанин Воја Харамаз који је сам бранио част Војводине на трибинама.
Војводина је тог 22 децембра наступила у следећем саставу: Пантелић, Алексић, Радовић, Секереш, Брзић, Нештицки, Станић, Савић, Такач, Тривић, Пушибрк. Меч није могао да почне горе по Новосађане. Већ у 7. минуту Атлетико је головима Колара стигао до предности од 2-0. После тих голова Војводина се буди и тада лагано меч престаје да се игра у ритму шпанског фламенга и прелази у ритам војвођанског бећарца. Такач у 25. минуту, после сјајно изведеног слободног ударца с 29 метара, смањује на 2-1. Шансе се ређају и Радовић пројектилом са 25 метара у 67. минуту доноси изједначење. Пошто није било више погодака меч је отишао у продужетке. Као човек одлуке на сцену је ступио а ко други ако не Силвестер Такач. У 101. минуту нанизао је неколико играча Атлетика и пласирао лопту крај немоћног голмана Родрија у гол, 3-2 за Војводину, гол за победу, гол за пролаз у четврфинале, гол за славље. Пргави Шпанци нису лако могли да се помире са поразом. На све начине покушавали су да угрозе гол Пантелића. Судија О Нил је покушао да помогне домаћину тако да су црвене картоне добили Пушибрк и Тривић а ако на то додамо и чињеницу да је Секереш био повређен готово читаво друго полувремене, јасно ће нам бити да је Војводина своју најблиставију победу у евро такмичењима извојевала са 8 играча. Када је судија одсвирао крај то је био знак за неописиво весеље и славље, како у Шпанији тако и широм Југославије. ТВ преноса наравно није било тако да су навијачи ову фудбалску драму могли да пратем путем радио апарата. Ево како је прокоментарисао утакмицу бивши голман Војводине и тадашњи новинар Дневника Лазар Васић: „Да ли рећи једно љубим вас све јер тако нешто још није доживео наш спорт, наш фудбал и боје наше земље на том пољу. Тешко је наћи одоговарајуће речи одушевљењу које ове ноћи влада међу групицом Југословена у далекој Шпанији, загрљени и срећни овде у поноћним часовима... Никада нисам доживео толико среће, толико драме и толико радости„.
Силни телеграми су полетили ка клубским просторијама Ф.К. Војводине. Славила је читава Југославија овај изванредни успех Старе Даме српског фудбала. Дочек играча на аеородрому Сурчин је постао антологијски и само фотографије могу да дочарају делић атмосфере са тог догађаја.
За пролаз у полуфинале најелитнијег европског клубског такмичења црвено-бели су морали да се боре са шампионом Шкотске - Селтиком из Глазгова. Легенда клуба, Здравко Рајков, добио је задатак да изанализира игру Шкота. Помоћ је добио од легендарног менаџера Ливерпула Била Шенклија. Селтик је био класичан репрезент острвског фудбала - оријентација на дугачке лопте, оштра и мушка игра и високи играчи у у нападу. На основу свега виђеног Рајков је решио да улогу фаворита препусти екипи из Глазгова. Треба напомеl
Poslednja izmena od Владика u Sre Sep 08, 2010 8:26 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Post od Владика »

Треба напоменути да је Војводина пред први меч са Селтиком била без комплетне навале - Такач је продат, док су Тривић и Пушибрк добили црвене картоне у мечу са Мадриђанима, што је био огроман хендикеп за Војводину.
Зарада од тромеча са Мадриђанима као и од трансфера Такача омогућила је управи Војводине да испуни свој давно зацртани циљ осветљење стадиона. Идејно решење дао је инжињер Ричард От из Висбадена. План је био да се поставе два дијаголно удаљена стуба која су требала да буду висока 60 метара. Посао изградње стубова требало је да уради предузеће Мостоградња док је постављање бетонски темеља требало да уради предузеће Бетон. Постављање каблова, сијалица и изградњу трафо станице требало да је уради предузеће Ричарда Ота. Трка са временом била је велика јер је први дуел између Војводине и Селтика био заказан за 1. март 1967. године. Иако је по плану Војводина требала да добије најбоље и најјаче осветљење у Југославији одмах се видело да рефлеткори не покривају добро читав терен јер су ћошкови игралишта били мање осветљени. Посао је завршен на време а навијачи су рефлекторе сетно прозвали „Такачева светла“. Ново осветљење и 28000 френетичних навијача су били одлична најава за фудбалски спектакл. Ни овај меч Војводине није преношен на ЈРТ јер је телевизија решила да преноси меч Интер-Реал. Војводина је тог првог марта 1967. године наступила у следећем саставу: Пантелић, Алексић, Радовић, Нештицки, Брзић, Дакић, Ракић, Радосав, Секереш, Ђорђевић, Станић. Стара Дама српског фудбала кренула је силовито. У петом минуту Ракић је изашао сам пред голамана Селтика и када су сви на стадиону очекивали да ће се лопта наћи у мрежи она је прохујала покрај стативе. Напади су се наставили и како је игра пролазила видело са да су Шкоти у Нови Сад допутовали са само једном намером, да сачувају свој гол. Најзад у 75. минуту Војводина је постигла гол. Ракић је пропустио лопту кроз ноге до Ђорђића а на лопту је налетео Станић који је непогрешиво погодио мрежу голмана Симпсона.
Гол-.
До краја меча није било више узбуђења а у дресу Вoјводине најбоље партије пружили су Ђорђић, Пантелић и Нештицки.
Славило се те ноћи у Новом Саду мада је свим навијачима у глави било једно велико питање:„Да ли ће предност од једног гола бити довољна за пролаз у полуфинале“?
Реванш у Глазгову је био заказан за осми март а за несретнике који нису успели да оду на ову утакмицу Радио Београд је „обезбедио“ пренос другог полувремена ове утакмице. За овај меч Бане Станковић је могао да рачуна на Пушибрка и Тривића али не и на новопридошло појачање Јосипа Земка јер није добио дозволу од Уефе да игра на овом мечу. Путовање Новосађана ка Глазгову као да је најављивало спортску трагедију. Авион којим су кренули из Београда већ приликом полетања морао је да се врати на писту због квара. На аеродрому у Франкфурту после покушаја узлетања такође се догодио квар на авиону због чега је одложен наставак лета за Шкотску. Након што су коначно стигли у Глазгов, Новосађане је сачекало пасије време и вест да ће меч посматрати 70000 ватрених навијача шкотског тима.
Војводина је тог 8. марта наступила у следећем саставу: Пантелић, Алексић, Радовић, Секереш, Брзић, Нештицки, Ракић, Дакић, Радосар, Тривић, Пушибрк. Нoвосађани су меч започели без треме и страха. До краја полувремена Војводина је промашила три колосалне шансе док Шкоти ни једанпут нису озбиљније угрозили гол голмана Пантелића. Друго полувреме донело је преокрет. Шкоти ношени громогласном подршком публике све озбиљније су стезали обруч око Пантелићевог гола и у 58. минуту преко Чалмерса су стигли до водства и поравнања укупног резултата. Након поготка Чалмерса оба тима су спустила гардове и кренула ка головима супарника. У 84. минут Пушибрк је имао шансу да реши меч и одведе Војводину у полуфинале. Неометан и сам примио је лопту на 6 метара али је дуго оклевао и његов шут је изблокиран у корнер. Време превиђено за игру полако је истицало и чинило се да ће одлука о победнику пасти тек након треће утакмице између ова два тима. Руководства клубова су по истеку 90. минута започела преговоре где ће се играти мајсторица али је у том тренутку Џонстон погодио Радовића у тело и изнудио корнер. Ленокс је извео корнер, лопта је у луку полетела ка срцу шеснаестерца Новосађана. Пантелић је истрчао на лопту али га је Чалмерс грубо задржао рукама тако да није могао да дође до ње. Лопта је наставила свој пут до главе Мек Нила који ју је без проблема пласирао у празну мрежу Новосађана. Судија је уместо фаула показао да Војводина треба поново да крене са центра. Узалудни су били протести Новосађана. Сузе, неверица и бол. Чим је лопта кренула са центра несигурни судија Карлсон из Шведске означио је крај меча. Неправда је тријумфовала и Војводина је несретно завршила своје прво учешће у купу шампиона.
Мало је рећи да је то била спортска трагедија. Војводина је пет деценија чекала да се пробије у сам врх европског фубала али последњих десет секунди овог меча су спречилe црвено-беле да наставе свој пут ка финалу! Још више је овај пораз болео након што је Сетлик освојио куп шампиона а једини пораз у читавом такмичењу је доживео управо од Војводине.
Poslednja izmena od Владика u Sre Sep 08, 2010 8:27 am, izmenjeno 1 put ukupno.
Korisnikov avatar
Grof Žekula
Administrator
Postovi: 2658
Pridružio se: Pet Jan 28, 2005 10:25 pm
Lokacija: Bulevar

Post od Grof Žekula »

Uživajte, barem, u foto sećanju (ni muzika nije loša) na prvo učešće Vojvodine u Kupu evropskih šampiona!

[video]http://www.youtube.com/watch?v=ymy2247ZEF4[/video]
Korisnikov avatar
021
Postovi: 849
Pridružio se: Pet Jan 21, 2005 6:46 pm

Post od 021 »

Eh, šta bi tek bilo da je Vujke malko sačekao sa prodajom Takača?
Korisnikov avatar
the Gari
Postovi: 1126
Pridružio se: Uto Feb 17, 2009 11:10 am
Lokacija: Jawa Tengah
Kontakt:

Post od the Gari »

021 napisao:Eh, šta bi tek bilo da je Vujke malko sačekao sa prodajom Takača?
Onda ne bismo imali reflektore. Ah da, ni ovako ih nemamo... :oops:
Tovari buraniju!

https://telepapatija.wordpress.com/" onclick="window.open(this.href);return false;
Korisnikov avatar
budababa
Postovi: 4004
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 9:51 pm
Lokacija: Liman 3

Post od budababa »

Evo još jedne zanimljivosti vezane za treći duel sa Atletiko Madridom: pred meč su svi prvotimci Vojvodine dobili na poklon od domaćina srebrnu tacnu na kojoj je ugraviran datum odigravanja "majstorice", kao i imena rivala. Zahvaljujući jednom navijaču Voše koji istu poseduje, došli smo u posed slika ovog rariteta:

Slika

Slika

Slika


P.S. Pošto je ista na prodaju, ukoliko je neko zainteresovan za kupovinu, neka se javi na pm.
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re: Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od Владика »

vojvodina jedna jedina
Postovi: 1260
Pridružio se: Pet Jan 01, 2010 11:56 pm

Re: Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od vojvodina jedna jedina »

Mislim da je tragedija preteska rec,jednostavno nismo uspeli i to je to...

Naravno zal ostaje,a po meni odlucujuci momenat je prodaja Takaca uoci dvomeca,siguran sam da bi sam sa njim u revansu dali gol koji bi nam doneo polufinale...

A ako pogledamo polufinalni dvoboj videcemo da je Seltik mnogo lakse eleminisao Duklu nego nas tako da na osnovu toga mozemo sa poprilicnom sigurnoscu zakljuciti da smo tada bili kvalitetniji od Ceha i da bi finale bilo na dohvat ruke...

Ali to je sve sad u stilu sta bi bilo kad bi bilo...

U svakom slucaju ispadanje od Seltika ide poprilicno na Vujadinovo dusu hteli to da priznamo ili ne...

Veliki i ambiciozni timovi ne odricu se najboljeg igraca(bez obzira na sumu koja im se nudi) u sred sezone...
Korisnikov avatar
Владика
Administrator
Postovi: 4320
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 12:58 pm

Re: Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od Владика »

vojvodina jedna jedina napisao:Mislim da je tragedija preteska rec.
Апсолутно се слажем са тобом, ствар је личног доживљаја. За моју генерацију, која је расла у сенци ове трагедије(бољу реч не знам да напишем, јер како другачије описати чињеницу да смо буквално у последњој секунди добили гол који нам је ускратио право на мајсторицу преко које смо могли да одемо у полуфинале Купа шампиона), утакмица у Глазгову је представљала један од најнесрећнијих момената у историји клуба. Јуче по први пут, шира јавност на овим просторима, могла је да види шта се тамо заиста дешавало. Ехх, да је Пушибрк дао гол у првом полувремену или можда у 84. минуту, да ли би онда кукали о Такачу?

Да ли је "Така" разумно продат? Треба ствар погледати из више углова. "Така"(Русин из Ђурђева) потписао је уговор са Реном после другог меча са Атлетиком. Целокупни стручни штаб је сматрао да немамо шансе у мајсторици , због чега су и пристали да се трећа утакмица одигра у Мадриду. Што је рекао Вујке- да им узмемо лову а можда их и победимо. Такач је постао првотимац Војводине 1958. године, одиграо је преко 400 утакмица и постигао преко 200 глова. У том моменту, Така је био пред женидбом и желео је материјално да обезбеди себе. Војводина је са друге стране желела да искористи моменат и прода Такача у моменту када му је цена била највећа. Због тога су се Такач, Рен и Војводина договорили. Ко је могао да очекује да ће се догодити оно чаробно вече и да ћемо победити после трилера у Мадриду. Војводина узела паре, средила стадион и поставила рефлекторе.

На крају крајева, да је било више среће посао са Шкотима би решили већ у првом мечу у Новом Саду. Остаје нам само да жалимо, и да очекујемо дан када ћемо Селтику вратити велики дуг.
Korisnikov avatar
Daljac
Postovi: 632
Pridružio se: Pon Maj 09, 2011 8:12 pm
Lokacija: Војводина

Re: Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od Daljac »

Slika
Korisnikov avatar
budababa
Postovi: 4004
Pridružio se: Sre Jan 19, 2005 9:51 pm
Lokacija: Liman 3

Re: Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od budababa »

Još jedno podsećanje na epski meč u Glazgovu:

http://www.celticfc.net/news/5546?item=5546
Tommy Gemmell: ‘We thought Vojvodina were the best side we played in the European Cup that year. Vojvodina were the hardest nut to crack. They really made life hard for us.’
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
Korisnikov avatar
the Gari
Postovi: 1126
Pridružio se: Uto Feb 17, 2009 11:10 am
Lokacija: Jawa Tengah
Kontakt:

Re: Kup Evropskih Šampiona 1966/67

Post od the Gari »

Još malo detalja iz prve utakmice tog nesrećnog četvrtfinala protiv Seltika: http://www.thecelticwiki.com/page/1967- ... 1-0+Celtic" onclick="window.open(this.href);return false;

"...including the Vojvodina manager Boskov who travelled 30 miles on the night before the game just to watch Celtic train".
Koje ja to bila njuška!
Tovari buraniju!

https://telepapatija.wordpress.com/" onclick="window.open(this.href);return false;
Odgovori