Zbog čega ste zavoleli Vojvodinu?

[angua]

Facebook grupa "Istorija ex yu fudbala" juce je okacila post povodom Vosinog rodjendana. Meni je paznju skrenuo komantar ispod posta, koji je napisao jedan covek iz sarajeva, pa sam htela da podelim:

"1971.г.у Политикином забавнику нађем адресу ФК Војводине.Заволио је због Илије Пантелића,тадашњег голмана.Пошаљем тада писмо да ме учлане као навијача и они то ураде.Пошаљу ми поштом заставицу,значку и чланску карту.И од тада навијам за Вошу !Срећно !"

Evo i link posta: https://www.facebook.com/istorijaexyufu ... =3&theater

[Milan]

Uvek je lepo pročitati ovako nešto. Lepo dok ne skontaš kako smo '71. imali bolji odnos prema sopstvenim navijačima nego danas. Kao što već jednom rekoh, ako se nastavi sa ovakvim (ne)radom na polju edukacije i približavnja mlađih naraštaja klubu, neće još dugo imati ko da navija...

[gospodinFKV]

Ma kakva edukacija i priblizavanje kad godinama rade aktivno na tome da nas useru i oslabe. Slabo navijacko telo kluba = stabilna autokratija uprave (koja god dosla).

[ernesto]

Pitanje za forumase,
Kako dobiti ljubav ljudi da navijaju za Vojvodinu,sta mi to nudimo da se neko “ludo zaljubi u nas”....

Ja iskreno mislim da samo titula moze da nas vrati u zivot,ama bas nista drugo....
Igraci i uprava se smenjuju kao na traci, Igrac cim malo pokaze da zna nesto,ode on...
nemamo pobednicki mentalitet....
Ljudi su poceli generalno da nas sazaljevaju...

[Beonic]

Kako dobiti ljubav ljudi da navijaju za Vojvodinu, sta mi to nudimo da se neko “ludo zaljubi u nas”....

Mislim da je kod nas loš taj mentalitet navijanja i uopšte taj odnos da tebi klub mora nešto da nudi (u ovoj igri to je obično neki uspeh, trofej) da bi ga ti voleo. Zbog toga je stanje kakvo jeste i svako poraz kluba gleda kao svoj, a pobedu kao uspeh u životu.
U mnogim državama, gde engleska prednjači, gde se rodiš - za to navijaš. Čak i u velikim gradovima gde ima više od 5-10 uspešnih klubova, navijaš za onaj čiji stadion ti je najbliži. Ako im se ne sviđa stanje u klubu, odmah kreće protest. Ako on ne upali, ne idu na tekme, imaš TV pa gledaj brale.
Mentalitet nam je kvaran i tu nema popravke. Nikad se to neće promeniti. Nikad.... možda dok ne osvojimo dve titule zaredom, onda biste videli.

[Radoye]

Kako dobiti ljubav ljudi da navijaju za Vojvodinu,sta mi to nudimo da se neko “ludo zaljubi u nas”....

Stvar kucnog vaspitanja!

[Duplof]

Pošto sam jedan od novijih članova foruma, a verovatno i među mlađima , sa velikim zadovoljstvom sam čitao ove ispovesti, priče, anegdote, kako god ih nazvali, o nekim prvim vezama ljudi i naše Voše.

Nisam imao neka preterana interesovanja za fudbal i sport kao mali, jednostavno mi nije bilo u nekom vidokrugu, da se tako izrazim, sve do osnovne škole kad sam započeo svoje, veoma, kratke i (ne)uspešne fudbalske korake . Milion klinaca, u raznoraznim dresovima, lopta i udri. I tu počinje neko moje interesovanje za sam sport, gledam sa ocem neke utakmice LŠ, a nekad i utakmice naše lige na, barem ono što je bilo na RTS-u. Kad je deda to primetio, počeo je da mi priča o Voši, njenim uspesima, utakmicama kojima je prisustvovao, ali je preskakao one manje lepe detalje, ipak se detetu, na jedan jednostavniji način, malo moralo približiti klub . U školi, kad god smo trčali za loptom, bilo je, nažalost, deljenja na ove ili one, a ja sam uvek govorio: "Ne, ja sam Voša!", i tu je sve krenulo.
Na prvu utakmicu, nekako neplanirano, išao sam sa ocem i dedom, gostovao je Spartak. Na prilazu stadionu bilo je dosta ljudi, što je za mene bilo neverovatno jer nikad nisam bio na takvim mestima. Penjemo se uz onih par stepenika na ulazu na zapadnoj tribini, prolazimo obezbeđenje i kapiju, i vidim igrače koji se zagrevaju na terenu, čujem Vošine pesme sa razglasa i obuzima me neverovatna jeza, kao nikada do tad, ali nekako prijatna. Zauzimamo mesta, na kojima se nalazio dobri stari program za utakmicu, mislim da ih je Foto-Oko pripremao za svaku domaću utakmicu (obavezno vratite te programe!), listam, čitam i gledam slike igrača jedne i druge ekipe. Tribine se polako ispunjavaju, ne do kraja, ali za jednog klinca je to velika gužva. Momenti kad igrači i najlepšoj kombinaciji boja istrčavaju na teren, propraćeni aplauzima i usklicima i kada dajemo gol ostaće mi urezan za sva vremena. Od tog trenutka Voša postaje moja prva ljubav, tražim na netu koliko znam i umem, nalazim na policama u kući knjigu "Vedri dani crveno-belih" koju ne ispuštam iz ruku. Pratim utakmice pomoću štapa i kanapa, na netu preko nekog strima (kao i dan danas ), ili konstantnog zaslepljenog praćenja rezultata gde piše samo koliko golova je koja ekipa postigla, i koji minut je u toku.
Naravno, znamo svi kakva je naša okolina, da ti se, praktično, odmah na rođenju postavlja pitanje "ili-ili", što me strašno nervira. Ipak, najlepši osećaj je onaj kad te neko pita "ili-ili", i na moj odgovor "Vojvodina" bude neke doze iznenađenja, pogotovo kad to kažem ljudima koji nisu iz Novog Sada. Kako sam odrastao, shvatao sam koliko ta bezobrazna podela utiče na sve, koliko kontrakdiktorne stvari same isplivaju naočigled svima, ali ne želi to svako da vidi. Ali nisu toliko bitni ni oni koliko sam vremenom shvatao kakva je naša Voša zapravo - ponosni, gospodski klub, ali opet s tim nekim, pomalo, luzerskim duhom, kome uvek nedostaje ono malo da prebrodi to. Upravo zato se voli Voša, jer od nje, jednostavno, ne znaš šta da očekuješ! A šta reći tek za nas koji je volEmo toliko - ne treba nam mnogo da sebe stavljamo u sam vrh, ali, isto tako, da sebe zakucamo za dno kad god je (ne)potrebno .

Izvinjavam se na dužini objave, ali inspirisale su me stare priče

[Milan]

Hvala što si svoju priču podelio sa nama! To je to...

[slanobarac]

....... Kako sam odrastao, shvatao sam koliko ta bezobrazna podela utiče na sve, koliko kontrakdiktorne stvari same isplivaju naočigled svima, ali ne želi to svako da vidi. Ali nisu toliko bitni ni oni koliko sam vremenom shvatao kakva je naša Voša zapravo - ponosni, gospodski klub, ali opet s tim nekim, pomalo, luzerskim duhom, kome uvek nedostaje ono malo da prebrodi to. Upravo zato se voli Voša, jer od nje, jednostavno, ne znaš šta da očekuješ! A šta reći tek za nas koji je volEmo toliko - ne treba nam mnogo da sebe stavljamo u sam vrh, ali, isto tako, da sebe zakucamo za dno kad god je (ne)potrebno .

Izvinjavam se na dužini objave, ali inspirisale su me stare priče

Ovakvo ili slično iskustvo smo svi mi slaninari iskusili. Teško odrastanje ali.... ljubav je to. Živeo.

[Deep Purple]

2/3 života sam proveo u Beogradu (kao dete iz Ns-a otišao za Bg) tu se odškolovao i igrao fudbal. Ne mogu da vam objasnim koliko sam prozivki dobio samo zbog toga u periodu dok sam se školovao… Zvali me Mađar… I dan danas ima puno prozivki i peckanja kad god igramo sa blizancima od drugara iz BG-a. U poslednjih mesec dana su me urnisali
Sa mnom u odeljenju je bio pravi Mađar više su mene oslovljavali kao Mađar nego njega

Kod mene u porodici 90% navija za zvezdu a nas tek 10% za Vojvodinu. I mlađi burazer mi navija za Vojvodinu (ja sam na to uticao)
Drugi komšija u Beogradu mi je bio jedan stariji gospodin koji se zove Ramo i veliki navijač je Vojvodine ali zbog zdravlja nismo išli zajedno na utakmice ali smo umeli zajedno da pogledamo kraj malog ekrana. Obožavao je Jozefa Velkera i stalno o njemu pričao. Nažalost trenutno ne znam ni da li je živ čovek…
Pokušaću da ga nađem i da podelim sa vama njegove postere na zidu sobe u vezi Vojvodine i isečke iz novina.
Da je imao sina nazvao bi ga Jozef ali mu je život dao ćerke.

Upoznao sam desetak ljudi iz Beograda koji su navijači Vojvodine. Sa nekima od njih išao i na utakmice kada bi Vojvodina gostovala u Beogradu. Jedan drugar bi rekao Voša danas gostuje a mi smo joj domaćini
Ako je neko od njih na forumu, imaju pozdrav od Žabara

A zašto sam je zavoleo, ne znam… Osetio pripadnost… Istorija, tradicija ma sve jebote

Kao što bi rekao i moj fudbalski idol Dennis Bergkamp: “When you start supporting a football club, you don't support it because of the trophies, or a player, or history, you support it because you found yourself somewhere there; found a place where you belong.”

I samo jednu stvar sebi neću nikad “oprostiti” što sam kao klinac izabrao da igram za Ofk Beograd a ne za Vojvodinu. To mi je rana ceo život.

[Turija]

@Deep, sjajna prica
Toliko razlicitih prica sabranih u jednu; FKV.
Ehh, kad bi danasnji igraci i rukovodsvo znali da vrednuju i neguju ono sto dobili na poklon u svojim zivotima, tj. priliku da vode jedan takav Klub i imali morala, FK Vojvodina bi bila i dalje san mnogim ljudima.

[Voja]

Najtuznije od svega je sto sigurno narednih desetak godina minimum ovakvih prica tesko da ce biti,jer ne vidim nacin da neko dete zavoli klub koji 10 godina gubi od zvezde recimo

[Duplof]

Najtuznije od svega je sto sigurno narednih desetak godina minimum ovakvih prica tesko da ce biti,jer ne vidim nacin da neko dete zavoli klub koji 10 godina gubi od zvezde recimo

Slažem se, plus u sam grad dolaze ljudi kojima Voša nije toliko bliska, samim tim treba raditi na marketingu, naravno da se ne ide u onaj bolesni nivo bezobrazluka kojim se propagiraju blizanci! Ipak, mislim da ništa ne može uticati na navijačku opredeljenost jednog deteta kao živa priča, knjiga, utakmice itd. Koliko ljudi, samo na osnovu ovih priča, se zaljubilo u naš klub odlaskom na utakmice! Ovo što sada radi uprava obilaskom školi mi se sviđa, deliti im karte, mogao bi se i neki promo film ubaciti o sažetoj istoriji našeg kluba.

[Voja]

Ovo što sada radi uprava obilaskom školi mi se sviđa, deliti im karte, mogao bi se i neki promo film ubaciti o sažetoj istoriji našeg kluba.

Dzaba brate... kad dete dodje na stadion ili gleda mec na TVu,isprati ga makar kroz rezultat...i deset godina ne oseti slast pobede... cuj deset,pa dice ruke od kluba posle 3 vezana poraza... niko ne voli gubitnike,pa ni deca

[Red Marquis]

Ovo što sada radi uprava obilaskom školi mi se sviđa, deliti im karte, mogao bi se i neki promo film ubaciti o sažetoj istoriji našeg kluba.

Dzaba brate... kad dete dodje na stadion ili gleda mec na TVu,isprati ga makar kroz rezultat...i deset godina ne oseti slast pobede... cuj deset,pa dice ruke od kluba posle 3 vezana poraza... niko ne voli gubitnike,pa ni deca

Tačnije, pogotovo deca. Kad odrastu ljudi (barem neki) prihvataju malo realnost života, pobede, poraze, vernost, klincima je to sve apstraktno.
Do klinaca može da se dopre jedino ovakvim akcijama po školama, da se tu stvori ta prevaga i onda taj čoporski mentalitet koji je kod dece nenadjebiv faktor da malo gurne na našu stranu tasa na vagi, da većina tu počne da prati Vošu, jer i ostali mu drugari prate. Dobar deo otpadne i postane nezainteresovan, ali deo će i da se zadrži.

Glavno je da posle kad vide da smo kita od kluba, ti koji odustanu počnu da prate Liverpul, Real i ostale kurce palce a ne blizance