Sezona 1974/75
Sezona 1974/75
Molio bih nekog ko to dobro zna da mi opise sta se sve desavalo u ovoj sezoni i kako smo na kraju osvojili drugo mesto.Zaista mi je neophodno,a neki clanovi foruma su u vise navrata isticali kako smo bili pokradeni i kako nam je titula prakticno oteta i data Hajduku.Hvala unapred.
Bato majstore vodi nas do titule 
Pretposlednje kolo hajduk je docekao sa bodom vise od nas, ali je gostovao ciganima na marakani. Prvo poluvreme zavrseno je 1:0 za ciganiju, ali je u nastavku hajduk zaigrao "znatno bolje", a zvezda "znatno losije" , te je nacinjen potpuni preokret 2:1 za splitski tim. Ko je na poluvremenu i sta rekao jednima i drugima u svlacionici, ostace tajna. Nama nije vredelo sto smo te sezone tukli hajduka dva puta (2:0 u Novom Sadu i 4:1 u Splitu). Imas to spomenuto u Huku br. 4 u tekstu o istoriji 1967-1978...
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
EDIT: Hm, ako je tabela tacna, izgubili smo, mada sam ja bio ubedjen da je drugacije...Buca wrote:Ja bih jos samo pitao(nije spomenuto u Huku) kako je Vosa odigrala to poslednje kolo i sa kim smo igrali?
http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%9F%D1 ... 3_1974/75.
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
Како је изгубљена титула?
Када је клуб напустио Вујадин Бошков и за тренера ангажован Тоза Веселиновић, тим Војводине, у највећој мери већ формиран, допуњен је Слободаном Павковићем и Ђорђем Вујковом, који су као најталентованији играчи из омладинског погона добили шансу да се докажу на прволигашкој сцени. Војводина је са Тозом Веселиновићем на клупи изградила свој стил игре, препознатљив и офанзиван, тако да су се с правом могли очекивати и највећи резултати. По општим оценама, у то време црвено-бели су били способни да играју и лепо за око и да се успешно такмиче.
У првенству 1974-75. године Војводина је са сплитским Хајдуком водила велику битку за титулу. Сплићани су, да подсетимо, тада имали сјајну генерацију: Шурјак, Мужинић, Јерковић, Буљан, Перузовић...
- Те године смо били бољи од Хајдука - категоричан је у оцени Владимир Трифуновић. - У првом делу првенства у Новом Саду победили смо с 2:0, а у првом пролећном колу усред Сплита смо славили с 4:1. Не памти се да је неко Хајдук тако бацио на колена као тада Војводина. Штета је што ту утакмицу није преносила телевизија да се и гледаоци широм Југославије увере какав је фудбал играла и какву је снагу имала Војводина у том првенству.
Васа Рутоњски, леви бек црвено-белих, о тој утакмици, каже:
- Ратко Свилар је бранио у великој форми. Чини ми се да је одбранио пет-шест голова. Да нисмо имали тако доброг голмана, питање је како би се завршуо дерби. Овако, Свиларове интервенције као да су нама дале крила, а сасвим обесхрабриле домаћине.
Голове за Војводину постигли су: Личинар два, Вучековић и Леринц по један. Занимљиво је, и то је само податак више о супериорности Новосађана, да је Хајдук почасни погодак постигао после вођства гостију 4:0 и то тако што је Новоселац, у жељи да врати лопту голману Свилару, погодио властиту мрежу.
Трка Војводине и Хајдука одлучена је у финишу првенства. Хајдук је у Београду био бољи од Црвене зведе, победио је с 2:1. Уз напомену да је Звезда прво полувреме тог меча решила у своју корист с 1:0, остаје утисак код свих фудбалера Војводине из те генерације да победа Хајдука у Београду није била баш спортски чиста. На крају, Хајдук је то првенство завршио на првом месту, а Војводина се са бодом мање морала задовољити другом позицијом.
Када је клуб напустио Вујадин Бошков и за тренера ангажован Тоза Веселиновић, тим Војводине, у највећој мери већ формиран, допуњен је Слободаном Павковићем и Ђорђем Вујковом, који су као најталентованији играчи из омладинског погона добили шансу да се докажу на прволигашкој сцени. Војводина је са Тозом Веселиновићем на клупи изградила свој стил игре, препознатљив и офанзиван, тако да су се с правом могли очекивати и највећи резултати. По општим оценама, у то време црвено-бели су били способни да играју и лепо за око и да се успешно такмиче.
У првенству 1974-75. године Војводина је са сплитским Хајдуком водила велику битку за титулу. Сплићани су, да подсетимо, тада имали сјајну генерацију: Шурјак, Мужинић, Јерковић, Буљан, Перузовић...
- Те године смо били бољи од Хајдука - категоричан је у оцени Владимир Трифуновић. - У првом делу првенства у Новом Саду победили смо с 2:0, а у првом пролећном колу усред Сплита смо славили с 4:1. Не памти се да је неко Хајдук тако бацио на колена као тада Војводина. Штета је што ту утакмицу није преносила телевизија да се и гледаоци широм Југославије увере какав је фудбал играла и какву је снагу имала Војводина у том првенству.
Васа Рутоњски, леви бек црвено-белих, о тој утакмици, каже:
- Ратко Свилар је бранио у великој форми. Чини ми се да је одбранио пет-шест голова. Да нисмо имали тако доброг голмана, питање је како би се завршуо дерби. Овако, Свиларове интервенције као да су нама дале крила, а сасвим обесхрабриле домаћине.
Голове за Војводину постигли су: Личинар два, Вучековић и Леринц по један. Занимљиво је, и то је само податак више о супериорности Новосађана, да је Хајдук почасни погодак постигао после вођства гостију 4:0 и то тако што је Новоселац, у жељи да врати лопту голману Свилару, погодио властиту мрежу.
Трка Војводине и Хајдука одлучена је у финишу првенства. Хајдук је у Београду био бољи од Црвене зведе, победио је с 2:1. Уз напомену да је Звезда прво полувреме тог меча решила у своју корист с 1:0, остаје утисак код свих фудбалера Војводине из те генерације да победа Хајдука у Београду није била баш спортски чиста. На крају, Хајдук је то првенство завршио на првом месту, а Војводина се са бодом мање морала задовољити другом позицијом.
Ovom komentau je mesto ovde. Nadam se da se slazes?
Turija wrote: ,,Molim vas nemojte, nemojte
ne psujte, molim vas, nije fer
veceras nemojte, o samo veceras
ne psujte fijaker...
Kazuj, musterijo
gde si namerio u koji zelis kraj
novcanik na stranu za dusu ridjanu
veceras vozim fraj
Zasto si starino pod ovim orahom
bacio zobi dlan
ej, tu je stanica, poslednji put je tu
zastao moj ridjan"
Ne znam zašto, ali posle ovog teksta i svih komentara, pogotovo NS Dunava, setio sam se ove divne Zvonkove pesme (sa suzama i jezom).Za mene je fudbalski sat Stare Dame stao posle te Vošine generacije (vanzemaljaca):
Svilar, Jurchic, Vujkov, Mokus, Trifunovic, Novoselac, Rutonjski, Lerinc, Ivezic, Vuchekovic, Nikezic, Pavkovic, Lichinar -Jugoslovenske Ajaks.
Šta su tada bili za holandski Ajax MU, Real, Barsa...? Mačiji kašalj. A ja tvrdim da je ovaj tim Voše bio i Jugoslovenska A Reprezentacija (možda je samo na par mesta mogao neko iz ostatka ,,Juge").Uh, kako ukoponovan tim. (alal vera Todore)! Imali su sve: brzinu, šut, centaršut, dribling, pas, prekid, skok, snagu, tehniku...Samo nisu imali istinsku podršku, osim nas navijača.Igrali su sami protiv svih.A znate kako je tada bilo teško pobediti i u Mostaru, i u Sarajevu, Tuzli, Rijeci.. da ne govorimo o Splitu, Beogradu, Zagrebu.Posle njih teško je moglo do bolje generacije, bar u narednih pola veka, sa takvin maćehinskim odnosom prema Klubu.
Jedan Miloš Šestić, 88/89, samo je prodrmao i pokrenuo taj stali sat Fk Vojvodine (za jedno leto ) u njenom decenijskom hodu po mukama.Svaka čast i kasnijim velikim ino karijerama Mihajlovića, Jokanovića..., ali tih 11 i onih 11, kao tim, teško da su uporedivi.Te 88/89, Šele je pravio haos, dok se 74/75 nije znalo od koga dolazi opasnost: od brzine Lerinca, centaršuta LIčinara, šuta Nikezića desnom nogom ili Ličketa levom, skoka visokog Vučekovića ili omalenog Ivezića, pasa i driblinga Bobeta Pavkovića energije Vujkova, Jurčića i Trifunovića, elegancije i lakoće Novoselca, lukavosti Mokuša, čuda Ratka Svilara.
I 1994, 1998, 2001 i 2010 imale su svoje junake i heroje na terenu, ali nemojte, o samo večeras nemojte, molim vas nije fer, da me vraćate u te nezaboravne 70 i neke, i njene zaboravljene junake od današnje FK Vojvodine.
Možda su ti ljudi danas sa puno sedih vlasi, ili bez kose, sa viškom kilograma, a manjkom hitrine, ali ljubav prema dresu kojeg su nosili, i za koji su se znojili, sa prohujalim godinama sigurno nije ništa manja nego tada.Naprotiv, ona raste u nekoj drugoj dimenziji, i to daleko od Stadiona kojeg smo svi tako veleli i ponosili se njime, prodefilovanim slavnim generacijama na njemu, i svetlošću novosadskih reflektora i njenih fudbalskih zvezda.
-
slanobarac
- Posts: 3476
- Joined: Tue Dec 09, 2008 4:57 pm
- Location: Novi Sad
Juče je umro Josip Katalinski, čuveni igrač sarajevskog Železničara, reprezentativac Jugoslavije i strelac onog čuvenog gola u majsorici za odlazak na WC 1974 u Nemačkoj. Sad se pitate kakve veze to ima sa našom čuvenom generacijom koju je predvodio Toza Veselinović? Evo ovako, kad pomislim na tu sezonu u sećanju su mi ostale neke utakmice više od drugih a ona koju nikada neću zaboraviti je Vojvodina - Železničar 4:3. Katalinski, iako je igrao centarhalfa ( centralnog beka kako danas kažu ) dao nam je 3 komada. Utakmica je bila puna preokreta, smenjivali smo se u vođstu ali smo na kraju ipak slavili pobedu. Imao sam tada pretplatnu za istok (školsku) i sve utakmice sam gledao sa sredine istoka gde su tad bili najvatreniji navijači. Bila su to zaista lepa vremena i samo ova generacija mi je ličila na tu. Znam da smo igrali u prvom kolu kupa UEFA protiv AEK-a noćni meč bez golova i to je bio naš kraj. Šteta.
DOLE UPRAVA! DOLE SKUPŠTINA!
Re: Sezona 1974/75
Мени изузетно драга тимска слика из тог периода(обратите пажњу на десни део сличице, колико се само вијори црвено-белих застава)
Re: Sezona 1974/75
Ovo je pravi raritet, slika koja govori više od hiljadu reči. Armija navijača!
- Do promena u sistemu: Uprava napolje! Zaustavimo hajku na Vojvodinaše!
-
slanobarac
- Posts: 3476
- Joined: Tue Dec 09, 2008 4:57 pm
- Location: Novi Sad
Re: Sezona 1974/75
Moj matori ima jednu posebnu facu koju napravi (bez svog znanja i namere) iskazujući duboko poštovanje prema nekome ili nečemu. Ta faca može se videti u dva slučaja: kada se na TV ekranu pojavi Klint Istvud i kada je tema razgovora Vošina generacija iz sredine '70 i sve što uz nju ide.