Privatizacija klubova
http://sportal.rs/news.php?id=40943&c=849747651
Kolekcija drzavnih firmi (koje između ostalog "žive" od poreskih obveznika, a tu spadamo i mi navijači Vojvodine) koje sponzorisu Titove blizance
Kolekcija drzavnih firmi (koje između ostalog "žive" od poreskih obveznika, a tu spadamo i mi navijači Vojvodine) koje sponzorisu Titove blizance
Koliko država pomaže "večite"?
Od kako je generalni menadžer KK Crvena zvezda Mirko Pavlović nazvao "večite rivale" u košarci "državnim projektom", pokrenuta je polemika u javnosti oko toga ko je miljenik države - Partizan ili Crvena zvezda? Pavlović je apelovao na državu da pomaže i Crvenu zvezdu, a ne samo Partizan. Ova izjava je prvo izazvala burnu reakciju sportskog direktora košarkaša Partizana Dragana Todorića, koji je odbio optužbe iz tabora "crveno-belih" da su "državni projekat", a oglasio se i generalni sponzor košarkaša Partizana kompanija Telekom Srbija, naglasivši spremnost da u "svakom trenutku podrži uspešne klubove, članove oba sportska društva".
Koliko država zaista pomaže Partizan i Crvenu zvezdu i da li zaista jedan klub ima privilegije u odnosu na drugi? Politika je pokušala da istraži ko su državni sponzori klubovima iz naša dva najveća sportska društva.
Glavni sponzor FK Partizan je JP Elektroprivreda Srbije, koja izdvaja 800.000 evra godišnje, a Dunav osiguranje i Galenika pomažu klub sa oko 100.000 evra, kao i Jat, koji svoje sponzorstvo daje u kompenzaciji za avio karte. Fudbaleri Crvene zvezde nemaju državnih sponzora, a generalno sponzorstvo s ruskim energetskim gigantom Gaspromnjeftom, potpisano je u Moskvi i nema nikakve veze sa domaćom kompanijom Naftna industrija Srbije! Zanimljivo je i da je generalni direktor EPS-a Dragan Marković odnedavno član Zvezdine uprave!
Generalni sponzor košarkaša Partizana je telekomunikaciona kompanija Telekom Srbija koja izdvaja oko 650.000 evra godišnje. Ugovor je potpisan letos na tri godine i to pred najavljenu prodaju Telekoma. Košarkaši Partizana su pre dve godine na sličan način dobili kao sponzora tada državnu kompaniju Naftna industrija Srbije. Ugovor je potpisan neposredno pred prodaju NIS-a Rusima, tako da su novi vlasnici nastavili da sponzorišu košarkaše Partizana, piše Politika.
Zvanični bankovni računi oba košarkaška kluba, Partizana i Zvezde, već dugo su u blokadi. KK Crvena zvezda ne tako davno imala je veliku pomoć državnih sponzora, ali sada nijedan nije uz nju. Od 2002. do 2007. generalni sponzor Zvezdinih košarkaša je bio Telekom Srbija, a onda je prestao da ih sponzoriše i postao je sponzor košarkaške reprezentacije Srbije, a od ove godine i Partizana.
Nedavni "večiti rukometni derbi" završen je teškim optužbama trenera Crvena zvezde Igora Butulije, koji je i član upravnog odbora našeg najtrofejnijeg fudbalskog kluba, na račun Partizana. Gledaoci su mogli da primate da je dres Partizanovih rukometaša pun sponzora, dok je Zvezdinih bio prazan. Državni sponzori "crno-belih" rukometaša su kompanija Dunav osiguranje, sa više od 100.000 evra godišnje, kao i Poštanska štedionica.
Farmaceutska kompanija Galenika koja je u državnom vlasništvu, sponzor je košarkašicama Partizana, dok košarkašice Zvezde nemaju državnih sponzora. I vaterpolisti Partizana imaju budžet od skoro milion evra godišnje, koji se dobrim delom popunjava od pomoći Beograda i države. Ipak, najveća pomoć vaterpolistima Partizana je što je država dala ovom klubu na korišćenje bazen na Banjici. Vaterpolisti Zvezde do ove godine nisu ni postojali, jer se klub ugasio pre nekoliko godina. Sada je Zvezdinim vaterpolistima sponzor državna kompanija Telekom Srbija, ali oni i dalje nemaju svoj bazen i za razliku od "crno-belih delfina" plaćaju termine za utakmice i treninge. Zanimljivo je da veoma uspešni klubovi kakvi su odbojkaši i odbojkašice Zvezde nemaju državnih sponzora, a odbojkašice "crveno-belih" su pre dve godine ostvarile veliki uspeh i na evropskoj sceni, piše Politika u svom istraživanju.
- Do promena u sistemu: Uprava napolje! Zaustavimo hajku na Vojvodinaše!
-
etxeberria
- Posts: 352
- Joined: Wed Dec 17, 2008 8:32 pm
- Location: tamo gde sam rodjen i odrast`o
U nekoj drugoj, da ne kažem normalnoj, državi bi već pojedinci gubili svoje pozicije u vlasti zbog ovakvih stvari. Čitajući tekst nisam nigde uočio da se "novinar" negativno postavio prema sponzorisanju ova dva "velikana", već ceo tekst ide u smeru kako se manje sponzoriše crveno-beli brat. Gde to ima?
Ipak mi je najjača stvar što deo tih sponzora generiše godinama, da ne kažem decenijama, ogromne gubitka (EPS, JAT). Pitanje je zašto te državne firme nisu sponzori lige, pa svim klubovima isto? Nisam ni za ovu opcoiju. Tačnije, državne firme ni ne treba da budu sponzori nikome. Nije mi jasno koji su njihovi motivi za sponzorisanje ikoga? Ovde pogotovo mislim na EPS koji je prirodni monopol i kome reklama svakako ne treba (sigurno ne u Ligi šampiona).
Živo me interesuje šta će biti ako ikada dođe do toliko najavljivane privatizacije klubova. Interesantno će biti i nakon privatizacije ovih sponzora (Telekom odlazi sledeće godine, JAT ko zna kad, ako ga prethodno ne zatvore, EPS veoma brzo, preptostavljam kada se potroše pare od Telekoma, Poštanska štedionica čim se nađe budala koja će je kupiti...).
Kako onda biti ravnopravan u takvoj ligi?
Pokušavam da nađem šta piše na dresovima naših superligaša: OFK- Arenasport; Javor - Habitfarm, Spartak- Zlatibor voda; Smederevo - US Steel (valjda je još uvek, svaka čast na sponzoru); Užice - Point Group (stari dobri Drakulić)...
Nijedna državna firma. Čudo...
Ipak mi je najjača stvar što deo tih sponzora generiše godinama, da ne kažem decenijama, ogromne gubitka (EPS, JAT). Pitanje je zašto te državne firme nisu sponzori lige, pa svim klubovima isto? Nisam ni za ovu opcoiju. Tačnije, državne firme ni ne treba da budu sponzori nikome. Nije mi jasno koji su njihovi motivi za sponzorisanje ikoga? Ovde pogotovo mislim na EPS koji je prirodni monopol i kome reklama svakako ne treba (sigurno ne u Ligi šampiona).
Živo me interesuje šta će biti ako ikada dođe do toliko najavljivane privatizacije klubova. Interesantno će biti i nakon privatizacije ovih sponzora (Telekom odlazi sledeće godine, JAT ko zna kad, ako ga prethodno ne zatvore, EPS veoma brzo, preptostavljam kada se potroše pare od Telekoma, Poštanska štedionica čim se nađe budala koja će je kupiti...).
Kako onda biti ravnopravan u takvoj ligi?
Pokušavam da nađem šta piše na dresovima naših superligaša: OFK- Arenasport; Javor - Habitfarm, Spartak- Zlatibor voda; Smederevo - US Steel (valjda je još uvek, svaka čast na sponzoru); Užice - Point Group (stari dobri Drakulić)...
Nijedna državna firma. Čudo...
UH!
Gradjanski wrote:Tajkuni će stadione pretvoriti u šoping-molove
BEOGRAD – Predlog zakona o sportu omogućiće tajkunima da stadione i sportske dvorane pretvore i šoping-molove ili ekskluzivne stambene zgrade. Ovu zapanjujuću tvrdnju za NG iznosi Božidar Cerović, član Evropske asocijacije ekonomista koji se bave sportom. On je istakao da bi usvajanje ovakvog zakona dalo mogućnost kopiranja slučaja “Luke Beograd”, koju su kupili zbog atraktivne lokacije na kojoj planiraju gradnju luksuznih stanova i poslovnih objekta. Predloženi zakon o sportu omogućiće promenu namene sportskih objekata i zemljišta uz odobrenje Ministarstva za sport.
Vlada Srbije je pre nekoliko dana predlog zakona poslala Skupštini, a kako saznajemo, trebalo bi da bude na dnevnom redu tokom redovnog prolećnog zasedanja parlamenta, koje počinje u martu 2011. U aktuelnom skupštinskom sazivu to je druga verzija zakona pošto je jedna početkom 2009. stigla i odmah povučena iz procedure, a koplja se u vezi sa zakonom lome upravo zbog najava privatizacije sportskih društava “Crvena zvezda” i “Partizan”.
Cerović ističe da predog zakona polazi od besmislene pretpostavke da je moguće privatizovati sportska udruženja, i to posredstvom Agencije za privatizaciju.
– Sporno je to da sportsko udruženje mora dokazati da poseduje objekat, a ako to ne može, onda prelazi u ruke države. To je sumnjiv pravni zahvat jer, ako država hoće da nacionalizuje nešto, onda bi ona trebalo da dokaže da to ne pripada nikome. Svima je dobro poznato da u ogromnom broju slučajeva klubovi nisu vlasnici objekata. Kao što znate, digla se i velika prašina oko privatizacije “Crvene zvezde” i “Partizana” jer se sumnja da bogati ljudi hoće da kupe objekte i zemlju i da na tim lokacijama grade nešto drugo. Ta zakonska odredba je opasna jer budi sumnju da se ponovo ne dogodi slučaj “Luke Beograd”, to jest da država proda imovinu tajkunima koji neće moći da kupe klubove, ali će zato kupovati njihovu imovinu – naglasio je Cerović.
On je rekao i da predloženi zakon takođe propisuje ko sve ne može da kupi sportsko udruženje pa se tu svašta nabraja, ali ne i ono najvažnije, da klub ne može kupiti onaj ko ne može da dokaže da je legalno stekao novac.
– Zato to može otvoriti sumnju da će se kupovinom klubova prati pare kao što je bio slučaj s mnogim privatizacijama preduzeća. Zašto to ne bi bilo i sada, pogotovu što se privatizacija obavlja po istoj proceduri – istakao je Cerović.
U vezi s tvrdnjama da će privatizacijom biti sređeni mutni poslovi u klubovima, posebno oni koji se odnose na transfere, Cerović je kazao:
– Verovatno je u transferima bilo raznih sumnjivih poslova jer se država nije starala da članovi kontrolišu uprave. I umesto da to bude rešeno, sada se izmišlja privatizacija.
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
http://sport.blic.rs/Fudbal/Domaci-fudb ... im-grupama
Ko ima slabe živce, ne preporučujem mu da pročita ovaj tekst.
Ovo što Vlada pokušava da uradi navodno malom promenom predloga zakona (koji još niko živ nije video) u savremenim liberalnim demokratijama naziva se državnim udarom! Sve ovo što gospoda birokrate "smatraju" i "ukazuju" su samo "lepe" reči za pojavu koja je suštinski pokušaj države da sankcioniše slobodno tržište. A taj aksiom (slobodno tržište) proklamovan je čak i u važećem srpskom (inače srednjevekovnom) Ustavu. Obaška, u tekstu smo mogli da pročitamo i kako "država ulaže u infrastrukturu", te između redova naslutimo da su "ona" dva kluba "srpski brend".
Prenosim jedan paragraf u celosti: "Slaviša Zlatanović, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, tvrdi da ne postoji namera da se na ovaj način upravlja klubovima jer bi oni zadržali autonomiju, već da im se pomogne i da sačuvaju status koji imaju i sada." Pa koji će nam očin novi zakon i nova rešenja, ako će da služe tome da klubovi zadrže status koji već imaju. Parabola javne administracije u domaćim uslovima - "Hajde da menjamo, ali da se ništa ne promeni!".
Iza svih ovih velikih priča i navodno lepih želja stoji jedna te ista, banalna i prizemna, potreba da Titovi blizanci ostanu bogom dani za sve u ovoj zemlji. Jer stvar je vrlo prosta: Šta će nekome konkurencija kada već ima monopol. To je kao kada bi Pošta tražila uvođenje drugog operatera fiksne telefonije. Upravo je to, za "ona" dva kluba - privatizacija. Svaki kriminalac i mutivoda plaši se uslova koji su (samo)regulisani i u kojima postoje pravila i ne daj bože "fair play".
Stručnjaci za korupciju u tranzicionim zemljama tvrde da je sport jedna od tri idealne sfere za pranje novca. U situaciji kada su klubovi "svačiji i ničiji", blizanci imaju podršku u najširim slojevima društva koja se graniči sa podrškom crkvi ili vojski (u prevodu: ne može im niko ništa), a zakoni dozvoljavaju perfidno "prelivanje" novca u maglovitoj sferi klubova, biznismena, stranaka, javnih preduzeća i republičkog budžeta, leži i odgovor na pitanje zbog čega su političari (ras)prodali sve živo u ovoj zemlji za šta se mogao dobiti pišljivi dinar, a da je privatizacija sportsih klubova pri tom i dalje ostala tabu tema.
I jedna mala napomena za kraj. Ja branim privatizaciju isključivo na principijelnoj ravni. Uopšte nisam optimista da će, kada jednog lepog dana dođe na dnevni red, biti izvedena na način "kako bog zapoveda", već će to više biti "Balcan remix", tako da će i rezultati, verovatno, biti u skladu sa time.
PS Mislim da se iza negiranja potrebe za regionalnom ligom (ili barem kupom, koji bi, po meni, bio idealno rešenje za "nultu" sezonu) stoji ista potreba kao i u slučaju odlaganja privatizacije. Šovinizam i nasilje su samo "povoljne" okolnosti i jeftini izgovori. Nego, tu se ponovo vraćamo na priču da niko ko se "smestio" i kome je "ugodno" (a u Srbiji je "ugodno" samo za dva kluba) ne želi konkurenciju i dokazivanje. Jednostavnije rečeno, u pitanju je čuvanje pozicija, da ne kažem zadnjica, da ne kažem...
Ko ima slabe živce, ne preporučujem mu da pročita ovaj tekst.
Ovo što Vlada pokušava da uradi navodno malom promenom predloga zakona (koji još niko živ nije video) u savremenim liberalnim demokratijama naziva se državnim udarom! Sve ovo što gospoda birokrate "smatraju" i "ukazuju" su samo "lepe" reči za pojavu koja je suštinski pokušaj države da sankcioniše slobodno tržište. A taj aksiom (slobodno tržište) proklamovan je čak i u važećem srpskom (inače srednjevekovnom) Ustavu. Obaška, u tekstu smo mogli da pročitamo i kako "država ulaže u infrastrukturu", te između redova naslutimo da su "ona" dva kluba "srpski brend".
Prenosim jedan paragraf u celosti: "Slaviša Zlatanović, državni sekretar u Ministarstvu omladine i sporta, tvrdi da ne postoji namera da se na ovaj način upravlja klubovima jer bi oni zadržali autonomiju, već da im se pomogne i da sačuvaju status koji imaju i sada." Pa koji će nam očin novi zakon i nova rešenja, ako će da služe tome da klubovi zadrže status koji već imaju. Parabola javne administracije u domaćim uslovima - "Hajde da menjamo, ali da se ništa ne promeni!".
Iza svih ovih velikih priča i navodno lepih želja stoji jedna te ista, banalna i prizemna, potreba da Titovi blizanci ostanu bogom dani za sve u ovoj zemlji. Jer stvar je vrlo prosta: Šta će nekome konkurencija kada već ima monopol. To je kao kada bi Pošta tražila uvođenje drugog operatera fiksne telefonije. Upravo je to, za "ona" dva kluba - privatizacija. Svaki kriminalac i mutivoda plaši se uslova koji su (samo)regulisani i u kojima postoje pravila i ne daj bože "fair play".
Stručnjaci za korupciju u tranzicionim zemljama tvrde da je sport jedna od tri idealne sfere za pranje novca. U situaciji kada su klubovi "svačiji i ničiji", blizanci imaju podršku u najširim slojevima društva koja se graniči sa podrškom crkvi ili vojski (u prevodu: ne može im niko ništa), a zakoni dozvoljavaju perfidno "prelivanje" novca u maglovitoj sferi klubova, biznismena, stranaka, javnih preduzeća i republičkog budžeta, leži i odgovor na pitanje zbog čega su političari (ras)prodali sve živo u ovoj zemlji za šta se mogao dobiti pišljivi dinar, a da je privatizacija sportsih klubova pri tom i dalje ostala tabu tema.
I jedna mala napomena za kraj. Ja branim privatizaciju isključivo na principijelnoj ravni. Uopšte nisam optimista da će, kada jednog lepog dana dođe na dnevni red, biti izvedena na način "kako bog zapoveda", već će to više biti "Balcan remix", tako da će i rezultati, verovatno, biti u skladu sa time.
PS Mislim da se iza negiranja potrebe za regionalnom ligom (ili barem kupom, koji bi, po meni, bio idealno rešenje za "nultu" sezonu) stoji ista potreba kao i u slučaju odlaganja privatizacije. Šovinizam i nasilje su samo "povoljne" okolnosti i jeftini izgovori. Nego, tu se ponovo vraćamo na priču da niko ko se "smestio" i kome je "ugodno" (a u Srbiji je "ugodno" samo za dva kluba) ne želi konkurenciju i dokazivanje. Jednostavnije rečeno, u pitanju je čuvanje pozicija, da ne kažem zadnjica, da ne kažem...
Mondo wrote:Predlog zakona o sportu u Skupštini
Predlog zakona o sportu, čije se usvajanje najavljuje od 2001. godine, trebalo bi sledeće nedelje da se nađe pred poslanicima Skupštine Srbije.
Važeći Zakon o sportu je na snazi od 1996, a predlog novog, koji mesecima privlači pažnju sportske javnosti, nije i pored niza javnih rasprava doveo do približavanja stavova.
Tako samo fudbalski klubovi Crvena zvezda i Partizan najavljuju podnošenje više od 20 amandmana.
Naročito su sporni delovi zakona vezani za privatizaciju klubova i mogućnosti da se promeni namena sportskih objekata.
Predlogom zakona propisana je faza evidentiranja, koja se odnosi na sve sportske organizacije, saveze, društva i centre, a propisana je dokumentacija kojom subjekt može da dokaže pravo svojine ili pravo korišćenja.
"Ako subjekt ne dokaže da je vlasnik sportskih objekata smatra se da je taj objekat u državnoj svojini", stoji u Predlogu zakona o sportu i upravo je to deo koji izaziva najviše primedbi sportskih klubova.
U fudbalskom klubu Crvena zvezda ističu da u njihovom slučaju nema šta da se privatizuje, s obzirom na to da je klub organizovan kao udruženje građana i da je stadion u njihovom vlasništvu.
Sa druge strane je ministarstvo omladine i sporta, koje navodi da se trenutno ne zna ko je vlasnik objekata i da klubovi "samo treba da dokažu da su stadioni njihovi" i da neće biti razloga za brigu.
Zakon o sportu bi trebalo da definiše piramidalne strukture sporta, kako na državnom tako i nevladinom nivou, ali i da stvori osnovu za donošenje i implementaciju dugoročne Strategije razvoja sporta.
Cilj zakona je i afirmacija autonomije sportskih saveza, unapređenje stručnog rada, kao i stvaranje uslova za masovnije bavljenje sportom svih uzrasnih kategorija.
Predlog zakona unapređuje zdravstvenu zaštitu sportista i definiše njihova osnovna prava i obaveze, obezbeđuje planiranje i izgradnju potrebnih sportskih objekata i štiti njihovu namenu.
Cilj zakona je, takođe, da razvije i unapredi školski sport, a da formiranjem Nacionalnog saveta spreči nasilje, nedolično ponašanje i negativne pojave u sportu.
Ko navija za Vošu, ni pakao mu neće teško pasti...
-
AntonioKasano
- Posts: 498
- Joined: Sun Feb 21, 2010 5:28 pm
Privatizacija od 2013. godine?
Skupština menja nekoliko odredaba zakona o sportu. Niko neće smeti da ruši stadione, kako bi na njihovim mestima nikli stambeni i poslovni kompleksi
NIKO neće smeti da ruši stadione, kako bi na njihovim mestima nikli stambeni i poslovni kompleksi. U Zakon o sportu, biće uvršten amandman socijalista, u kojem jasno piše da se „hramovima fudbala“ ne sme menjati namena.
Odbor za sport parlamenta prihvatio je u utorak 14 amandmana na zakon koji je izazvao buru u javnosti, ali i sportskim društvima, čime će prvobitna verzija teksta biti promenjena. Novina je i to da privatizaciju ne sme inicirati zainteresovani kupac, kako je bilo predviđeno, nego samo Ministarstvo sporta ili Vlada.
Deo promena odnosi se i na to kakva je uloga Sportskog saveza Srbije i ostalih teritorijalnih saveza. U ovom amandmanu SPS koji će takođe biti usvojen, piše da Savez Srbije okuplja sva sportska udruženja, rešava arbitražne sporove za neolimpijske sportove, daje mišljenje o kandidaturi za organizaciju velikih takmičenja...
I dalje je ostalo otvoreno pitanje kada će opciona privatizacija, koju zakon previđa, početi. Ministarstvo sporta je predložilo da to bude 2012, a socijalisti traže da se sve prolongira do 2013. godine, kako bi se videlo kako će teći primena novog zakona. Konačna odluka znaće se krajem marta kada će poslanici glasati o Zakonu o sportu.
Dobro jutro i dobrodošli u Leteći cirkus Montija Pajtona. Kakav diletantizam, kakve budalaštine, pa ovi ljudi nemaju pojma o čemu pričaju i pri tom krše tuce međunarodnih propisa.
Pre više nedelja, u postu o ovoj istoj temi, pisao sam o tome kako država (tj. Vlada) pokušava da ograniči nešto što ne bi smela, a to su nedodirljivost privatne svojine i sloboda tržišta. Populistički gledano, ovi amandmani su odlični. Oni mogu vrlo lako da ih objasne time da tako kriminalci neće moći da kaubojski preuzimaju klubove (do sada to kao nisu radili?) i sportske terene pretvaraju u molove, hotele i ostale veš mašine za prljav novac. Za tako nešto svi će dići obe ruke, ali ljudi moji ne mogu takvi propisi da se usvajaju u državi koja pokušava da se nazove normalnom. Postoje drugi načini da se to spreči, ali to podrazumeva čišćenje od korupcije na šta niko od "njih" nije spreman.
Iza svega se krije jednostavna želja da se iz jednog centra (jednog kabineta, jedne partije...) upravlja nečim što nema veze s njima. Je l' neko može da zamisli situaciju da je recimo Toni Bler svojevremeno zabranio Romanu Abramoviču da preuzme Čelsi. "Privatizaciju ne može inicirati zainteresovani kupac, nego samo Ministarstvo sporta ili Vlada", znači upravo to. Šta se uopšte pokušava time? Teoretski moguće je da neki budući ministar/ka sporta baaaaš ne voli neki klub, recimo Jagodinu, i nikad ne inicira njenu privatizaciju i tako je uguši, a da ti ljudi tamo ne mogu ništa da urade.
Klubovi su udruženja građana i pripadaju njihovim članovima i ovde se zapravo ne radi o "privatizaciji" u užem smislu te reči gde Vlada državnu svojinu transformiše u privatnu. Fudbalski klub Vojvodina nije "Srbijanka" iz Valjeva ili livnica "23. Oktobar"!
Dalje, oni se bave stadionima u Zakonu o sportu, a 99 odsto fudbalskih (a ni atletskih) klubova nema u vlasništvu stadion. Neki, kao recimo Vojvodina, zbog toga što im je ista ta (ili već neka od prethodnih) država oduzela stadion, da ne napišem neku grublju reč. Pitanje stadiona i njihove namene nije "sportsko" pitanje, već pitanje urbanizma i prostornog planiranja. I šta to znači "nikad" i "nigde". Ja recimo ne bih voleo da "Karađorđe" promeni lokaciju, ali da li je iko spreman da tvrdi da recimo u Braničevskom ili Jablaničkom okrugu ne postoji neki zaseok gde bi izmeštanje terena lokalnog kluba bio baš pametan potez za sve tamošnje žitelje. Ustvari, koga zabole za to, zakoni se i tako donose za jedan grad, dva kluba i tri partije.
Ma ne znam više... Načeo sam hiljadu tema, nijednu nisam završio... Nek se nose svi i puste nas da na miru (makar i bez reflektoora) gledamo našu Vošu!
Pre više nedelja, u postu o ovoj istoj temi, pisao sam o tome kako država (tj. Vlada) pokušava da ograniči nešto što ne bi smela, a to su nedodirljivost privatne svojine i sloboda tržišta. Populistički gledano, ovi amandmani su odlični. Oni mogu vrlo lako da ih objasne time da tako kriminalci neće moći da kaubojski preuzimaju klubove (do sada to kao nisu radili?) i sportske terene pretvaraju u molove, hotele i ostale veš mašine za prljav novac. Za tako nešto svi će dići obe ruke, ali ljudi moji ne mogu takvi propisi da se usvajaju u državi koja pokušava da se nazove normalnom. Postoje drugi načini da se to spreči, ali to podrazumeva čišćenje od korupcije na šta niko od "njih" nije spreman.
Iza svega se krije jednostavna želja da se iz jednog centra (jednog kabineta, jedne partije...) upravlja nečim što nema veze s njima. Je l' neko može da zamisli situaciju da je recimo Toni Bler svojevremeno zabranio Romanu Abramoviču da preuzme Čelsi. "Privatizaciju ne može inicirati zainteresovani kupac, nego samo Ministarstvo sporta ili Vlada", znači upravo to. Šta se uopšte pokušava time? Teoretski moguće je da neki budući ministar/ka sporta baaaaš ne voli neki klub, recimo Jagodinu, i nikad ne inicira njenu privatizaciju i tako je uguši, a da ti ljudi tamo ne mogu ništa da urade.
Klubovi su udruženja građana i pripadaju njihovim članovima i ovde se zapravo ne radi o "privatizaciji" u užem smislu te reči gde Vlada državnu svojinu transformiše u privatnu. Fudbalski klub Vojvodina nije "Srbijanka" iz Valjeva ili livnica "23. Oktobar"!
Dalje, oni se bave stadionima u Zakonu o sportu, a 99 odsto fudbalskih (a ni atletskih) klubova nema u vlasništvu stadion. Neki, kao recimo Vojvodina, zbog toga što im je ista ta (ili već neka od prethodnih) država oduzela stadion, da ne napišem neku grublju reč. Pitanje stadiona i njihove namene nije "sportsko" pitanje, već pitanje urbanizma i prostornog planiranja. I šta to znači "nikad" i "nigde". Ja recimo ne bih voleo da "Karađorđe" promeni lokaciju, ali da li je iko spreman da tvrdi da recimo u Braničevskom ili Jablaničkom okrugu ne postoji neki zaseok gde bi izmeštanje terena lokalnog kluba bio baš pametan potez za sve tamošnje žitelje. Ustvari, koga zabole za to, zakoni se i tako donose za jedan grad, dva kluba i tri partije.
Ma ne znam više... Načeo sam hiljadu tema, nijednu nisam završio... Nek se nose svi i puste nas da na miru (makar i bez reflektoora) gledamo našu Vošu!
-
AntonioKasano
- Posts: 498
- Joined: Sun Feb 21, 2010 5:28 pm