Мислим да ове наше легенде нису то заслужиле,зато погледајте без обзира ако су многи од вас вероватно већ погледали.Ово је за понос и мелем за душу.
Eee мој Турија,стара гардо ,свака част на коментаруTurija wrote:Nisam gledao tu reportazu, ali sam negde procitao vrlo slicno u izjavama bivseg nam golmana i duboko se razocarao. Cini mi se da sam ovde i komentarisao tu bljuvotinu upakovanu u celofan.
J..o ga partizan. Otisao je i Pavkovic tamo, a nije bio nista manje talentovan od Svilara - naprotiv; I? Ni reprezentacije, ni evropske karijere. Nepriznat i nepoznat u Bg.
Tako bi i on prosao tamo.
A Vojvodina mu je utrla put u reprezentaciju i Antverpen, napravila karijeru, postovanje u gradu, gotovo fudbalsku legendu i sve to baca pod noge lamentom za partizanom u zrelom zivotnom dobu.
Nije istina da ne zali. Neko ko to ponovi toliko puta kako ne zali, ustvari zali, na veliku sramotu za Crvencanina, koji je lansiran u fudbalsku orbitu u Vosi i Novom Sadu, da prica bez ikakve emocije prema Klubu i Gradu. Za njega je Vosa biografski podatak, kao, danas, za Tadica.
Ni E od emocije, ni Z od zahvalnosti, ni P od postovanja.
Niko, nikada, nece biti kao Vosini igraci iz 50ih godina proslog veka. Oni su prave Legende Vojvodine.
Nijedan ne zali sto nije bio u blizancima. Naprotiv, nisu ni hteli tamo, cak ni kad su ih zvali i pretili (a ovi pate, sto ih nisu pozvali). Srce im zaigra i gotovo krene suza, kad god pomenu Vojvodinu. To su bili veliki igraci i veliki ljudi.
Vec sezdesete su bile polovicne.
Sedamdesetih je Toza podigao atmosferu i ekipu, a vec tada pada ta emotivna crta igraca, dok kasnije postoji samo u tragovima kod casnih pojedinca.
Tuga gde je nestao licni moral igracima Vojvodine.
Jedan Delac, koji proveo samo par meseci u Vosi (dosavsi iz Premijer lige i velikog kluba) je veci Vojvodinas od onih koji su proveli godine u njoj i trasirali svoj zivotni put zahvaljujuci Vosi.
Tolike godine provedene u Antverpenu i dalje zalis za partizanom u kojem te nisu ni primetili.
Jadno. A bio si voljen i priznat, mogao (p)ostati legenda i ponos Kluba i Grada i onda srusis mit o sebi, zbog neostvarene jednostrane ljubavi. Stvarno treba biti slepac.
Још ми је у сећању кад ми је био на лећима после оне победе 4:1 над Хајдуком у Сплиту,кад је пред утакмицу са Динамом пола сата пре утакмице изашао пред нас ,на тада пуном и климавом југу,да му певамо његову песму,међу бројним постерима на зиду моје собе,његови су доминирали,а он о Воши као да је сишао из аутобуса на локолној аутобуској станици и хватао други за следећу дестинацију.Ее мој Ратко и ви други попут њега,могли сте бити наше иконе ,али сте нас уместо тога ујели за срце.Ево сад ти певам последњи пут твоју песму.
Marš u tri lepe i ti i tvoj vučić.Pera Centar wrote:https://sportskiportal.rs/fudbal/lalato ... ssion=true
