Sećanja na prve korake

[Radoye]

Jos jedna tekma mi je ostala u secanju iz 80 a to je kad smo ispali te godine a tukli zvezdu cini mi se 4:1 .

Da, to je bila sezona kada smo ispadali, tuko nas i Kurta i Murta (sve prodano), sa ciganima smo se nesto bili zakacili pa nisu hteli da plate, kao dobice nas iovako. Skoro da se nisu sa loptom sastali, imali su mozda 3 sanse na utakmici od cega je jedna usla, mi smo im mogli jos 4 dati kako smo igrali. Ostao mi jedan gol u secanju sa te utakmice, napadali smo prema severu, duga lopta sa leve strane u 16 i (mislim da je on jos tada bio) Dzimika koji se baca glavom na nju, prosto leti unapred paralelno sa tlom, i zabija je kroz usi golmanu za totalno odusevljenje na tribinama!

Da smo te godine samo pola utakmica tako odigrali konkurisali bi za Evropu a ne ispali...

[prijatelj fudbala]

Ja sam prilično siguran da mi je prva tekma u životu bila protiv Veleža 1989. godine. Mada, nisam u potpunosti siguran... Ćale ne da me nije vodio na stadion, nego sam morao da krijem od roditelja da idem na tekmu. Bili su zabrinuti zbog tadašnje pojave masovnog nasilja i nacionalizma na tekmama. Ipak, mi ekipa iz razreda smo bili redovni na tadašnjem Malom Jugu. U godini nakon šampionske plan nam je bio da ne propustimo niti jednu domaću tekmu Voše, i tu smo imali prvi sukob sa roditeljima i establišmentom zbog voljenog kluba. Naime, za vreme trajanja planirane ekskurzije Voši je trebao da gostuje Željo i mi smo se odlučili da odjebemo ekskurziju Roditelji su hteli da nas linčuju, a nastavnici nas ubeležili crnim slovima u teftere, pa smo ipak bili primorani da odemo na ekskurziju koju su nam roditelji već platili. Težak peh...

Ako je to tekma koja je završena 1:1, a bila neka neverovatna kiša onda smo na istoj tekmi skinuli mrak

Doduše, ne mogu da garantujem da mi je to bila prva poseta stadionu, ali sasvim sigurno prva koju sam zapamtio.

EDIT: Sad sam proverio, moja premijera je ipak bila u sezoni 1987/88, tada je bilo 1:1

[Salvador]

Ja sam prilično siguran da mi je prva tekma u životu bila protiv Veleža 1989. godine. Mada, nisam u potpunosti siguran... Ćale ne da me nije vodio na stadion, nego sam morao da krijem od roditelja da idem na tekmu. Bili su zabrinuti zbog tadašnje pojave masovnog nasilja i nacionalizma na tekmama. Ipak, mi ekipa iz razreda smo bili redovni na tadašnjem Malom Jugu. U godini nakon šampionske plan nam je bio da ne propustimo niti jednu domaću tekmu Voše, i tu smo imali prvi sukob sa roditeljima i establišmentom zbog voljenog kluba. Naime, za vreme trajanja planirane ekskurzije Voši je trebao da gostuje Željo i mi smo se odlučili da odjebemo ekskurziju Roditelji su hteli da nas linčuju, a nastavnici nas ubeležili crnim slovima u teftere, pa smo ipak bili primorani da odemo na ekskurziju koju su nam roditelji već platili. Težak peh...

Ako je to tekma koja je završena 1:1, a bila neka neverovatna kiša onda smo na istoj tekmi skinuli mrak

Doduše, ne mogu da garantujem da mi je to bila prva poseta stadionu, ali sasvim sigurno prva koju sam zapamtio.

EDIT: Sad sam proverio, moja premijera je ipak bila u sezoni 1987/88, tada je bilo 1:1

Ta sa Velezom 89-te se, koliko se ja secam, zavrsila 1:0 za nas, i to golom Sinise Mihajlovica iz slobodnjaka (mislim da mu je to bio prvi takav gol). Secam se da je pljustala kisa i da nikako nismo mogli da ga ucackamo dok nije doslo do tog momenta.

Ja ne znam tacno koja mi je bila prva tekma, ali prva koje se secam je sa Hajdukom neke 83. ili 84-te, sneg, februar i pun stadion.

[Radoye]

Protiv partizana, mislim da je bilo 81, 1:1

[Marcello]

Čuvena je ta tekma protiv Veleža. Pored sjajnog gola Mihajlovića, ne mogu da zaboravim čuvenu rečenicu iz tog perioda, sa zvaničnog razglasa: "Pozivaju se navijači sa istoka, da pređu na zapadnu tribinu"

Naravno, tada sam i ja bio među "pozvanima"

[Владика]

Војводина 1-0 Вележ
[video]http://www.youtube.com/watch?v=owQlDAtFJpE[/video]

Преглед јесењег првенства 1982/3 годину. Војводина 1-1 партизан

[Minja]

Nema sanse da se setim koja je tekma bila prva, ali se secam Osijeka i Celika. Sa jednom od te dve ekipe sam otvorio moju zivotnu sezonu na stadionu Vojvodine. Mogla bi da bude 80. Bem li ga, davno je to bilo. Tribina je bila Veliki jug. Secam se da nije bilo organizovanog navijanja vec sve nekako spontano, samo od sebe. Pratis utakmicu i reagujes. Narednih godina smo isli na Istok, a u pocetku sam ulazio sa obelezjem kluba. Kod kuce smo sasili zastavu Vojvodine, tj. Poljske he he i zakucali je na drsku od metle. Kada vidim da sada navijac mora da bude fenserica, da mu je nametnut stil oblacenja i ponasanja i da vise nema ni jedne rucno pravljene zastave, prosto mi bude zao. Sve je sada cista industrija navijanja. Uostalom, kao sto je i sam fudbal postao industrija. A mi obicni konzumenti. Nekada je to sve bilo mnogo romanticnije. Kako bilo, jos uvek u arhivi imam sezonsku kartu za Istok za sezonu 86/87. sa registarskim brojem 001 Taj ponedeljak smo tako ozbiljno shvatili da smo u klupske prostorije u ulici Zarka Zrenjanina (sada Ignjata Pavlasa) dosli pre zaposlenih ha ha. Ono, da nam ne prodaju sve sezonske ispred nosa.

Iz tih ranih sezona jos mi je jedan detalj ostao urezan u secanje... Jednom prilikom su me izbacili sa stadiona jer sam zastavu bacio preko ograde bratu. Nisu pustali dva navijaca na jedan rekvizit, a moj podmukao pokusaj da jos jedan tada mladjani Slaninar udje gratis na stadion procitan je od strane budnog redara koji je munjevito reagovao i izbacio me napolje.